Gruzija je danas povukla svoje snage iz Kodorskog klanca u Abhaziji.Kremlj rešio da obustavi operaciju u Gruziji. Tbilisi traži da Moskva stavi potpis na mir. U SB UN propao pokušaj usvajanja rezolucije. Medvedev i Sarkozi usaglasili su u Moskvi šest principa za rešenje krize u Gruziji. Sarkozi u Tbilisiju razgovara sa Sakašvalijem o planu rešenja krize. Lavrov: Sakašviliju suditi za genocid. Sakašvili: Gruzija tužila Rusiju Međunarodnom sudu pravde.
Francuska "leteća" diplomatija
"Povukli smo odatle sve što imamo, i policiju i civile", rekao je za Rojters portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.
On je dodao da je gornji deo Kodorskog klanca potpuno u rukama ruskih i abhaskih snaga i da se gruzijska vojska tokom dana povukla iz Južne Osetije.
Gruzija je optužila Rusiju da pomaže snage Abhazije, pošto je Moskva poslala 9.000 vojnika u zapadni gruzijski region, jer su se borbe izmeðu ruskih i gruzijskih snaga proširile i istoèno od Južne Osetije.
Utiašvili je rekao da je oko 600 policajaca bilo stacionirano u klancu. To je jedini deo Abhazije, koji je kontrolisao Tbilisi.
Abhaski separatisti su izjavili da su potisli Gruzine iz te oblasti.
"Jedinice abhaske vojske završile su operaciju potiskivanja gruzijske armije... iz gornjih delova Kodorskog klanca", rekao je portparol samoproklamovanog abhaskog predsednika Sergeja Bagapša, a prenosi novinska agencija Interfaks.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naredio je danas, posle pet dana sukoba, obustavu vojnih operacija u Gruziji. Iz Tbilisija je stigao zahtev da Rusija stavi potpis na mirovni sporazum.
"Doneo sam odluku o završetku operacije za prinuđivanje gruzijskih vlasti na mir. Cilj je postignut", kazao je Medvedev na sastanku sa ministrom odbrane Anatolijem Serđukovim i načelnikom generalštaba Nikolajem Makarovim.
Madvedev je takođe izjavio da je bezbednost ruskih mirovnih snaga i stanovnika u seperatističkoj pokrajini Južnoj Osetiji "ponovo uspostavljena".
Ruski predsednik je takođe rekao da je "agresor kažnjen", da je pretrpeo značajne gubitke, a da su oružane snage Gruzije dezorganizovane.
Gruzijske snage ostaće mobilizovane sve dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum i tako pruži više dokaza da će prestati sa vojnim operacijama, izjavio je gruzijski premijer Lado Gurgenidzeće.
"Trebaće nam više dokaza. Svima je u ovoj situaciji potrebno potpisivanje obavezujućeg sporazuma", rekao je gruzijski premijer u izjavi Rojtersu.
On je dodao da će gruzijske snage ostati mobilizovane i da su, do potpisivanja mirovnog sporazuma, "spremne na sve".
Gruzijski premijer je pohvalio odluku o završetku vojne operacije u Gruziji koju je doneo ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Ocenio je da je ta odluka rezultat intenzivnih spoljnih pritisaka na Medvedeva.
Gurgenidze je rekao i da plan francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je potpisao gruzijski predsednik Sakašvili, može da predstavlja "početak dugotrajnog mira", ako Rusija odluči da ga potpiše.
Sarkozi i Sakašvili razgovaraju o planu za rešenje krize
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je i predsedavajuæi EU, doputovao je večeras u Tbilisi gde je započeo razgovore sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem o rešenju krize u Južnoj Osetiji.
Sakašvili i Sarkozi razgovaraju na zatvorenom sastanku u prostorijama gruzijskog parlamenta o nacrtu dogovora za rešavanje rusko-gruzijskog sukoba.
