Generalštab ruske vojske saopštio je da je počelo povlačenje ruskih snaga iz Gruzije. S druge strane, gruzijsko Ministarstvo inostranih poslova tvrdi da ruske snage ne samo da se ne povlače sa gruzijske teritorije već su produbile svoje prisustvo. Rajs: Rusija će platiti cenu.
Generalštab ruske vojske saopštio je da je počelo povlačenje ruskih snaga iz Gruzije. "U skladu sa mirovnim planom, povlačenje ruskih mirovnih snaga počelo je danas", izjavio je prvi zamenik načelnika Generalštaba Anatolij Nogovicin.
On je na konferenciji za novinare rekao da ruske snage napuštaju Gori, strateški gruzijski grad 90 kilometara zapadno od glavnog grada Tbilisija.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u nedelju najavio da će povlačenje ruskih snaga početi u ponedeljak.
S druge strane, gruzijsko Ministarstvo inostranih poslova tvrdi da ruske snage ne samo da se ne povlače sa gruzijske teritorije već su produbile svoje prisustvo.
Zamenik ministra inostarnih poslova Giga Bokeria je rekao u pondeljak da se ruske snage izgleda trude da pričine što više štete gruzijskoj ekonomiji.
"Nema znakova da se ruske snage povlače", rekao je Bokeria Rojtersu i dodao da je situacija potpuno suprotna i da se ruske snage "šire po drugim gruzijskim regionima".
Izveštači agencije Frans pres preneli su da su videli brojne ruske vojnike i dalje prisutne u Gruziji, kao i da nema znakova njihovog povlačenja.
Rusija bi, kao što je obećala, trebalo da počne da povlači svoje vojne snage iz Gruzije i to "bez odlaganja", saopšteno je u utorak iz Bele kuće.
Portparol Bele kuće Gordon Džondro izjavio je na ranču američkog predsednika Džordža Buša u Teksasu da SAD nastavljaju da prate situaciju u Gruziji.
Medvedev je u ponedeljak izjavio da je Rusija miroljubiva zemlja, ali da će svako ko misli da može nekažnjeno da napada ruske državljane i vojnike dobiti "razoran odgovor".
"Svi koji pokušaju da urade nešto slično, dobijaće razoran odgovor, a mi za to imamo mogućnosti - i ekonomske, i političke, i vojne", rekao je Medvedev u razgovoru sa veteranima tokom obilaska memorijala Kurske bitke.
Pre saopštenja ruskog Generalštaba o povlačenju iz Gruzije, francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio je Medvedeva da bi Rusija mogla da snosi "ozbiljne posledice" u odnosima sa EU ukoliko ne bude postupila u skladu sa mirovnim sporazumom koji je potpisala.
Sarkozi je rekao Medvedevu u telefonskom razgovoru da "u ponedeljak mora doći do potpunog povlačenja ruskih snaga kako je i najavljeno i to bez odlaganja", navodi se u saopštenju kancelarije francuskog predsednika.
Zvaničnici Jelisejske palate odbili su da daju više informacija o merama koje bi EU mogla da preduzme ukoliko Rusija ne povuče svoje snage. Međutim, u intervjuu Sarkozija za francuski dnevnik "Figaro", francuski predsednik je najavio da će, "ukoliko Rusija ne bude u ponedeljak brzo i potpuno povukla svoje snage, biti primoran da sazove vanrednu sednicu Evropske komisije kako bi se donela odluka o daljim potezima EU".
On je u intervjuu izbegao da okrivi jednu ili drugu starnu za krizu na Kavkazu, ali je rekao da "tek treba da se vidi da li je ruska intervencija bila ishitrena i da li je bila jača nego što je realno bilo potrebno", prenosi "Figaro".
Rusija je ranije u ponedeljak optužila Gruziju da su njenom krivicom propali pregovori o razmeni zarobljenih vojnika.
