Mladića je teže uhvatiti, jer je čovek vojske, zna kako da pobegne. Sada je naučio na primeru Karadžićevog hapšenja da mora da bude još pažljiviji, tvrdi Stiven Majer koji je devedesetih godina bio zamenik šefa Odeljenja za Balkan CIA.
Slučaj Karadžić dobro je poznat Stivenu Majeru. Četvrt veka proveo je u američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) i tokom devedesetih, od 1992. do 1997. godine, bio zamenik šefa Odeljenja za Balkan, pišu "Večernje novosti".
Od 1997. godine predaje političke nauke na Nacionalnom univerzitetu za odbranu, CIA je napustio 2000. godine, ali i danas se bavi Balkanom - analizira, piše i posećuje ga, kaže da "voli region".
Njegovo mišljenje o Balkanu često se razlikuje od zvaničnih stavova američke administracije.
"Srebrenica je bila užasan čin i smatram da počinioci treba da odgovaraju. Moramo, međutim, da se setimo da je bilo zločina na svim stranama i da svi, bilo da su Srbi, Hrvati ili muslimani, treba da odgovaraju.
Dakle, moja prva reakcija na hapšenje Karadžića je da sam srećan da je to učinjeno. Osećanja su mi, međutim, pomešana. Mislim da bi bila dobro da mu se sudi u Srbiji, pre nego u Hagu. Smatram da Srbi imaju pravo da sude liderima iz ratnih vremena", kaže Majer u intervjuu za "Novosti"
Kako kaže jednom je sreo Karadžića. "Bio je to vrlo kratak sastanak, možda desetak minuta, na Palama 1994. godine, u sobi sa drugim Amerikancima, u vreme dok sam radio u Bosni devedesetih godina. Razgovaralo se o okončanju sukoba."
Kako kaže, tada mu je delovao odlučno, kao pametan političar, "neko koga nije lako ubediti da se neprijateljstva okončaju."
Majer objašnjava da tokom karijere u CIA nije direktno radio na slučaju Karadžić.
"Bio sam zamenik šefa Odeljenja za Balkan i nisam direktno radio na njegovom slučaju, nadgledao sam poslove. Svi su došli do zaključka da se radi o odlučnom čoveku, koji duboko veruje u "srpsku stvar" u Bosni i želi da stvari sprovede do kraja. Mnoge od nas je uznemiravala taktika i strategija koju je primenjivao - bombardovanje Sarajeva, Srebrenica... Razumeli smo da pokušava da se bori za Srbe u Bosni. No, ponavljam, i Karadžić i ljudi na drugoj strani bili su uključeni u strašne stvari. U to vreme smo pokušavali da to, zajedno sa Evropljanima, zaustavimo."
Majer objašnjava i šta je najviše zanimalo američku administraciju u vezi sa Karadžićem.
"Pružali smo informacije o tome ko je ta osoba, šta ga motiviše, kakve su mu bile akcije... Nismo se mešali u savetovanje administracije kako da se pristupi ovom pitanju."
A onda je došlo do "famoznog" dogovora sredinom devedesetih o povlačenju Karadžića sa svih funkcija. Majer smatra da je moguće da je Karadžić nešto dobio zauzvrat, ali nije direktno želeo da odgovori na pitanje o prisluškivanjima, kao ni da kaže da li su strane službe pomogle u hapšenju.
Stručnjak CIA tvrdi da ga nije začudila perfekcija do koje je Karadžić doveo svoj fizički preobražaj.
"Bio je toliko prepoznatljiv da bi bilo nemoguće da toliko dugo preživi na Balkanu bez izmene fizičkog izgleda".
Na pitanje šta će biti sa Ratkom Mladićem, Majer kaže: "Njega je teže uhvatiti, jer je čovek vojske, zna kako da pobegne. Sada je naučio na primeru Karadžićevog hapšenja da mora da bude još pažljiviji."
Majer ne veruje da RS trpeti posledice zbog ovog hapšenja, ali smatra da ni Srbija neće puno profitirati.
