Zapadne zemlje upućuju oštre kritike Rusiji posle odluke da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Reagovali Evropska komisija i NATO.
Zapadne zemlje i u sredu su nastavile da upućuju oštre kritike Rusiji posle odluke da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije
Evropska komisija "snažno" osuđuje odluku Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije jer je to u suprotnosti sa očuvanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije, kojoj je Evropska unija "snažno privržena", izjavio je u Briselu portparol EK Piter Pauer
"Evropska komisija u potpunosti podržava i deli stav predsedništva EU u kojem se snažno osuđuje odluka ruskih vlasti da priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju", izjavio je Pauer.
"To je u suprotnosti s teritorijalnim integretitetom i suverenitetom Gruzije. (...) Taj integritet je nešto čcemu je EU snažno privržena", naglasio je portparol EK.
Predsedništvo EU i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer takođe su "snažno" osudili Moskvu zbog priznavanja Južne Osetije i Abhazije.
Shefer je u ime NATO-a odbacio tu odluku i izjavio da se radi o "direktnom kršenju mnogobrojnih rezolucija Saveta bezbednosti UN o teritorijalnom integritetu Gruzije".
Shefer je istakao da NATO "čvrsto" podržava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije i da traži od Rusije da učini to isto.
Posle Gruzije, na meti Rusije mogle bi da se nađu i druge susedne zemlje, kao što su Ukrajina i Moldavija, upozorio je francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, čija zemlja predsedava Evropskom unijom.
Kušner je u intervjuu radiju "Evropa 1" ocenio da nije nemoguće da će Rusija od sada da se opredeli za sukob sa Zapadom, pre nego za saradnju, preneo je Rojters.
"Ponavljam, to je veoma opasno, može se pretpostaviti da Rusija ima i druge ciljeve, naročito Krim, Ukrajinu i Moldaviju" rekao je on.
Šef francuske diplomatije je ponovo pozvao Rusiju da poštuje svoje međunarodne obaveze, uključujući i mirovni plan za Gruziju postignut uz posredovanje Francuske, prema kome se Moskva složila da povuče svoje jedinice na pozicije od pre 8. avgusta.
"Ne možemo da prihvatimo kršenja međunarodnog zakona ili sporazuma o bezbednosti i saradnji u Evropi, rezolucija UN, i zauzimanje teritorije, prvi put posle mnogo godina, vojnom operacijom susedne zemlje", rekao je Kušner.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je Rusiju da "bez odlaganja" povuče vojne snage iz Gruzije, "na pozicije na kojima su bile pre izbijanja sukoba".
"Potrebno je brzo uspostaviti međunarodni mehanizam koji treba da zameni ruske patrole oko Južne Osetije, rekao je Sarkozi, obraćajući se francuskim ambasadorima na skupu u Jelisejskoj palati.
On je istakao da međunarodni dijalog, predviđen sporazumom u šest tačaka, o načinima za uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u Abhaziji i Južnoj Osetiji, mora da počne što je pre moguće.
Francuski predsednik je optužio Rusiju da želi da dovede do "jednostranog menjanja granica" Gruzije, priznajući nezavisnost separatističkih republika Abhazije i Južne Osetije, što je ocenio nedopustivim.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband izjavio je da predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ima veliku odgovornost da ne započne novi "Hladni rat" koji Zapad ne želi.
"Ruski predsednik je rekao da se ne plaši novog hladnog rata... Ne želimo novi hladni rat i on (Medvedev) ima veliku odgovornost da ga ne započne", rekao je Miliband pred grupom studenata u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.
Miliband je dodao da treba "preispitati prirodu odnosa" sa Rusijom i najavio da će imati konsultacije sa šefovima diplomatija EU.
Istovremeno ambasadori zapadnih država pri UN ocenili su da odluka Moskve da prizna nezavisnost gruzijskim pokrajinama podriva napore Saveta bezbednosti UN za rešavanje krize na tom području.
"Imamo napredak, ali iskreno, teritorijalni integritet Gruzije bio je ključni element, a ova akcija Rusije postavila je veliku prepreku postizanju zajedničkog stava u Savetu bezbednosti", izjavio je novinarima britanski ambasador pri UN Džon Sojers.
Zamenik francuskog ambasadora Žan-Pjer Lakroa ocenio je da je odluka Rusije "dramatično promenila" ranije odluke Saveta bezbednosti.
"Ovo je očigledno dalekosežna odluka koja će imate veoma široke reperkusije, čak i gledano van konteksta same situacije u Gruziji", izjavio je Lakroa.
Sojers i Lakroa zajednički su ocenili da je odluka Moskve u suprotnosti sa ranijim francuskim predlogom od šest tačaka kojim se poziva na dijalog o statusu Južne Osetije i Abhazije.
Gruzijski ambasador pri UN Irakli Alasania odbacio je mogućnost bilo kakvih zvaničnih pregovora između Moskve i Tbilisija, dodajući da je to sada nemoguće sve dok traje okupacija Gruzije
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin obavestio je generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i predao mu ukaz Dmitrija Medvedeva, javili su ruski mediji iz sedišta Svetske organizacije.
Pre nego je dobio dokument od Čurkina Ban je izrazio zabrinutost zbog odluke ruskih vlasti ocenjujući da bi to moglo da zakomplikuje napore da se kriza na Kavkazu reši, jer će se osetiti posledice po bezbednost tog regiona.
Čurkin je novinarima u Njujorku ipak rekao da Abhazija i Južna Osetija mogu da se obrate UN sa molbom za prijem u Svetsku organizaciju.
"Mislim da će oni to uraditi", rekao je on, ne želeći da govori koje bi zemlje posle Rusije mogle da priznaju nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija.
Čurkin je predao ukaz ruskog predsednika Dmitrija dežurnom službeniku Sekretarijata, izvestila je agencija Itar-Tass, navodeći da je o tome Čurkin razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
Šef ruske misije pri UN nije želeo da otkrije sadržaj razgovora, koji je nazvao poverljivim.
(agencije/MONDO)
Evropska komisija "snažno" osuđuje odluku Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije jer je to u suprotnosti sa očuvanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije, kojoj je Evropska unija "snažno privržena", izjavio je u Briselu portparol EK Piter Pauer
"Evropska komisija u potpunosti podržava i deli stav predsedništva EU u kojem se snažno osuđuje odluka ruskih vlasti da priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju", izjavio je Pauer.
"To je u suprotnosti s teritorijalnim integretitetom i suverenitetom Gruzije. (...) Taj integritet je nešto čcemu je EU snažno privržena", naglasio je portparol EK.
Predsedništvo EU i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer takođe su "snažno" osudili Moskvu zbog priznavanja Južne Osetije i Abhazije.
Shefer je u ime NATO-a odbacio tu odluku i izjavio da se radi o "direktnom kršenju mnogobrojnih rezolucija Saveta bezbednosti UN o teritorijalnom integritetu Gruzije".
Shefer je istakao da NATO "čvrsto" podržava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije i da traži od Rusije da učini to isto.
Posle Gruzije, na meti Rusije mogle bi da se nađu i druge susedne zemlje, kao što su Ukrajina i Moldavija, upozorio je francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, čija zemlja predsedava Evropskom unijom.
Kušner je u intervjuu radiju "Evropa 1" ocenio da nije nemoguće da će Rusija od sada da se opredeli za sukob sa Zapadom, pre nego za saradnju, preneo je Rojters.
"Ponavljam, to je veoma opasno, može se pretpostaviti da Rusija ima i druge ciljeve, naročito Krim, Ukrajinu i Moldaviju" rekao je on.
Šef francuske diplomatije je ponovo pozvao Rusiju da poštuje svoje međunarodne obaveze, uključujući i mirovni plan za Gruziju postignut uz posredovanje Francuske, prema kome se Moskva složila da povuče svoje jedinice na pozicije od pre 8. avgusta.
"Ne možemo da prihvatimo kršenja međunarodnog zakona ili sporazuma o bezbednosti i saradnji u Evropi, rezolucija UN, i zauzimanje teritorije, prvi put posle mnogo godina, vojnom operacijom susedne zemlje", rekao je Kušner.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je Rusiju da "bez odlaganja" povuče vojne snage iz Gruzije, "na pozicije na kojima su bile pre izbijanja sukoba".
"Potrebno je brzo uspostaviti međunarodni mehanizam koji treba da zameni ruske patrole oko Južne Osetije, rekao je Sarkozi, obraćajući se francuskim ambasadorima na skupu u Jelisejskoj palati.
On je istakao da međunarodni dijalog, predviđen sporazumom u šest tačaka, o načinima za uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u Abhaziji i Južnoj Osetiji, mora da počne što je pre moguće.
Francuski predsednik je optužio Rusiju da želi da dovede do "jednostranog menjanja granica" Gruzije, priznajući nezavisnost separatističkih republika Abhazije i Južne Osetije, što je ocenio nedopustivim.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband izjavio je da predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ima veliku odgovornost da ne započne novi "Hladni rat" koji Zapad ne želi.
"Ruski predsednik je rekao da se ne plaši novog hladnog rata... Ne želimo novi hladni rat i on (Medvedev) ima veliku odgovornost da ga ne započne", rekao je Miliband pred grupom studenata u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.
Miliband je dodao da treba "preispitati prirodu odnosa" sa Rusijom i najavio da će imati konsultacije sa šefovima diplomatija EU.
Istovremeno ambasadori zapadnih država pri UN ocenili su da odluka Moskve da prizna nezavisnost gruzijskim pokrajinama podriva napore Saveta bezbednosti UN za rešavanje krize na tom području.
"Imamo napredak, ali iskreno, teritorijalni integritet Gruzije bio je ključni element, a ova akcija Rusije postavila je veliku prepreku postizanju zajedničkog stava u Savetu bezbednosti", izjavio je novinarima britanski ambasador pri UN Džon Sojers.
Zamenik francuskog ambasadora Žan-Pjer Lakroa ocenio je da je odluka Rusije "dramatično promenila" ranije odluke Saveta bezbednosti.
"Ovo je očigledno dalekosežna odluka koja će imate veoma široke reperkusije, čak i gledano van konteksta same situacije u Gruziji", izjavio je Lakroa.
Sojers i Lakroa zajednički su ocenili da je odluka Moskve u suprotnosti sa ranijim francuskim predlogom od šest tačaka kojim se poziva na dijalog o statusu Južne Osetije i Abhazije.
Gruzijski ambasador pri UN Irakli Alasania odbacio je mogućnost bilo kakvih zvaničnih pregovora između Moskve i Tbilisija, dodajući da je to sada nemoguće sve dok traje okupacija Gruzije
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin obavestio je generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i predao mu ukaz Dmitrija Medvedeva, javili su ruski mediji iz sedišta Svetske organizacije.
Pre nego je dobio dokument od Čurkina Ban je izrazio zabrinutost zbog odluke ruskih vlasti ocenjujući da bi to moglo da zakomplikuje napore da se kriza na Kavkazu reši, jer će se osetiti posledice po bezbednost tog regiona.
Čurkin je novinarima u Njujorku ipak rekao da Abhazija i Južna Osetija mogu da se obrate UN sa molbom za prijem u Svetsku organizaciju.
"Mislim da će oni to uraditi", rekao je on, ne želeći da govori koje bi zemlje posle Rusije mogle da priznaju nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija.
Čurkin je predao ukaz ruskog predsednika Dmitrija dežurnom službeniku Sekretarijata, izvestila je agencija Itar-Tass, navodeći da je o tome Čurkin razgovarao i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
Šef ruske misije pri UN nije želeo da otkrije sadržaj razgovora, koji je nazvao poverljivim.
(agencije/MONDO)
