U sukobima u Južnoj Osetiji poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo. Na ulicama Ćinvalija leševi poginulih Prema informacijama iz Rusije, izvršeni su najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali. Medvedev: Gruzija počinila genocid. Sakašvili: Rusija želi da osvoji Gruziju kako bi osigurala "energetske puteve".
U sukobima koji traju već tri dana u Južnoj Osetiji poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo. Prema informacijama iz Rusije, izvršeni su najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je da je Gruzija počinila genocid. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili tvrdi da Rusija želi da osvoji Gruziju kako bi osigurala "energetske puteve".
Portparolka nepriznatih snaga Južne Osetije Irina Gaglojeva je rekla da u Ćinvaliju "više nema šta da se sruši - ceo grad je ruiniran". Prema njenim rečima, civilno stanovništvo koje je ostalo u gradu krije se i dalje po skloništima i podrumima u "užasnom moralnom i fizičkom stanju", bez hrane, vode i struje.
Prema izjavama očevidaca, na ulicama grada nalaze se leševi poginulih i, iako u zapaljenom gradu više nema "nijednog groba", južnoosetijska vojska priprema se da sahrani poginule vojnike. Pod ruševinama gradske bolnice ostaje više od 150 ranjenih, a njihova evakuacija, zasad, je nemoguća, saopštila je služba vlade Južne Osetije za informisanje.
Ranjene u sukobima prevoze mirovnjaci oklopnim vozilima do naselja Džava, najbezbednije mesto u Južnoj Osetiji, a odatle u rusku republiku Severnu Osetiju, gde se nalazi mobilna bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
"Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, drugačije osim genocidom ne mogu se nazvati, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv određenih ljudi - civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu", rekao je Dmitrij Medvedev na susretu sa predsednikok Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom.
"Prema informacijama koje dobijamo, bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali", rekao je Medvedev, dodajući da će "operacija prinude Gruzije na mir biti nastavljena, a vinovnici kažnjeni".
Medvedev je od Bastrikina tražio da preduzme sve što je potrebno da se dokumentuju dokazi za zločine počinjene u Južnoj Osetiji i da se formira baza podataka neophodna za krivično gonjenje onih koji su ih počinili.
Posle susreta sa ruskim predsednikom, predstavnik Glavnog tužilaštva je otputovao za Severnu Osetiju, autonomnu republiku u sastavu Rusije, u potragu za dokazima o zločinima gruzijske vojske.
Prema ruskim i južnoosetijskim izvorima, u sukobima koji traju već tri dana poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo, uglavnom u Severnu Osetiju.
Iz Ćinvalija je evakuisana jedna grupa od 50 osoba, a prema izjavi predsednika južnoosetijske vlade Jurija Morozova, planira se da u ponedeljak na teritoriju Severne Osetije bude upućena grupa od 2.000 izbeglica i do 1.000 ranjenih.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs na, kako je istakao, "mnoge ratne zločine gruzijskih jedinica protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, koji su doveli do velike humanitarne katastrofe".
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, Lavrov je, u razgovoru održanom na inicijativu Rajsove, naglasio da je neophodno hitno povlačenje gruzijske vojske iz autonomne oblasti otcepljene 1992. od Gruzije, na pozicije iz sporazuma strana, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o neprimenjivanju sile.
Lavrov je rekao da "u uslovima zadržane direktne pretnje po život ruskih državljana u Južnoj Osetiji, ruske mirovne snage, u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima, nastavlja operaciju prinude gruzijske strane na mir", navodi se u saopštenju.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija želi da "osvoji Gruziju kako bi osigurala energetske puteve iz centralne Azije i kako bi se rešila demokratskog režima" u regionu. "Oni žele celu Gruziju", rekao je Sakašvili u intervjuu za nemački dnevnik "Rajn-Cajtung".
Sakašvili je naglasio da je "Rusima potrebna kontrola nad transportom energenata iz centralne Azije i Kaspijskog mora". Oni (Rusi), žele da nas se reše, žele promenu režima jer ne žele demokratske promene, dodao je Sakašvili.
Predsednik Gruzije je rekao da je razgovarao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji mu je dao "punu podršku". "U ovom slučaju se ne radi samo o Gruziji, već se ovaj napad na neki način može shvatiti i kao agresija na SAD", istakao je Sakašvili u interjuu za nemački dnevnik.
Gruzija gradi gasovod koji će povezivati Azerbejdžan i Tursku sto ugrožava ruski monopol na energetske sirovine - tvrde u Tbilisiju.
U Južnoj Osetiji ranjeni su i članovi ekipe ruskog televizijskog kanala "Vesti". Kako su izvestile ruske novinske agencije, na vozilo TV ekipe je otvorena vatra i u nogu je ranjen novinar Aleksandar Sladkov, u ruku snimatelj Leonid Losev a videoinženjer Igor Uklein zadobio je kontuziju.Portparolka nepriznatih snaga Južne Osetije Irina Gaglojeva je rekla da u Ćinvaliju "više nema šta da se sruši - ceo grad je ruiniran". Prema njenim rečima, civilno stanovništvo koje je ostalo u gradu krije se i dalje po skloništima i podrumima u "užasnom moralnom i fizičkom stanju", bez hrane, vode i struje.
