Ruanda je zvanično optužila Francusku za učešće u genocidu 1994. godine i zatražila je da više od 30 francuskih visokih političkih i vojnih funkcionera bude izvedeno pred lice pravde.
Ruanda je zvanično optužila Francusku za učešće u genocidu 1994. godine i zatražila je da više od 30 francuskih visokih političkih i vojnih funkcionera bude izvedeno pred lice pravde.
Među 13 političkih i 20 vojnih čelnika Francuske čija su imena navedena u izveštaju istražne komisije Ruande su bivši premijeri Dominik de Vilpen i Eduar Baladir, pokojni predsednik Fransoa Miteran, bivši šef diplomatije Alen Žipe i bivši generalni sekretar Jelisejske palate i ministar inostranih poslova Iber Vedrin.
Ministar pravde Ruande Tarsis Karugarama predstavio je novinarima zaključke izveštaja istražne komisije, na više od 500 strana, o ulozi Francuske u genocidu u kojem je ubijeno više od 800.000 ljudi, preneo je Rojters.
Francuska je, prema tom izveštaju, znala da se priprema genocid, "učestvovala je u glavnim inicijativama" za njegovo sprovođenje i pružala podršku "političke, vojne, diplomatske i logističke prirode", navedeno je u izveštaju.
"Francuski vojnici su lično i direktno počinili ubistva pojedinih Tutsija i Hutua optuženih da su krili Tutsije", piše u tekstu.
"S obzirom na težinu navoda, vlada Ruande traži od nadležnih vlasti da preduzmu sve potrebne mere kako bi optuženi francuski politički i vojni lideri odgovarali za svoja nedela pred licem pravde", navedeno je u saopštenju.
Predstavnik francuskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je Rojtersu da vlada u Parizu još nije dobila nikakav zvaničan dokument iz Kigalija i da stoga ne može da komentariše izveštaj.
Ruanda je ranije optuživala Pariz za prikrivanje uloge u obučavanju vojnih i paravonih snaga koje su izvršile masakre i za pružanje podrške liderima većinskih Hutua, koji su organizovali pokolj pripadnika manjinskog naroda Tutsi.
Francuska je demantovala te optužbe, tvrdeći da su njene snage pomagale u zaštiti civila, u okviru misije koja je imala mandat UN.
Predsednik Ruande Pol Kagame prekinuo je veze s Francuskom u novembru 2006. pošto je francuski sudija Žan-Luj Brigjer zatražio da bude izveden pred sud zbog navodnog učešća u ubistvu bivšeg predsednika Ruande Živenala Abjarimane 6. aprila 1994, što mnogi smatraju događajem koji je isprovocirao genocid.
Odnosi dveju zemalja popravili su se posle susreta Kagamea i francuskog predsednika Nikole Sarkozija na samitu EU i Afrike u Lisabonu krajem 2007.
(Tanjug)
Među 13 političkih i 20 vojnih čelnika Francuske čija su imena navedena u izveštaju istražne komisije Ruande su bivši premijeri Dominik de Vilpen i Eduar Baladir, pokojni predsednik Fransoa Miteran, bivši šef diplomatije Alen Žipe i bivši generalni sekretar Jelisejske palate i ministar inostranih poslova Iber Vedrin.
Ministar pravde Ruande Tarsis Karugarama predstavio je novinarima zaključke izveštaja istražne komisije, na više od 500 strana, o ulozi Francuske u genocidu u kojem je ubijeno više od 800.000 ljudi, preneo je Rojters.
Francuska je, prema tom izveštaju, znala da se priprema genocid, "učestvovala je u glavnim inicijativama" za njegovo sprovođenje i pružala podršku "političke, vojne, diplomatske i logističke prirode", navedeno je u izveštaju.
"Francuski vojnici su lično i direktno počinili ubistva pojedinih Tutsija i Hutua optuženih da su krili Tutsije", piše u tekstu.
"S obzirom na težinu navoda, vlada Ruande traži od nadležnih vlasti da preduzmu sve potrebne mere kako bi optuženi francuski politički i vojni lideri odgovarali za svoja nedela pred licem pravde", navedeno je u saopštenju.
Predstavnik francuskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je Rojtersu da vlada u Parizu još nije dobila nikakav zvaničan dokument iz Kigalija i da stoga ne može da komentariše izveštaj.
Ruanda je ranije optuživala Pariz za prikrivanje uloge u obučavanju vojnih i paravonih snaga koje su izvršile masakre i za pružanje podrške liderima većinskih Hutua, koji su organizovali pokolj pripadnika manjinskog naroda Tutsi.
Francuska je demantovala te optužbe, tvrdeći da su njene snage pomagale u zaštiti civila, u okviru misije koja je imala mandat UN.
Predsednik Ruande Pol Kagame prekinuo je veze s Francuskom u novembru 2006. pošto je francuski sudija Žan-Luj Brigjer zatražio da bude izveden pred sud zbog navodnog učešća u ubistvu bivšeg predsednika Ruande Živenala Abjarimane 6. aprila 1994, što mnogi smatraju događajem koji je isprovocirao genocid.
Odnosi dveju zemalja popravili su se posle susreta Kagamea i francuskog predsednika Nikole Sarkozija na samitu EU i Afrike u Lisabonu krajem 2007.
(Tanjug)
