Evropske zemlje "razmatraju sankcije" protiv Rusije, izjavio je predsedavajuće EU Bernard Kušner uoči vanrednog sastanka u Briselu. Sergej Lavrov: U pitanju je "bolesna mašta". Sastanak EU - Rusija, planiran za 15. i 16. septembar (još) nije odložen.
Evropske zemlje "razmatraju sankcije" protiv Rusije, izjavio je u četvrtak šef diplomatije Francuske, predsedavajuće EU Bernard Kušner uoči vanrednog sastanka evropskih lidera u ponedeljak u Briselu. "Razmatraju se sankcije kao i druga sredstva", rekao je Kušner na konferenciji za novinare u Parizu.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je rasprava u EU o uvođenju sankcija Rusiji proizvod "bolesne mašte" i konfuzije Zapada.
Ovo je prvi put da je Pariz pomenuo mogućnost sankcionisanja Moskve zbog njene odluke da prizna nezavisnost gruzijskih pobunjeničkih regiona Južne Osetije i Abhazije. "Lično, neću da nagađam o sankcijama pošto još nije održan sastanak, ali mi u ovom trenutku radimo sa 26 partnera", rekao je francuski ministar spoljnih poslova.
Kušner je rekao da evropske zemlje nastoje da sastave tekst u kojem će snažno izraziti stav neprihvatanja situacije u Gruziji. Lideri država i vlada članica Evropske unije razmotriće u ponedeljak budućnost odnosa sa Rusijom nakon najnovijih događaja na Kavkazu.
"Nezavisno od toga, moj prijatelj Kušner takođe je rekao da ćemo mi (Rusija) uskoro napasti Moldaviju, Ukrajinu i Krim... Ali to je bolesna mašta i verovatno, takođe, doprinosi sankcijama", rekao je Lavrov novinarima u tadžikistanskoj prestonici, Dušanbeu.
On je dodao da misli da je to "demonstracija totalne konfuzije".
Da je Lavrov možda u pravu pokazala je i izjava šefa češke diplomatije Karela Švarcenberga koji je u četvrtak, nakon razgovora sa Kušnerom, rekao da Češka na samitu EU neće biti za sankcije protiv Rusije, zato što one ionako ne daju efekte.
"Sankcije većinom služe da se mi umirimo i obično ne daju nekakve plodove", kazao je Švarcenberg posle susreta sa Kušnerom.
"Sada su na redu odlučni diplomatski koraci. Najneophodnije je da se održi jedinstveni stav EU. Kada Rusija uvidi da je Unija u tom pitanju jedinstvena, pomoći će to više nego kada bi uveli nekakve sankcije, a i dalje bi se čuli različiti glasovi", rekao je češki ministar.
Karel Švarcenberg je kazao i da se tokom susreta protiv sankcija izjasnio i ministar Kušner.
Glavni zagovornik sankcija protiv Rusije u EU je poljski predsednik Leh Kačinjski koji bi na samitu o Kavkazu na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija trebalo da predstavi zajedničku inicijativu sa predsednicima Litvanije, Letonije i Estonije.
Kačinjski boravi u Talinu da usaglasi sa svojim baltičkim kolegama konkretne detalje te inicijative.
Jedna od predviđenih mera trebalo bi da budu upravo sanakcije - ukidanje viznih olakšica za građane Rusije i embargo na potpisivanje novih bilateralnih sporazuma EU sa Rusijom, sve dok Moskva ne povuče odluku o priznanju gruzijskih sepratističkih pokrajina Abhazije i Južne Osetije.
Sa tom inicijativom šefa države ne slaže se poljska Vlada, a zvanična Varšava, kao i Prag, insistira na odlučnom jedinstvenom stavu Unije prema Rusije a sankcije ne podržava.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband izjavio je da nema govora o sveopštem ratu protiv Rusije, ali i osudio Moskvu zbog "invazije" na Gruziju.
Miliband je na radiju Bi-Bi-Si, na pitanje da li će NATO krenuti u rat s Rusijom ako ona napadne neku od susednih zemalja ili članica saveza, rekao: "Ne želimo sveopšti rat s Rusijom... Nema govora o pokretanju sveopšteg rata protiv Rusije".
Prema pravilima NATO, napad na jednu od članica smatra se napadom i na sve ostale države članice imaju obaveze da brane napadnutu zemlju. Miliband je rekao da NATO nije "ofanzivna" Alijansa i odbacio navode iz Moskve da se NATO ponaša agresivno kada nudi potencijalno članstvo Ukrajini i Gruziji.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je prethodno francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju da gruzijski vojnici moraju da se vrate u kasarne kako je predviđeno mirnovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Francuske, saopštio je Kremlj.
