Atlantski savet objaviće sutra izveštaj o novoj američkoj strategiji za Balkan, a kako navodi Glas Amerike, u njoj se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u jugoistočnoj Evropi, zalaganje za "istorijsko pomirenje" sa Srbijom i obnovaljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.

Izvršni potpredsednik te nevladine organizacije Dejmon Vilson za Glas Amerike kaže da se Atlantski savet zalaže za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom i da budu istinski posrednik u postizanju stvarnog napretka na političkom frontu - kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine ili pružanju pomoći Grčkoj i Makedoniji.

Na konstataciju Glasa Amerike da Srbija balansira izmedu EU i Rusije, kao i da ju je nedavno zvaničnik Stejt departmenta savetovao Beograd da ne sedi na dve stolice, Vilson kaže:

"Postoji velika šansa za Srbiju, pod Vučićevim liderstvom, i SAD pod ovom administracijom da pokušaju da dovedu do istorijskog pomirenja izmedu dve zemlje kojim se prepoznaje da ima mnogo više oblasti u kojima možemo da sarađujemo i da, što je očigledno u anketama i iz drugih izvora, biračko telo u Srbiji razume da je budućnosti u Evropi."

Pod trenutnim liderstvom u Beogradu, postoji šansa da pomognemo da se privedu kraju razgovori sa Prištinom, da se unese određen osećaj sigurnosti u taj odnos, ali i osećaj neminovnosti u pogledu budućnosti Srbije, kaže Vilson.

"To su teške odluke za predsednika Vučića i vladu Srbije, ali su jasno pokazali zainteresovanost i volju."

Upitan da li podržava zahtev Prištine da se SAD direktno uključe u pregovore sa Beogradom, on kaže:

"Mislim da ima smisla da Sjedinjene Države budu deo tog procesa. Očigledno, pre svega, dve strane treba da ga vode. Evropska unija će nastaviti da igra dragocenu ulogu kao posrednik, ali Amerikanci ne bi trebalo da sede napolju. Trebalo bi da imamo svoju ulogu i pomognemo da se dijalog dovede do konstruktivnog završetka".

Vilson kaže i da je neophodna aktivnija uloga SAD u regionu, jer, upozorava on, ako Vašington ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje krize na Balkanu.

Prema njegovim rečima, izveštaj treba da pošalje poruku da je sada pravo vreme za obnovljeni američki angažman u regionu i da postoji strategija kako SAD mogu da se pridruže EU i pomognu da se ostvari vizija o tome da će Balkan postati deo Evrope i transatlantske zajednice.

"Da jačamo naše prisustvo u Jugoistočnoj Evropi, kao što smo to uradili u njenom severoistočnom delu", kaže on.

To je i signal drugim velikim silama, koje su možda aktivne u regionu, dodaje Vilson.

Na političkom nivou možemo da pomognemo i da pošaljemo jasnu poruku onima koji žele da poremete proces transatlantskih integracija, bilo da je reč o ruskim obaveštajnim snagama ili organizovanom kriminalu, kaže Vilson.