Kako javljaju izveštači iz Tbilisija, Sakašvili je uoči početka sastanka pokušao da ubedi Sarkozija da se obrati demonstranata koji od podneva protestuju ispred zgrade parlamenta.
Sarkozi je odbio da se pojavi pred demonstrantima uz obrazloženje da je "za obraćanje prvo potreban dogovor", javili su izveštači u Tbilisiju.
Oko 70.000 ljudi okupilo se danas u centru Tbilisija da protestuje zbog ruske vojne intervencije u njihovoj zemlji.
Predsednik Francuske došao je u Tbilisi u pratnji šefa diplomatije Bernara Kušnera.
Prethodno su predsednici Rusije i Francuske Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi, usaglasili u Moskvi šest principa za rešavanje sukoba u Gruziji.
U zajedničkom saopštenju, koje je pročitao Medvedev na konferenciji za novinare posle četvoročasovnih razgovora u Kremlju, izražava se podrška "principima rešavanja konflikata", a strane pozivaju da "se potpišu ispod tih principa".
To su neprimenjivanje sile, konačna obustava vojnih dejstava, povratak gruzijskih snaga na stalne položaje, povlačenje ruskih snaga na liniju koja je prethodila početku vojnih dejstava, pri čemu bi do uspostavljanja međunarodnih mehanizama, ruske mirovne snage preduzele dodatne mere bezbednosti.
Ostali principi su slobodan pristup humanitarnoj pomoći, početak razmatranja pitanja budućeg statusa Južne Osetije i Abhazije i načina za uspostavljanje bezbednosti u tim separatističkim oblastima u Gruziji.
Medvedev je izrazio uverenje da su to "dobri principi", koje u potpunosti mogu iskoristiti i Gruzija i Južna Osetija.
Ruski predsednik je rekao da će, ako Tbilisi potpiše te principe i zaista povuče vojsku, put za postepenu normalizaciju situacije biti otvoren.
Sarkozi je saopštio da putuje u Tbilisi sa ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom, kako bi gruzijskim vlastima predložio potpisivanje svih šest principa.
Odluka Kremlja da obustavi operaciju u Gruzij usledila je uoči susreta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, čija zemlja predsedava EU i koji dolazi u Moskvu na razgovore o situaciji u Južnoj Osetiji.
Prošle noći bio je propao još jedan pokušaj Saveta bezbednosti UN da postigne zajednički stav o oružanom sukobu Rusije i Gruzije oko Južne Osetije, jer se Rusija nije saglasila sa francuskim mirovnim planom.
Lavrov: Sakašvilija na sud
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je "sudeći po svemu, gruzijski režim izmakao kontroli SAD" i optužio je vlasti u Tbilisiju za etničko čišćenje i genocid, zbog čega zločine gruzijskih snaga u Južnoj Osetiji treba da istraži međunarodni sud.
SAD, uprkos obećanjima, nisu uspele da zadrže gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da rešava konflikte uz pomoć rata, rekao je Lavrov u Moskvi, posle susreta sa šefovima diplomatija Finske i Francuske, Aleksandrom Stubom i Bernarom Kušnerom, koji predsedavaju OEBS-om i Evropskom unijom.
Lavrov je istakao da je najvažnije da "oni koji imaju uticaj na Tbilisi, pošalju najsnažniji signal gruzijskim snagama da njihova vojska treba da se povuče iz Južne Osetije".
"Neprestano su nas ubeđivali da će SAD poslati sve neophodne signale gruzijskom rukovodstvu, odvraćajući ga od ratne avanture", rekao je Lavrov, ponovivši principijelan stav Rusije da je potrebno da se vojska Gruzije povuče iz zone konflikta i da Tbilisi potpiše pravno obavezujući akt o neprimenjivanju sile.
Šef ruske diplomatije je izneo da je američki državni sekretar Kondoliza Rajs tražila od njega da se Moskva u javnim istupanjima uzdrži od ocena "etničke čistke", "genocid" i "ratni zločini", ali da, izgleda, to nije učinila u razgovoru sa Sakašvilijem, koji je te termine počeo da koristi protiv ruske strane.
Lavrov je rekao da je varvarskom akcijom u Južnoj Osetiji Tbilisi podrio svoju teritorijalnu celovitost i da je "apsolutna činjenica" da Abhaizja i Južna Osetija neće biti bezbedne sa Gruzijom.
"Te će se rane lečiti vrlo dugo", istakao je ruski ministar. "Rusija više nema poverenja u gruzijsko rukovodstvo i nismo uvereni ni da ga oseća bilo koji Osetin", rekao je Lavrov posle susreta sa Stubom i Kušnerom.
"Moskva sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem neće pregovarati, niti čak razgovarati", rekao je on, dodajući da je gruzijski predsednik izvršio zločine protiv ruskih građana, i ne pomislivši da se pokaje.
"Polazimo od toga da on ne može da bude više naš partner, i bilo bi najbolje da on ode", rekao je Lavrov, dodajući, međutim, da Rusija nema planove da nikoga "svrgava", jer to nije u ruskoj političkoj kulturi i spoljnopolitičkom arsenalu. "Time se drugi bave", rekao je on.
Prema rečima Lavrova, Rusija će izmeniti pristup u procesu vođenja pregovora o rešavanju abhaskog i južnoosetijskog konflikta.
Govoreći o mogućoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Južnoj Osetiji, on je rekao da treba da sadrži jasnu kvalifikaciju događaja u zoni konflikta i da treba tražiti povlačenje gruzijske vojske sa teritorije odakle se puca na Južnu Osetiju i hitno potpisivanje dokumenta o neprimenjivanju sile.
Lavrov je rekao da i gruzijski mirovnjaci treba da napuste teritoriju Južne Osetije, jer su osramotili naziv mirovnjaka pucajući na ruske mirovnjake sa kojima su bili u istom kontingentu.
"Agresor treba da se povuče u potpunosti sa teritorije koju je pokušao da osvoji", rekao je šef ruske diplomatije, dodajući da gruzijska vojska treba da se povuče od granice sa Južnom Osetijom na bezbednu udaljenost, odakle ne bi mogla da prete bezbednosti Južne Osetije.
Gruzija tužila Rusiju Međunarodnom sudu pravde
Gruzija je danas podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde optužujući Rusiju za etnilko čišćenje, izjavio je u Tbilisiju sekretar Komiteta za nacionalnu bezbednost Aleksandar Lomaja, javile su agencije.Kako se saznaje iz izvora bliskih drugom, Međunarodnom krivičnom sudu, glavni tužilac Luis Moreno-Okampo najavio je da bi mogao da pokrene preliminarnu istragu o sukobu Rusije i Gruzije u Južnoj Osetiji.
"Do sada se nismo sastali u vezi s tim. Ali Gruzijci su zatražili sastanak sa nama", rekao je izvor, dodajući da je "pokretanje preliminarne istrage moguće".
Međunarodni sud pravde rešava sporove među nacijama, dok se Međunarodni krivični sud bavi pojedinačnim teškim zločinima kao što su genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin. Sedišta oba suda su u Hagu.
"Gruzijski ambasador u Holandiji danas je predao tužbu Međunarodnom sudu pravde pod naslovom 'Država Gruzija protiv države Rusije' zbog etničkog čišćenja koje Rusija sprovodi u Gruziji od 1993. do 2008. godine", rekao je Lomaja agenciji Rojters.
Ranije danas Sakašvil je najavio da će Gruzija napustiti Zajednicu nezavisnih država (ZND), koja okuplja nekadašnje sovjetske republike, rekao je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.
"Gruzija napušta ZND zauvek i predlaže drugim zemljama da napuste to telo kojim upravlja Rusija", rekao je Sakašvili na velikom skupu u centru Tbilisija, na kome se okupilo više desetina hiljada građana.
(MONDO/agencije)