"Ne verujem da će hapšenje Karadžića imati mnogo uticaja na situaciju u Bosni. EU će reći da je sjajno to što je Srbija uradila, ali da sada treba da nađe Mladića. Nisam baš siguran da će Srbija toliko dobiti, i to dobrim delom zato što EU ima sopstvenih problema u vezi sa širenjem. Toliko smo puta na Balkanu videli velika očekivanja, da bi ona kasnije splasla. Neće biti trenutne nagrade", zaključio je bivši zamenik šefa za Balkan u CIA.
Od 1997. godine predaje političke nauke na Nacionalnom univerzitetu za odbranu, CIA je napustio 2000. godine, ali i danas se bavi Balkanom - analizira, piše i posećuje ga, kaže da "voli region".
Njegovo mišljenje o Balkanu često se razlikuje od zvaničnih stavova američke administracije.
"Srebrenica je bila užasan čin i smatram da počinioci treba da odgovaraju. Moramo, međutim, da se setimo da je bilo zločina na svim stranama i da svi, bilo da su Srbi, Hrvati ili muslimani, treba da odgovaraju.
Dakle, moja prva reakcija na hapšenje Karadžića je da sam srećan da je to učinjeno. Osećanja su mi, međutim, pomešana. Mislim da bi bila dobro da mu se sudi u Srbiji, pre nego u Hagu. Smatram da Srbi imaju pravo da sude liderima iz ratnih vremena", kaže Majer u intervjuu za "Novosti"
Kako kaže jednom je sreo Karadžića. "Bio je to vrlo kratak sastanak, možda desetak minuta, na Palama 1994. godine, u sobi sa drugim Amerikancima, u vreme dok sam radio u Bosni devedesetih godina. Razgovaralo se o okončanju sukoba."
Kako kaže, tada mu je delovao odlučno, kao pametan političar, "neko koga nije lako ubediti da se neprijateljstva okončaju."
Majer objašnjava da tokom karijere u CIA nije direktno radio na slučaju Karadžić.
"Bio sam zamenik šefa Odeljenja za Balkan i nisam direktno radio na njegovom slučaju, nadgledao sam poslove. Svi su došli do zaključka da se radi o odlučnom čoveku, koji duboko veruje u "srpsku stvar" u Bosni i želi da stvari sprovede do kraja. Mnoge od nas je uznemiravala taktika i strategija koju je primenjivao - bombardovanje Sarajeva, Srebrenica... Razumeli smo da pokušava da se bori za Srbe u Bosni. No, ponavljam, i Karadžić i ljudi na drugoj strani bili su uključeni u strašne stvari. U to vreme smo pokušavali da to, zajedno sa Evropljanima, zaustavimo."
Majer objašnjava i šta je najviše zanimalo američku administraciju u vezi sa Karadžićem.
"Pružali smo informacije o tome ko je ta osoba, šta ga motiviše, kakve su mu bile akcije... Nismo se mešali u savetovanje administracije kako da se pristupi ovom pitanju."
A onda je došlo do "famoznog" dogovora sredinom devedesetih o povlačenju Karadžića sa svih funkcija. Majer smatra da je moguće da je Karadžić nešto dobio zauzvrat, ali nije direktno želeo da odgovori na pitanje o prisluškivanjima, kao ni da kaže da li su strane službe pomogle u hapšenju.
Stručnjak CIA tvrdi da ga nije začudila perfekcija do koje je Karadžić doveo svoj fizički preobražaj.
"Bio je toliko prepoznatljiv da bi bilo nemoguće da toliko dugo preživi na Balkanu bez izmene fizičkog izgleda".
Na pitanje šta će biti sa Ratkom Mladićem, Majer kaže: "Njega je teže uhvatiti, jer je čovek vojske, zna kako da pobegne. Sada je naučio na primeru Karadžićevog hapšenja da mora da bude još pažljiviji."
Majer ne veruje da RS trpeti posledice zbog ovog hapšenja, ali smatra da ni Srbija neće puno profitirati.
"Ne verujem da će hapšenje Karadžića imati mnogo uticaja na situaciju u Bosni. EU će reći da je sjajno to što je Srbija uradila, ali da sada treba da nađe Mladića. Nisam baš siguran da će Srbija toliko dobiti, i to dobrim delom zato što EU ima sopstvenih problema u vezi sa širenjem. Toliko smo puta na Balkanu videli velika očekivanja, da bi ona kasnije splasla. Neće biti trenutne nagrade", zaključio je bivši zamenik šefa za Balkan u CIA.