Kako je u Ćinvaliju, glavnom gradu Južne Osetije, rekao Andrej Bobrun, pomoćnik komandata Severnokavkaskog vojnog okruga - čija je 58. armija ušla u tu otcepljenu oblast Gruzije posle napada gruzijske vojske, u podne po moskovskom vremenu trebalo je da se obavi razmena 14 gruzijskih za pet ruskih vojnika, po principu "svi za sve".
Prema njegovim rečima, tokom pregovora gruzijska strana je "neočekivano istakla zahteve vojnog i političkog karaktera, posle čega je napustila mesto pregovora".
Ruski oficir je rekao da će ruska strana učiniti sve radi obnavljanja pregovora o razmeni zarobljenih vojnika.
Ministar odbrane Gruzije David Kezerašvili saopštio je da je tokom petodnevnih sukoba poginulo 133 gruzijskih vojnika, a 50 se vode kao nestali. Vlasti u Ćinvaliju, međutim, tvrde da broj poginulih na gruzijskoj strani dostiže bar 2.000.
Ruski Generalštab je, pak, do sada saopštio da su poginula 74 pripadnika mirovnih snaga, koje se u regionu nalaze posle rata 1992. godine, a da je ranjeno više od 170.
Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti izjavio je da će tražiti da Rusija uspostavi vojnu bazu na teritoriji te separatističke oblasti u Gruziji.On je na konferenciji za novinare rekao da ruske snage napuštaju Gori, strateški gruzijski grad 90 kilometara zapadno od glavnog grada Tbilisija.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u nedelju najavio da će povlačenje ruskih snaga početi u ponedeljak.
S druge strane, gruzijsko Ministarstvo inostranih poslova tvrdi da ruske snage ne samo da se ne povlače sa gruzijske teritorije već su produbile svoje prisustvo.
Zamenik ministra inostarnih poslova Giga Bokeria je rekao u pondeljak da se ruske snage izgleda trude da pričine što više štete gruzijskoj ekonomiji.
"Nema znakova da se ruske snage povlače", rekao je Bokeria Rojtersu i dodao da je situacija potpuno suprotna i da se ruske snage "šire po drugim gruzijskim regionima".
Izveštači agencije Frans pres preneli su da su videli brojne ruske vojnike i dalje prisutne u Gruziji, kao i da nema znakova njihovog povlačenja.
Rusija bi, kao što je obećala, trebalo da počne da povlači svoje vojne snage iz Gruzije i to "bez odlaganja", saopšteno je u utorak iz Bele kuće.
Portparol Bele kuće Gordon Džondro izjavio je na ranču američkog predsednika Džordža Buša u Teksasu da SAD nastavljaju da prate situaciju u Gruziji.
Medvedev je u ponedeljak izjavio da je Rusija miroljubiva zemlja, ali da će svako ko misli da može nekažnjeno da napada ruske državljane i vojnike dobiti "razoran odgovor".
"Svi koji pokušaju da urade nešto slično, dobijaće razoran odgovor, a mi za to imamo mogućnosti - i ekonomske, i političke, i vojne", rekao je Medvedev u razgovoru sa veteranima tokom obilaska memorijala Kurske bitke.
Pre saopštenja ruskog Generalštaba o povlačenju iz Gruzije, francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio je Medvedeva da bi Rusija mogla da snosi "ozbiljne posledice" u odnosima sa EU ukoliko ne bude postupila u skladu sa mirovnim sporazumom koji je potpisala.
Sarkozi je rekao Medvedevu u telefonskom razgovoru da "u ponedeljak mora doći do potpunog povlačenja ruskih snaga kako je i najavljeno i to bez odlaganja", navodi se u saopštenju kancelarije francuskog predsednika.
Zvaničnici Jelisejske palate odbili su da daju više informacija o merama koje bi EU mogla da preduzme ukoliko Rusija ne povuče svoje snage. Međutim, u intervjuu Sarkozija za francuski dnevnik "Figaro", francuski predsednik je najavio da će, "ukoliko Rusija ne bude u ponedeljak brzo i potpuno povukla svoje snage, biti primoran da sazove vanrednu sednicu Evropske komisije kako bi se donela odluka o daljim potezima EU".