U saopštenju Kremlja navodi se da su Medvedev i Sarkozi više od jednog sata telefonom razgovarali o krizu u Gruziji. Sarkozijeva kancelarija još nije ništa saopštila povodom tog razgovora. "Rusija je naglasila potrebu da Tbilisi ispuni četvrtu tačku plana Medvedev-Sarkozi prema kojem svi gruzijski vojnici moraju da se vrate u svoje prvobitne baze", saopštio je Kremlj.
I dalje se nastavljaju osude odluke Rusije da prizna separatističke regione. Polsednja je to učinila grupa sedam industrijski najrazvijenih zemalja (G7).
"Mi, ministri spoljnih poslova Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, osuđujemo ovaj potez", navedeno je u zajedničkom saopštenju koje je sinoć objavio američki Stejt department.
Šefovi diplomatija G7, takođe, su osudili Rusiju za prekomernu upotrebu vojne sile u Gruziji i "njenu okupaciju delova te zemlje", preneo je Rojters.
"Jednoglasno pozivamo rusku vladu da u potpunosti primeni mirovni sporazum u šest tačaka, čijem sklapanju je posredovao francuski predsednik Nikola Sarkozi u ime Evropske unije, a posebno onog dela koji se tiče povlačenja njenih vojnika iza linija sukoba", kaže se u zajedničkom saopštenju sedam najrazvijenih zemalja sveta.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je u četvrtak da Rusija nije imala izbora nego da prizna nezavisnost dva gruzijska separatstička regiona.
U pismu ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu, koji je citirala Lukašenkova pres služba, beloruski lider je rekao da u "tim okolnostima Rusija nije imala drugi moralni izbor nego da podrži zahtev naroda Južne Osetije i Abhazije za priznanje njihovog prava na samoopredeljenje".
Ta runda pregovora u Briselu "i dalje je planirana ali se ne mogu predvideti razgovori koji će biti održani naredne sedmice", na samitu lidera EU u Briselu, a potom i šefova diplomatije 5. i 6.
septembra u Avinjonu, rekao je portparol EK Piter Pauer.
Nakon višemesečne polemike unutar EU, pregovori sa Rusijom su zvanično počeli na samitu EU-Rusija 26. i 27. juna u Sibiru.
Prva runda konkretnih razgovora održana je potom 4. jula u Briselu. Pregovarači su tada odlučili da se sastanci održavaju na oko šest nedelja, a prva procena je predviđena za samit EU-Rusija u novembru u Nici.
Nakon sukoba u Gruziji i evropske osude odluke Moskve da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, neizvestan je nastavak pregovora. Zemlje koje se zalažu za oštriji nastup prema Rusiji poput baltičkih država i Poljske, pominju i mogućnost otkazivanja pregovora.
Neki analitičari, međutim, smatraju da bi prekid pregovora bio kontraproduktivan posebno jer Evropa zavisi od ruskog gasa i nafte.
Zamrzavanje razgovora sa Moskvom o ukidanju viza za državljanje Rusije koji putuju u EU, takođe je pominjana kao mera koju bi Evropljani mogli da preduzmu.
Ruska vojska je saopštila da je uspešno testirala rakete dugog dometa, dok je NATO odbacio optube Moskve da gomila snage u Crnom moru.Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je rasprava u EU o uvođenju sankcija Rusiji proizvod "bolesne mašte" i konfuzije Zapada.
Ovo je prvi put da je Pariz pomenuo mogućnost sankcionisanja Moskve zbog njene odluke da prizna nezavisnost gruzijskih pobunjeničkih regiona Južne Osetije i Abhazije. "Lično, neću da nagađam o sankcijama pošto još nije održan sastanak, ali mi u ovom trenutku radimo sa 26 partnera", rekao je francuski ministar spoljnih poslova.
Kušner je rekao da evropske zemlje nastoje da sastave tekst u kojem će snažno izraziti stav neprihvatanja situacije u Gruziji. Lideri država i vlada članica Evropske unije razmotriće u ponedeljak budućnost odnosa sa Rusijom nakon najnovijih događaja na Kavkazu.
"Nezavisno od toga, moj prijatelj Kušner takođe je rekao da ćemo mi (Rusija) uskoro napasti Moldaviju, Ukrajinu i Krim... Ali to je bolesna mašta i verovatno, takođe, doprinosi sankcijama", rekao je Lavrov novinarima u tadžikistanskoj prestonici, Dušanbeu.
On je dodao da misli da je to "demonstracija totalne konfuzije".
Da je Lavrov možda u pravu pokazala je i izjava šefa češke diplomatije Karela Švarcenberga koji je u četvrtak, nakon razgovora sa Kušnerom, rekao da Češka na samitu EU neće biti za sankcije protiv Rusije, zato što one ionako ne daju efekte.
"Sankcije većinom služe da se mi umirimo i obično ne daju nekakve plodove", kazao je Švarcenberg posle susreta sa Kušnerom.
"Sada su na redu odlučni diplomatski koraci. Najneophodnije je da se održi jedinstveni stav EU. Kada Rusija uvidi da je Unija u tom pitanju jedinstvena, pomoći će to više nego kada bi uveli nekakve sankcije, a i dalje bi se čuli različiti glasovi", rekao je češki ministar.
Karel Švarcenberg je kazao i da se tokom susreta protiv sankcija izjasnio i ministar Kušner.
Glavni zagovornik sankcija protiv Rusije u EU je poljski predsednik Leh Kačinjski koji bi na samitu o Kavkazu na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija trebalo da predstavi zajedničku inicijativu sa predsednicima Litvanije, Letonije i Estonije.
Kačinjski boravi u Talinu da usaglasi sa svojim baltičkim kolegama konkretne detalje te inicijative.
Jedna od predviđenih mera trebalo bi da budu upravo sanakcije - ukidanje viznih olakšica za građane Rusije i embargo na potpisivanje novih bilateralnih sporazuma EU sa Rusijom, sve dok Moskva ne povuče odluku o priznanju gruzijskih sepratističkih pokrajina Abhazije i Južne Osetije.
Sa tom inicijativom šefa države ne slaže se poljska Vlada, a zvanična Varšava, kao i Prag, insistira na odlučnom jedinstvenom stavu Unije prema Rusije a sankcije ne podržava.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband izjavio je da nema govora o sveopštem ratu protiv Rusije, ali i osudio Moskvu zbog "invazije" na Gruziju.
Miliband je na radiju Bi-Bi-Si, na pitanje da li će NATO krenuti u rat s Rusijom ako ona napadne neku od susednih zemalja ili članica saveza, rekao: "Ne želimo sveopšti rat s Rusijom... Nema govora o pokretanju sveopšteg rata protiv Rusije".
Prema pravilima NATO, napad na jednu od članica smatra se napadom i na sve ostale države članice imaju obaveze da brane napadnutu zemlju. Miliband je rekao da NATO nije "ofanzivna" Alijansa i odbacio navode iz Moskve da se NATO ponaša agresivno kada nudi potencijalno članstvo Ukrajini i Gruziji.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je prethodno francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju da gruzijski vojnici moraju da se vrate u kasarne kako je predviđeno mirnovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Francuske, saopštio je Kremlj.
U saopštenju Kremlja navodi se da su Medvedev i Sarkozi više od jednog sata telefonom razgovarali o krizu u Gruziji. Sarkozijeva kancelarija još nije ništa saopštila povodom tog razgovora. "Rusija je naglasila potrebu da Tbilisi ispuni četvrtu tačku plana Medvedev-Sarkozi prema kojem svi gruzijski vojnici moraju da se vrate u svoje prvobitne baze", saopštio je Kremlj.
I dalje se nastavljaju osude odluke Rusije da prizna separatističke regione. Polsednja je to učinila grupa sedam industrijski najrazvijenih zemalja (G7).
"Mi, ministri spoljnih poslova Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, osuđujemo ovaj potez", navedeno je u zajedničkom saopštenju koje je sinoć objavio američki Stejt department.
Šefovi diplomatija G7, takođe, su osudili Rusiju za prekomernu upotrebu vojne sile u Gruziji i "njenu okupaciju delova te zemlje", preneo je Rojters.
"Jednoglasno pozivamo rusku vladu da u potpunosti primeni mirovni sporazum u šest tačaka, čijem sklapanju je posredovao francuski predsednik Nikola Sarkozi u ime Evropske unije, a posebno onog dela koji se tiče povlačenja njenih vojnika iza linija sukoba", kaže se u zajedničkom saopštenju sedam najrazvijenih zemalja sveta.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je u četvrtak da Rusija nije imala izbora nego da prizna nezavisnost dva gruzijska separatstička regiona.
U pismu ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu, koji je citirala Lukašenkova pres služba, beloruski lider je rekao da u "tim okolnostima Rusija nije imala drugi moralni izbor nego da podrži zahtev naroda Južne Osetije i Abhazije za priznanje njihovog prava na samoopredeljenje".
