Velika Britanija smatra da bi bilo pogrešno da NATO zamrzne sve kontakte sa Rusijom, uprkos zabrinutosti koja postoji unutar Alijanse kada je reč o ruskoj vojnoj akciji u Gruziji, izjavila je portparolka britanskog ministarstva spoljnih poslova.
Ona je za agenciju Rojters rekla da se u odnosima Rusije i NATO moraju uzeti u obzir "implikacije ruskih vojnih akcija u Gruziji".
"Mi, međutim, verujemo da bi bila greška suspendovati sve kontakte NATO-Rusija kada su oni veoma potrebni", rekla je portparolka britanskog ministarstva.
Reagovanje zvaničnog Londona usledilo je posle izjave ruskog predsednika Dmirija Medvedeva, koji je ranije u ponedeljak u Sočiju pozvao članice NATO da ne dopuste dalje pogoršanje odnosa sa Rusijom, ističući da je Rusija spremna na bilo kakvu odluku, sve do prekida saradnje.
Rusiji nisu potrebne iluzije u odnosima sa Alijansom, rekao je Medvedev u Sočiju, u razgovoru sa stalnim predstavnikom Rusije pri NATO-u Dmitrijem Rogozinom, koji je prošle nedelje pozvan na konsultacije.
"Za našu saradnju, pre svega, zainteresovana je Alijansa, a ne Rusija, a ako oni tu saradnju u suštini ruše, za nas se ništa strašno neće dogoditi", rekao je Medvedev, preneo je Itar-Tass.
U ponedeljak su oba doma ruskog parlamenta Savet Federacije i Državna duma, izjasnila se za priznavanje nezavisnosti gruzijskih separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije.
Ukupno 447 poslanika, prisutnih na vanrednom zasedanju ruske Dume, glasalo je za "zahtev predsedniku države Dmitriju Medvedevom o neophodnosti priznavanja Južne Osetije i Abhazije".
Savet Federacije ranije je zatražio od Medvedeva da prizna nezavisnost gruzijskih separatističkih oblasti.
Za taj predlog glasalo je svih 130 članova gornjeg doma parlamenta, na vanrednom zasedanju koje je prenosila ruska televizija.
U tekstu rezolucije koji je usvojio Savet Federacije se predlaže, "uzimajući u obzir brojne apele Južne Osetije i Abhazije da prizna njihovu nezavisnost... da se prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije".
Britanska vlada izražava i "žaljenje" zbog glasanja ruske Dume. "Ovaj potez može samo da podstakne sumnje o motivima i ciljevima Rusije koji dolazi posle vesti o nastavku aktivnosti ruske vojske u Senaki i Potiju", rekla je portparolka britanskog ministarstva i dodala da glasanje nije obavezujuće za Medvedeva.
I SAD smatraju "neprihvatljivim" zahtev oba doma ruskog parlamenta za priznavanje Južne Osetije i Abhazije.
"To je neprihvatljivo za nas. Rusija mora da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije", izjavio je novinarima portparol Stejt departmenta Robert Vud.
Ruski predsednik nije u obavezi da prihvati predlog parlamenta u vezi sa separatsitičkim gruzijskim oblastima. Do sada nijedna zemlja nije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Prošlog četvrtka su u te dve gruzijske oblasti održani veliki narodni skupovi na kojima je Rusija pozvana da prizna njihovu nezavisnost.
Ona je za agenciju Rojters rekla da se u odnosima Rusije i NATO moraju uzeti u obzir "implikacije ruskih vojnih akcija u Gruziji".
"Mi, međutim, verujemo da bi bila greška suspendovati sve kontakte NATO-Rusija kada su oni veoma potrebni", rekla je portparolka britanskog ministarstva.
Reagovanje zvaničnog Londona usledilo je posle izjave ruskog predsednika Dmirija Medvedeva, koji je ranije u ponedeljak u Sočiju pozvao članice NATO da ne dopuste dalje pogoršanje odnosa sa Rusijom, ističući da je Rusija spremna na bilo kakvu odluku, sve do prekida saradnje.
Rusiji nisu potrebne iluzije u odnosima sa Alijansom, rekao je Medvedev u Sočiju, u razgovoru sa stalnim predstavnikom Rusije pri NATO-u Dmitrijem Rogozinom, koji je prošle nedelje pozvan na konsultacije.
"Za našu saradnju, pre svega, zainteresovana je Alijansa, a ne Rusija, a ako oni tu saradnju u suštini ruše, za nas se ništa strašno neće dogoditi", rekao je Medvedev, preneo je Itar-Tass.
U ponedeljak su oba doma ruskog parlamenta Savet Federacije i Državna duma, izjasnila se za priznavanje nezavisnosti gruzijskih separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije.
Ukupno 447 poslanika, prisutnih na vanrednom zasedanju ruske Dume, glasalo je za "zahtev predsedniku države Dmitriju Medvedevom o neophodnosti priznavanja Južne Osetije i Abhazije".
Savet Federacije ranije je zatražio od Medvedeva da prizna nezavisnost gruzijskih separatističkih oblasti.