On je u intervjuu izbegao da okrivi jednu ili drugu starnu za krizu na Kavkazu, ali je rekao da "tek treba da se vidi da li je ruska intervencija bila ishitrena i da li je bila jača nego što je realno bilo potrebno", prenosi "Figaro".
Rusija je ranije u ponedeljak optužila Gruziju da su njenom krivicom propali pregovori o razmeni zarobljenih vojnika.
Kako je u Ćinvaliju, glavnom gradu Južne Osetije, rekao Andrej Bobrun, pomoćnik komandata Severnokavkaskog vojnog okruga - čija je 58. armija ušla u tu otcepljenu oblast Gruzije posle napada gruzijske vojske, u podne po moskovskom vremenu trebalo je da se obavi razmena 14 gruzijskih za pet ruskih vojnika, po principu "svi za sve".
Prema njegovim rečima, tokom pregovora gruzijska strana je "neočekivano istakla zahteve vojnog i političkog karaktera, posle čega je napustila mesto pregovora".
Ruski oficir je rekao da će ruska strana učiniti sve radi obnavljanja pregovora o razmeni zarobljenih vojnika.
Ministar odbrane Gruzije David Kezerašvili saopštio je da je tokom petodnevnih sukoba poginulo 133 gruzijskih vojnika, a 50 se vode kao nestali. Vlasti u Ćinvaliju, međutim, tvrde da broj poginulih na gruzijskoj strani dostiže bar 2.000.
Ruski Generalštab je, pak, do sada saopštio da su poginula 74 pripadnika mirovnih snaga, koje se u regionu nalaze posle rata 1992. godine, a da je ranjeno više od 170.
U Južnoj Osetiji ruske vojne baze?
"Mi ćemo tražiti od ruskog rukovodstva da uspostavi bazu - odluka će biti njihova", rekao je Kokojti u intervjuu agenciji Rojters. Upitan da li želi trajne ruske vojne baze u Južnoj Osetiji, on je odgovorio da će zahtev da se postave vojne baze biti upućen ruskim vlastima "zato što u Južnoj Osetiji žive ruski državljani".
Lider Južne Osetije je, takođe, rekao da neće ponovo prihvatiti međunarodne posmatrače u svojoj oblasti. "Međunarodni posmatarči više neće biti prisutni na teritoriji Južne Osetije", rekao je Kokojti, dodajući da u njih "nema poverenje".
Kakojti je u ponedeljak raspustio vladu te nepriznate republike i uveo vanredno stanje. Istovremeno, naložio je osnivanje vanredne komisije za obnovu glavnog grada Ćinvalija, porušenog tokom petodnevnih borbi protiv gruzijske vojske. Članovi te komisije, rekao je on, biće samo oni službenici koji žele da rade.
"Pobedu ćemo moći da proglasima kada bude obnovljen Ćinvali", rekao je Kakojti, koji je na sednici vlade u nedelju kritikovao ministre za neaktivnost i pripretio im krivičnom odgovornošću.
Kritika je izrečena zbog sporog rešavanja pitanja raspoređivanja humanitarne pomoći i neefikasnog izvršavanje naloga. Predsednik Južne Osetije je rekao da "apsolutno nezadovoljan radom vlade, praktično svih službi", koje su skoro paralisane.
Kakojti je dodao da sastav nove vlade neće biti "mnogo brzo" utvrđen, i da je je u toku izbor kadrova. "Vlada treba da bude podmlađena i da radi efikasno", rekao je on, dodajući da želi vladu "bez intriga", koja će raditi za potrebe stanonvništva, a ne za ličnu dobrobit.