Sastanak EU-Rusija (još) nije odložen
Naredna runda pregovora Evropske unije i Rusije o novom strateškom partnerstvu "i dalje je predviđena" za 15. i 16. septembar iako bi mogla da bude dovedena u pitanje na samitu EU u ponedeljak, saopštava Evropska komisija (EK).Ta runda pregovora u Briselu "i dalje je planirana ali se ne mogu predvideti razgovori koji će biti održani naredne sedmice", na samitu lidera EU u Briselu, a potom i šefova diplomatije 5. i 6.
septembra u Avinjonu, rekao je portparol EK Piter Pauer.
Nakon višemesečne polemike unutar EU, pregovori sa Rusijom su zvanično počeli na samitu EU-Rusija 26. i 27. juna u Sibiru.
Prva runda konkretnih razgovora održana je potom 4. jula u Briselu. Pregovarači su tada odlučili da se sastanci održavaju na oko šest nedelja, a prva procena je predviđena za samit EU-Rusija u novembru u Nici.
Nakon sukoba u Gruziji i evropske osude odluke Moskve da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, neizvestan je nastavak pregovora. Zemlje koje se zalažu za oštriji nastup prema Rusiji poput baltičkih država i Poljske, pominju i mogućnost otkazivanja pregovora.
Neki analitičari, međutim, smatraju da bi prekid pregovora bio kontraproduktivan posebno jer Evropa zavisi od ruskog gasa i nafte.
Zamrzavanje razgovora sa Moskvom o ukidanju viza za državljanje Rusije koji putuju u EU, takođe je pominjana kao mera koju bi Evropljani mogli da preduzmu.
"Zveckanje" oružjem u Crnom moru
Rusija je saopštila da je uspešno testirala raketu "topol" dugog dometa projektovanu da izbegne detekciju antiraketnih odbrandbenih sistema, javile su ruske novinske agencije.
Portparol ruske vojske rekao je, kako javlja Interfkas, da je raketa ispaljena s lansera u Plesecku, "s velikom preciznošću" pogodila metu na poluostrvu Kamčatka.
Raketa "RS-12M Topol" ima maksimalni domet od 10.000 kilometara i može da nosi nujklearne bojevim glave snage do 550 kilotona.
Isotvremeno nad Ćinvalijem, glavnim gradom Južne Osetije, u sredu uveče je oborena je bespilotna špijunska letelica gruzijskih snaga, saopštio je vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Južne Osetije Mihail Mindzaev. On je rekao da su letelicu oborile juznoosetijske jedinice baražnom vatrom.
Odgovarajući na optužbe ruske strane da pojačava prisustvo u Crnom moru NATO je objasnio da je grupa ratnih brodova stigla u region u okviru odavno planiranih manevara.
Alijansa je prošle sedmice najavila da će se grupa od jednog španskog, jednog nemačkog i jednog poljskog broda priključiti američkog fregati u Crnom moru radi tronedeljnih manevara i obilazaka luka, preneo je Rojters.
Zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin izjavio je da NATO jača mornaričku grupu u u Crnom moru, na šta, prema sporazumu o statusu crnomorskih moreuza, nema pravo.
Nogovicin je podsetio da sporazum predviđa za necrnomorske zemlje maksimalnu tonažu od 45.000 tona, a NATO, koji u severoistočnom sektoru mora već ima 10 brodova, blizu je toj granici.
"Nema nikakvog jačanja prisustva NATO u Crnom moru", rekao je komandant Kevan Mekhejl u Alijansinom Vrhovnom štabu savezničkih snaga Evrope (SHAPE).
NATO je, u saopštenju, naglasio da je zahtev za prolazak brodova kroz turske moreuze zatražen još u junu, pre izbijanja krize u Gruziji.
SHAPE je prošle sedmice naveo da je razmeštanje brodova planirano pre više od godinu dana.
Brodovi, koji su trenutno u rumunskoj luci Konstanca, trebalo bi da obiđu luke u Rumuniji i Bugarskoj i da, zajedno s rumunskim i bugarskim brodovima, učestvuju u manevrima u Crnom moru.
Mekhejl je rekao da su jedini drugi saveznički brodovi za koje NATO zna dva američka broda koja prevoze humanitarnu pomoć Gruziji i brodovi koji pripadaju trima članicama Alijanse koje izlaze na Crno more - Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj.
