Jerusalim kao sveti grad, u kojem se nalaze najveće svetinje judaizma, islama i hrišćanstva ima neosporan religijski, ali i politički značaj.

Izraelsko-palestinski mirovni sporazum iz 1993. predviđao je da se o konačnom statusu Jerusalima raspravlja u kasnijim fazama pregovora, ali je glavni kamen spoticanja pitanje izraelskog naseljavanja na teritorijama koje su namenjene Palestincima, navodi danas Bi-Bi-Si, uoči najavljenog zvaninčnog saopštenja američkog predsednika Donalda Trampa u kome bi mogao da prizna sveti grad kao prestonice Izraela.

Izrael je od 1967. izgradio u istočnom Jerusalimu desetak naselja, u kojima živi oko 200.000 Jevreja, a koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, premda Izrael to poriče.

Bi-Bi-Si podseća da izraelski suverenitet nad Jerusalimom nikada nije međunarodno priznat, i da sve zemlje svoje ambasade imaju u Tel Avivu.

U trominutnom video-snimku pod naslovom "Zašto je Jerusalim bitan", podseća da je mnogo puta već viđeno kako i najmanja promena vezana za taj grad i njegovu teritoriju dovodi do sukoba i nasilja, te da je zato sve što se tamo dešava - veoma važno.

Izraelci Jerusalim smatraju svojom nastarijom prestonicom, a kada je formirana država Izrael 1948, glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima.

Međutim, tek u ratu sa arapskim zemljama 1967. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo Jerusalima u kojem se nalazi čuveni Stari grad, a kasnije su ga i pripojile, ali taj potez Izraela nije dobio međunarodno priznanje, što je posebno frustriralo izraelske zvaničnike.

S druge strane, o svemu tome Palestinci imaju drugačije mišljenje - oni žele istočni Jerusalim kao svoju prestonicu i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestine, u kojima su glavnu ulogu do sada imale SAD, navodi Bi-Bi-Si.

Mnogi stručnjaci su mišljenja da dosadašnji napori da se reši vekovni sukob tako što će se oformiti palestinska granica i država na granicama Izraela prema raspodeli teritorije pre 1967. sada više nemaju smisla.

GOREĆE JERUSALIM: Najavljeno "tri dana gneva"

Bi-Bi-Si podseća i da je trećina stanovništva Jerusalima muslimanske veroispovesti, a da mnogi potiču od porodica koje tu vekovima žive.

Međunarodni zvaničnici već godinama zastupaju stav da se bilo koja promena vezana za Jerusalim mora doneti kroz pregovore dve strane i mora biti obostrano prihvaćena.

PAPA I BRITANIJA ZABRINUTI

Katolički poglavar papa Franja razgovarao je sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom o odluci SAD da priznaju Jerusalim kao glavni grad Izraela, saopštio je danas Vatikan. Papa je razgovarao s Abasom sinoć, na Abasovu inicijativu, nakon što ga je predsednik SAD Donald Tramp pozvao da ga obavesti o toj svojoj odluci.

Vatikan se već dugo zalaže za međunarodno garantovani status Jerusalima koji će sačuvati sveti karakter grada za Jevreje, muslimane i hrišćane.

Šef diplomatije Velike Britanije Boris Džonson je danas izrazio zabrinutost zbog ove najave. On je novinarima u sedištu NATO u Briselu takođe kazao da Velika Britanija smatra da bi "Jerusalim očito trebalo da bude deo konačnog sporazuma između Izraela i Palestinaca do koga bi se došlo pregovorima". Džonson je dodao da Velika Britanija ne planira da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva.