Ruski premijer Vladimir Putin rekao je u četvrtak da sumnja da je neko iz SAD isprovocirao sukob u Gruziji u pokušaju da pomogne jednom od kandidata za američke predsedničke izbore, što je Bela kuća odmah odbacila. SAD bi mogle da ponište sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Moskvom da bi kaznile Rusiju zbog njene akcije u Gruziji.
Ruski premijer Vladimir Putin rekao je u četvrtak da sumnja da je neko iz SAD isprovocirao sukob u Gruziji u pokušaju da pomogne jednom od kandidata za američke predsedničke izbore, što je Bela kuća odmah odbacila.
"Ako se moje slutnje potvrde, tada se pojavljuje sumnja da je neko u SAD specijalno stvorio taj konflikt sa ciljem da se zaoštri situacija i stvori prednost u konkurentskoj borbi za jednog od kandidata za položaj predsednika SAD", rekao je Putin u intervjuu američkoj TV mreži Si-En-En.
"Nije stvar toliko u tome da administracija SAD nije mogla da zadrži gruzijsko rukovodstvo od te zločinačke akcije. Američka strana je praktično naoružala i obučila gruzijsku armiju", rekao je ruski premijer.
On je objasnio da je ovo bio način da se biračima skrene pažnja sa sukoba u Iraku i Avganistanu i briga oko lošeg stanja ekonomije.
On je dodao da samo izgleda da je lakše naroužavati jednu od strana i podstaći na ubijanje druge nego dugo godina voditi teške pregovore i tražiti složena kompromisna rešenja u međuetničkim konfliktima.
"Ispostavlja se da to nije uvek tako", rekao je Putin i naveo dodatne argumente za sumnju u "američki trag" u južnoosetijskom konfliktu.
Situacija "u Avganistanu se ne poboljšava, i više od toga, talibani su prešli u ofanzivu, ubijaju na desetine NATO vojnika. U Iraku, posle euforije prvih pobeda, samo problemi, i žrtava već ima više od 4.000", rekao je Putin, dodavši da se dobro zna i za probleme u privredi SAD i hipotekarnu krizu.
U takvoj situaciji je, po njegovim rečima, "potreban mali pobednički rat", a ako se to ne desi, može se na Rusiju preneti krivica i napraviti od nje lik neprijatelja, prenela je agencija Itar-Tass.
Putin je naglasio da Rusija ne namerava da se grčevito bori za mesto u Grupi osam industrijski najrazvijenijih zemalja na račun sopstvene bezbednosti.
"Zar treba da dozvolimo da nas ubijaju da bismo sačuvali, na primer, mesto u 'osmorki'? A ko će se održati u 'osmorki' ako nas sve ubiju", upitao je ruski premijer, ponovivši da je Gruzija počela napad na ruske mirovnjake.
"Mi nikoga nismo napali. Mi tražimo garancije od drugih da nas više niko ne napada i ne ubija naše državljane", istakao je Putin.
On je rekao da je očekivao od američke administracije da će se umešati u konflikt i zaustaviti agresiju nakon što mu je američki predsednik Džordž Buš u Pekingu rekao da "rat ne želi niko".
"Ništa slično se nije desilo", rekao je predsednik ruske vlade.
Na pitanje Si-En-Ena da li je Rusija pretnja miru, Putin je odgovorio da su u blizinu ruske obale stigli američki bojni brodovi sa raketnim naoružanjem dometa 500 kilometara.
"Pa nisu naši brodovi došli do vaše obale, već vaši do naše. Kakav je naš izbor? Mi ne želimo komplikacije, ne želimo ni sa kim da se svađamo, ne želimo ni sa kim da ratujemo. Želimo normalnu saradnju i respekt prema nama i našim interesima", istakao je Putin, koji je do 7. maja bio osam godina predsednik Rusije.
Prema Putinovim rečima, neki američki zvaničnici nagovaraju Evropljane da ne kupuju ruske proizvode, "recimo gas", što je nazvao štetnom politizacijom sfere ekonomije i ponovio da koliko Evropljani zavise od ruskog gasa, zavisi i Rusija od onih koji ga kupuju.
Bela kuća je odmah reagovala na Putinove optužbe i nazvala ih "neracionalnim".
"Nagovestiti da su SAD organizovale to za račun jednog političkog kandidata ne izgleda racionalno", rekla je portparol Bele kuće Dejna Perino.