Sakašvili spreman na dijalog sa Moskvom
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izrazio je spremnost za početak dijaloga sa Rusijom o sprečavanju "konačnog prekida" odnosa između dve zemlje, nakon što se ruska vojska povuče iz Gruzije. Kako je prenela agencija RIA Novosti, Sakašvili je ponovio da je ruska vojska okupaciona.Gruzijski predsednik je u obraćanju naciji rekao da je "Gruzija otvorena i spremna da sva pitanja rešava putem dijaloga i pregovora", radi traženja "formi odnosa između Gruzije i Rusije, kako dva naroda ne bi prekinula odnose zauvek".
U jeku sukoba gruzijske vojske s jedne, i južnoosetijskih snaga i ruskih mirovnjaka pojačanih ruskom vojskom, s druge strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva predsednika Gruzije ne može smatrati partnerom u pregovorima.
Pored toga, stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin je na sednici Saveta bezbednosti UN o Južnoj Osetiji upitao koji bi pristojan čovek, uopšte, razgovarao sa Sakašvilijem.
"Do poslednjeg momenta nas je uveravao da nema nameru da koristi silu protiv sopstvenog naroda", rekao je Čurkin, koji je tada preneo stav Moskve da se sa Gruzijom može razgovarati tek po povlačenju vojske u kasarne.
Posle petodnevnih žestokih sukoba sa gruzijskim snagama, u Južnu Osetiju je do 16. avgusta dopremljeno skoro 600 tona humanitarne pomoći i iz susedne ruske republike Severne Osetije skoro svakodnevno stiže kolona vozila sa pomoći ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
Ministri NATO u utorak o podršci Gruziji, odgovor Rusiji
Ministri spoljnih poslova NATO-a razgovaraće u utorak u Briselu o načinu na koji će podržati Gruziju i odgovoriti Rusiji zbog onoga što je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer nazvao "prekomernom silom" i kršenjem "suvereniteta i teritorijalnog integriteta"."Ponovićemo obećanje dato u Bukureštu (o budućem članstvu Gruzije u NATO) i razgovarati o merama pomoći Gruziji", izjavila je portparol Alijanse Karmen Romero.
Neke od mera bi uključile slanje eksperata NATO-a koji bi procenili stepen štete koju je pretrpela gruzijska vojska, među kojom se nalazi i radari.
Ministri NATO-a će takođe poslati oštar zahtev Moskvi za poštovanje prekida vatre i povlačenje vojske.
"Saveznici će veoma snažno reći da se radi o kršenju teritorijalnog integriteta Gruzije", rekla je Romero.
Predsednici Poljske i Litvanije, Leh Kačinjski i Valdas Adamkus apelovali su pred sastanak da Gruzija i Ukrajina hitno budu primljene u zapadnu vojnu alijansu.
"Samo to bi bilo u stanju da zaustavi dosadašnju nekontrolisanu eskalaciju nasilja u Gruziji i vrati bezbednost običnim ljudima", upozorili su Kačinjski i Adamkus u zajedničkom saopštenju.
Oni su u saopštenju otpužili Rusiju da su njene operacije u Gruziji "prešle svaku razumnu meru akcija koje osiguravaju bezbednost civila" i da izazivaju i masivne pljačke.
"Ruske trupe sprovode namensko uništavanje gruzijske privrede i životne sredine", dodaje se u saopštenju.
Stoga Kačinjski i Adamkus u ime Poljske i Litvanije traže od šefova država i vlada zemalja članica NATO da daju instrukcije svojim ministrima spoljnih poslova da se Gruzija i Ukrajina odmah prime u program za članstvo u NATO (MAP).
Predsednici Poljske i Litvanije izrazili su u zajedničkom saopštenju i žaljenje što dosadašnji pritisak NATO na Moskvu nije bio delotvoran, a Rusija i dalje vojno operiše u Gruziji.
Rusija je, inače, povukla svoj zahtev za održavanje hitnog, vanrednog sastanka Saveta NATO-Rusija o Južnoj Osetiji jer iz Alijanse i posle nedelju dana nije došlo do odgovora o tome kada bi on mogao da se organizuje, izjavio je u Briselu ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, istovremeno upozoravajući na pokušaje da se celokupni odnosi Alijanse i Moskve stave pod znak pitanja.