Prema izjavama očevidaca, na ulicama grada nalaze se leševi poginulih i, iako u zapaljenom gradu više nema "nijednog groba", južnoosetijska vojska priprema se da sahrani poginule vojnike. Pod ruševinama gradske bolnice ostaje više od 150 ranjenih, a njihova evakuacija, zasad, je nemoguća, saopštila je služba vlade Južne Osetije za informisanje.
Ranjene u sukobima prevoze mirovnjaci oklopnim vozilima do naselja Džava, najbezbednije mesto u Južnoj Osetiji, a odatle u rusku republiku Severnu Osetiju, gde se nalazi mobilna bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
"Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, drugačije osim genocidom ne mogu se nazvati, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv određenih ljudi - civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu", rekao je Dmitrij Medvedev na susretu sa predsednikok Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom.
"Prema informacijama koje dobijamo, bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali", rekao je Medvedev, dodajući da će "operacija prinude Gruzije na mir biti nastavljena, a vinovnici kažnjeni".
Medvedev je od Bastrikina tražio da preduzme sve što je potrebno da se dokumentuju dokazi za zločine počinjene u Južnoj Osetiji i da se formira baza podataka neophodna za krivično gonjenje onih koji su ih počinili.
Posle susreta sa ruskim predsednikom, predstavnik Glavnog tužilaštva je otputovao za Severnu Osetiju, autonomnu republiku u sastavu Rusije, u potragu za dokazima o zločinima gruzijske vojske.
Prema ruskim i južnoosetijskim izvorima, u sukobima koji traju već tri dana poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo, uglavnom u Severnu Osetiju.
Iz Ćinvalija je evakuisana jedna grupa od 50 osoba, a prema izjavi predsednika južnoosetijske vlade Jurija Morozova, planira se da u ponedeljak na teritoriju Severne Osetije bude upućena grupa od 2.000 izbeglica i do 1.000 ranjenih.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs na, kako je istakao, "mnoge ratne zločine gruzijskih jedinica protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, koji su doveli do velike humanitarne katastrofe".
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, Lavrov je, u razgovoru održanom na inicijativu Rajsove, naglasio da je neophodno hitno povlačenje gruzijske vojske iz autonomne oblasti otcepljene 1992. od Gruzije, na pozicije iz sporazuma strana, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o neprimenjivanju sile.
Lavrov je rekao da "u uslovima zadržane direktne pretnje po život ruskih državljana u Južnoj Osetiji, ruske mirovne snage, u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima, nastavlja operaciju prinude gruzijske strane na mir", navodi se u saopštenju.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija želi da "osvoji Gruziju kako bi osigurala energetske puteve iz centralne Azije i kako bi se rešila demokratskog režima" u regionu. "Oni žele celu Gruziju", rekao je Sakašvili u intervjuu za nemački dnevnik "Rajn-Cajtung".
Sakašvili je naglasio da je "Rusima potrebna kontrola nad transportom energenata iz centralne Azije i Kaspijskog mora". Oni (Rusi), žele da nas se reše, žele promenu režima jer ne žele demokratske promene, dodao je Sakašvili.
Predsednik Gruzije je rekao da je razgovarao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji mu je dao "punu podršku". "U ovom slučaju se ne radi samo o Gruziji, već se ovaj napad na neki način može shvatiti i kao agresija na SAD", istakao je Sakašvili u interjuu za nemački dnevnik.
Gruzija gradi gasovod koji će povezivati Azerbejdžan i Tursku sto ugrožava ruski monopol na energetske sirovine - tvrde u Tbilisiju.
I novinari pod paljbom
Njih trojica prebačeni su u Vladikavkaz, glavni grad ruske republike Severne Osetije, gde su operisani.
Novinari koji izveštavaju iz glavnog grada Južne Osetije, Ćinvalija, u kojem se vode žestoke bitke, preko novinara agencije Interfaks su uputili apel da se otvori koridor za novinarske ekipe, decu, žene i starije ljude.
"Obraćamo se predsednicima Rusije, SAD i Gruzije, Dmitriju Medvedevu, Džordžu Bušu i Mihailu Sakašviliju, vladama zapadnih zemalja, UN, OEBS-u i drugima sa molbom da se organizuje koridor za našu evakuaciju", navedeno je u pozivu novinara, gde se dodaje da se treći dan Ćinvali nalazi pod artiljerijskom paljbom iz haubica, minobacača i raketnih sistema "grad".
"U gradu nema vode, svetla, uništena je bolnica", navedeno je u pismu 50 novinara i više od 200 žena, dece i staraca, u kojem se ističe da se nalaze u nepouzdanom skloništu i nalaze se u položaju talaca.
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pozvao je međunarodnu zajednicu da pruži humantarnu pomoć i obezbedi slobodno kretanje hiljadama civila zahvaćenih sukobom.
"Sukob je prouzrokovao civilne žrtve, a još mnogo njih je u opasnosti," rekao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutijereš.
"Osnovno je da humanitarne organizacije uspeju da dopru do ugroženih i raseljenih i da se onima koji su zarobljeni u oblastima sukoba što pre omogući prolaz u bezbednija područja," dodao je Gutijereš.
Šta se u nedelju dešavalo na ratištima u Južnoj Osetiji pročitajte OVDE.
Foto glaeriju rata u Južnoj Osetiji možete pogledati OVDE.
(agencije/MONDO)