Za taj predlog glasalo je svih 130 članova gornjeg doma parlamenta, na vanrednom zasedanju koje je prenosila ruska televizija.
U tekstu rezolucije koji je usvojio Savet Federacije se predlaže, "uzimajući u obzir brojne apele Južne Osetije i Abhazije da prizna njihovu nezavisnost... da se prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije".
Britanska vlada izražava i "žaljenje" zbog glasanja ruske Dume. "Ovaj potez može samo da podstakne sumnje o motivima i ciljevima Rusije koji dolazi posle vesti o nastavku aktivnosti ruske vojske u Senaki i Potiju", rekla je portparolka britanskog ministarstva i dodala da glasanje nije obavezujuće za Medvedeva.
I SAD smatraju "neprihvatljivim" zahtev oba doma ruskog parlamenta za priznavanje Južne Osetije i Abhazije.
"To je neprihvatljivo za nas. Rusija mora da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije", izjavio je novinarima portparol Stejt departmenta Robert Vud.
Ruski predsednik nije u obavezi da prihvati predlog parlamenta u vezi sa separatsitičkim gruzijskim oblastima. Do sada nijedna zemlja nije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Prošlog četvrtka su u te dve gruzijske oblasti održani veliki narodni skupovi na kojima je Rusija pozvana da prizna njihovu nezavisnost.
Kušner: Neće biti sankcija EU prema Moskvi
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner saopštio je danas da Evropska unija ne predviđa sankcije protiv Moskve zbog trupa u Gruziji, jer je povlačenjem njihovog najvećeg dela "izbegnuto najgore".
"Izbegli smo najgore tako što smo postigli prekid vatre i povlačenje ogromnog dela ruskih trupa" iz Gruzije, rekao je šef francuske diplomatije radiju "Frans enter", odgovarajući na pitanja iz Bejruta, gde se nalazi u zvaničnoj poseti.
Francuska, koja predsedava Evropskom unijom, sazvala je samit u Savetu Evrope narednog ponedeljka povodom situacije u Gruziji.
"Potrebno je rešiti stvari političkim sredstvima, što zahteva vreme, jer je potres bio veliki", rekao je Kušner.
Nemački kancelar Angela Merkel je zahtevala kompletno i neodložno ovlačenje ruskih trupa iz Gruzije, onako kako je to predviđeno mirovnim planom, javljaju nemački mediji, pozivajući se na zamenika portparola vlade Tomasa Štega.
''Mi očekujemo da će one tačke, koje su dogovorene, a nisu ispunjene, biti ispunjene sledećih dana'', rekao je Šteg, naglasviši da se, pri tom, radi, pre svega, o kontorlnim tačkama na važnim saobraćajnicama i vojnom priustvu u lučkom gradu Poti.
Merkelovu, prema rečima portparola, ne napušta nada da će se u tome i uspeti.
Šteg je, kako javljaju mediji, podsetio Rusiju na to da je u interesu obe strane negovanje odnosa.
Kada je reč o stavu Berlina prema gruzijskoj krizi, članovi nemačke vlade uvek ističu da se teritorijalni integritet Gruzije ne sme dovoditi u pitanje i zahtevaju iznova sveobuhvatno povalčenje ruske vojske iz kriznog regiona.
Nemačka, iako su njene osude ruske politike na Kavkazu veoma ozbiljne, ima relativno uzdržan odnos prema ovoj krizi.
(agencije/MONDO)
"Izbegli smo najgore tako što smo postigli prekid vatre i povlačenje ogromnog dela ruskih trupa" iz Gruzije, rekao je šef francuske diplomatije radiju "Frans enter", odgovarajući na pitanja iz Bejruta, gde se nalazi u zvaničnoj poseti.
Francuska, koja predsedava Evropskom unijom, sazvala je samit u Savetu Evrope narednog ponedeljka povodom situacije u Gruziji.
"Potrebno je rešiti stvari političkim sredstvima, što zahteva vreme, jer je potres bio veliki", rekao je Kušner.
Nemački kancelar Angela Merkel je zahtevala kompletno i neodložno ovlačenje ruskih trupa iz Gruzije, onako kako je to predviđeno mirovnim planom, javljaju nemački mediji, pozivajući se na zamenika portparola vlade Tomasa Štega.
''Mi očekujemo da će one tačke, koje su dogovorene, a nisu ispunjene, biti ispunjene sledećih dana'', rekao je Šteg, naglasviši da se, pri tom, radi, pre svega, o kontorlnim tačkama na važnim saobraćajnicama i vojnom priustvu u lučkom gradu Poti.
Merkelovu, prema rečima portparola, ne napušta nada da će se u tome i uspeti.
Šteg je, kako javljaju mediji, podsetio Rusiju na to da je u interesu obe strane negovanje odnosa.
Kada je reč o stavu Berlina prema gruzijskoj krizi, članovi nemačke vlade uvek ističu da se teritorijalni integritet Gruzije ne sme dovoditi u pitanje i zahtevaju iznova sveobuhvatno povalčenje ruske vojske iz kriznog regiona.
Nemačka, iako su njene osude ruske politike na Kavkazu veoma ozbiljne, ima relativno uzdržan odnos prema ovoj krizi.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.