On je istakao da se Moskva odlučila da povuče svoj zahtev jer je postalo jasno da Vašington ne želi održavanje vanrednog sastanka, već da želi da izvrši pritisak na ostale članice Alijanse da se preispitaju odnosi s Rusijom na sutrašnjem sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane u Briselu.
"Pratićemo veoma pažljivo sutrašnje razgovore i odluke koje će biti donete … ukoliko odluke ne budu u skladu s realnošću već budu jednostavno branile (gruzijskog predsednika Mihaila) Sakašvilija, mi nećemo biti u mogućnosti da održimo saradnju s NATO koju smo imali do sada", rekao je ruski ambasador.
Rogozin je upozorio da bi time bili ugroženi neki od osnovnih postulata bezbednosti u Evropi.
"Ukoliko se to dogodi, sva krivica će biti na Vašingtonu i onima koji su advokati Sakašvilija", rekao je on.
Ruski ambasador je rekao da je još od okončanja ratova u bivšoj Jugoslaviji Rusija pokušavala da izgradi dobre, partnerske odnose s Alijansom, ali da je očigledno da postoje određene zemlje, a naročito političari u Vašingtonu, koji se tome protive.
"Postoji ozbiljna želja da se sva saradnja dovede u pitanje… to je upravo ono što je i želeo Sakašvili: da uzme kao taoce Evropu i SAD", rekao je Rogozin.
"Mesto Sakašvilija nije da sedi na krilu Džordža Buša, već da sedi u zatvoru", ocenio je on.
Od 2. do 9. avgusta Južnu Osetiju je napustilo i granicu sa Rusijom prešlo 340.000, od približno 800.000 stanovnika, a prema nepotpunim podacima Moskve i Ćinvalija, tokom rata poginulo je između 1.600 i 2.100 ljudi.
Rajs: Rusija će platiti cenu zbog invazije na Gruziju
Američka državna sekretarka krenuće u ponedeljak u Evropu, gde će razgovarati sa partnerima u NATO o poruci koju bi Zapad trebalo da pošalje Rusiji zbog njene invazije na Gruziju.Rusija ne može da koristi "neodgovarajuću silu" protiv Gruzije, a da bude pozdravljena od strane međunarodnih institucija, rekla je Rajsova.
"To neće moći da prođe tako. Rusija će platiti cenu", istakla je ona.
"Nema sumnje da će biti daljih posledica", rekla je američka državna sekretarka, koja je tokom vikenda obavestila Buša o toku krize u Gruziji.
Rajsova će se sa svojim evropskim kolegama, uključujući i francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijera Solanu, sresti u Poljskoj.
Ona će u Varšavi potpisati zvanični sporazum sa Poljskom o raspoređivanju raketa presretača u toj zemlji. Moskva je protestovala zbog plana SAD da uspostavi takvu bazu suviše blizu njenih granica.
Ni Rajsova ni američki sekretar odbrane Robert Gejts, međutim, nisu bili određeni o tome kakve bi kaznene mere SAD ili međunarodna zajednica mogle da preduzmu protiv Moskve.
"Nema razloga da žurimo. Ne želimo da donosimo nikakve jednostrane mere", rekao je u nedelju Gejts.
Bela kuća ne želi da naruši postojeće odnose sa Rusijom ili da obeshrabri njenu vladu u procesu budućih integracija u globalne ekonomske i političke institucije.
Međutim, istovremeno, zvaničnici SAD su naglasili da Rusiji ne sme biti dozvoljeno da se "izvuče" sa invazijom na svog suseda.
"Mislim da postoji potreba snažnog, jedinstvenog odgovora Rusiji, u kome će biti toj zemlji poslata poruka da za takvo ponašanje, karakteristično za period Sovjetskog Saveza, nema mesta u 21. veku", izjavio je Gejts.
(agencije/MONDO)