Gruzija je 7. avgusta pokrenula vojnu akciju s ciljem da povtrati kontrolu nad separatističkom oblašću Južnom Osetijom, gde su bile smeštene ruske mirovne snage. Ruske snage su potom izvršile protivudar, proterale gruzijske trupe ali i zauzele delove teritorije Gruzije. Moskva je utorak priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
U sukobima u gruzijskom regionu Južna Osetija poginule su 1.692 osobe, saopštio je preliminarne podatke glavni tužilac Južne Osetije.
"Na današnji dan, podaci pokazuju da je bilo 1.692 mrtvih i 1.500 ranjenih u gruzijskoj agresiji", izjavio je tužilac Teimuraz Hugajev kako je javila agencija Itar-Tass.
Gruzija međutim optužuje Rusiju da je na toj teritoriji izvršeno etničko čišćenje Gruzina. "Proces etničkog čišćenja u Južnoj Osetiji je skoro završen", rekla je gruzijska ministarka inostranih poslova Ekatarina Tkešelašvili pred Stalnim savetom OEBS-a u Beču.
Ruski ambasador u OEBS-u Anvar Azimov rekao je da nema dokaza o etničkom čišćenju Gruzina u Južnoj Osetiji niti u Abhaziji.
Tkešelašvili je iskoristila priliku da pozove Savet bezbednosti UN da preduzme mere protiv Rusije zbog, kako je navela, ugrožavanja međunarodne bezbednosti svojim delovanjem na teritoriji Gruzije.
Ona je izjavila da bi Savet bezbednosti trebalo da deluje na osnovu Poglavlja 7 Povelje UN, koje definiše nevojne i vojne sankcije radi uspostavljanja mira i bezbednosti, prenela je agencija DPA.
Ruska intervencija u Gruziji i priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije "ne samo što su predstavljali pretnju po međunarodnu bezbednost, već su je i narušili", rekla je Tkešelašvilijeva.
Stalni savet OEBS-a sastao se da bi razmotrio nedavne događaje u Gruziji i detalje vezane za slanje 100 dodatnih posmatrača u Gruziju.
Osam vojnih posmatarča koji su ranije bili u misiji OEBS-a u Gruziji imaće pravo da uđu u Južnu Osetiju čim to bezbednosna situacija dozvoli.
Zasad nije jasno gde će biti stacionirani ostali vojni posmatrači pošto Rusija nije odobrila povećanje broja posmatrača unutar Južne Osetije.
Tkešelašvilijeva je ponovila da je stav Tbilisija da se ne smeju tolerisati nikakva geografska ograničenja za posmatrače jer će Južna Osetija, u suprotnom, postati zatvorena zona za međunarodne posmatrače.
Gruzijski parlament usvojio je u četvrtak rezoluciju u kojoj se poziva vlada da prekine diplomatske odnose sa Rusijom.
Poslanici su glasali sa 106 glasova prema nula za neobavezujuću rezoluciju, u kojoj se navodi da parlament "poziva izvršnu vlast da prekine diplomatske veze sa Rusijom".
Takođe se poziva vlada da proglasi ruske vojne snage u Gruziji "nelegalnim" i "okupatorskim snagama".
Vlada treba da proglasi Abhaziju i Južnu Osetiju teritorijama pod ruskom okupacijom, navodi se u rezoluciji.
Azijski partneri Rusije uzdržani oko Gruzije
Šangajska organizacija za saradnju, koja okuplja šest država Azije, izrazila je u četvrtak zabrinutost zbog razvoja događaja u Gruziji, ali nije u zajedničkom saopštenju pružila punu podršku Moskvi za njene poslednje poteze, među kojma je i priznavanje Južne Osetije i Abhazije.
Članice te oragnizacije - Rusija, Kina, Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan, usvojile su u Dušanbeu zajedničko saopštenje u kojem se poziva na pomirenje i nastavak dijaloga oko situacije u Gruziji.
"Države članice ŠOS-a pozdravile su prihvatanje šest principa (francuski predlog) za rešavanje konflikta u Južnoj Osetiji od strane Moskve 12. avgusta i podržavaju aktivnu ulogu Rusije u jačanju mira i saradnje u regionu", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Agencije navode da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev očekivao da će na sastanku dobiti odlučniju podršku saveznika iz azijskih država, ali da do toga ipak nije došlo.
"Sigurni smo da će stav članica ŠOS-a naići na adekvatan međunarodni odgovor. Nadam se da će to poslužiti kao ozbiljan signal za one koji pokušavaju da opravdaju krvavu avanturu gruzijskog rukovodstva", izjavio je tim povodom Medvedev.
Do sada ni jedna država nije eksplicitno podržala odluku Rusije da prizna nezavisnost separatističkih gruzijskih teritorija.
(agencije/MONDO)