Ona je dodala da su te optužbe "očigledno netačne", ali i da su ruski vojni zvaničnici koji su smatrali da je to tačno dali Putinu "zaista loše savete".
SAD bi mogle da ponište sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Moskvom da bi kaznile Rusiju zbog njene akcije u Gruziji, saopštila je Bela kuća u četvrtak.
Bušova administracija odmerava opcije, uključujući i sankcije, zato što se Rusija, kako kaže, nije pridržavala prekida vatre koji je postignut uz posredovanje Francuske ranije ovog meseca.
"Mi smo u procesu preispitivanja našeg odnosa sa Rusijom. I to radimo zajedno sa našim međunarodnim partnerima", rekla je Dejna Perino novinarima.
Jedna od opcija koje razmatra Vašington je da poništi nuklearni sporazum koji je potpisan u maju i prema kome se američko nuklearno tržište koje je u ekspanziji i ruska polja uranijuma otvaraju za firme obe zemlje ukidanjem restrikcije iz vremena hladnog rata.
"Mislim da još nema šta da se objavi, ali znam da je to u razmatranju", rekla je Perino. Ona je takođe rekla da je preuranjeno da se kaže koju vrstu sankcija bi SAD mogle da razmatraju protiv Rusije.
(agencije/MONDO - na fotografiji premijer Rusije Vladimir Putin i dopisnik Si-En-Ena iz Moskve Metju Čens)
"Ako se moje slutnje potvrde, tada se pojavljuje sumnja da je neko u SAD specijalno stvorio taj konflikt sa ciljem da se zaoštri situacija i stvori prednost u konkurentskoj borbi za jednog od kandidata za položaj predsednika SAD", rekao je Putin u intervjuu američkoj TV mreži Si-En-En.
"Nije stvar toliko u tome da administracija SAD nije mogla da zadrži gruzijsko rukovodstvo od te zločinačke akcije. Američka strana je praktično naoružala i obučila gruzijsku armiju", rekao je ruski premijer.
On je objasnio da je ovo bio način da se biračima skrene pažnja sa sukoba u Iraku i Avganistanu i briga oko lošeg stanja ekonomije.
On je dodao da samo izgleda da je lakše naroužavati jednu od strana i podstaći na ubijanje druge nego dugo godina voditi teške pregovore i tražiti složena kompromisna rešenja u međuetničkim konfliktima.
"Ispostavlja se da to nije uvek tako", rekao je Putin i naveo dodatne argumente za sumnju u "američki trag" u južnoosetijskom konfliktu.
Situacija "u Avganistanu se ne poboljšava, i više od toga, talibani su prešli u ofanzivu, ubijaju na desetine NATO vojnika. U Iraku, posle euforije prvih pobeda, samo problemi, i žrtava već ima više od 4.000", rekao je Putin, dodavši da se dobro zna i za probleme u privredi SAD i hipotekarnu krizu.
U takvoj situaciji je, po njegovim rečima, "potreban mali pobednički rat", a ako se to ne desi, može se na Rusiju preneti krivica i napraviti od nje lik neprijatelja, prenela je agencija Itar-Tass.
Putin je naglasio da Rusija ne namerava da se grčevito bori za mesto u Grupi osam industrijski najrazvijenijih zemalja na račun sopstvene bezbednosti.
"Zar treba da dozvolimo da nas ubijaju da bismo sačuvali, na primer, mesto u 'osmorki'? A ko će se održati u 'osmorki' ako nas sve ubiju", upitao je ruski premijer, ponovivši da je Gruzija počela napad na ruske mirovnjake.
"Mi nikoga nismo napali. Mi tražimo garancije od drugih da nas više niko ne napada i ne ubija naše državljane", istakao je Putin.
On je rekao da je očekivao od američke administracije da će se umešati u konflikt i zaustaviti agresiju nakon što mu je američki predsednik Džordž Buš u Pekingu rekao da "rat ne želi niko".
"Ništa slično se nije desilo", rekao je predsednik ruske vlade.
Na pitanje Si-En-Ena da li je Rusija pretnja miru, Putin je odgovorio da su u blizinu ruske obale stigli američki bojni brodovi sa raketnim naoružanjem dometa 500 kilometara.
"Pa nisu naši brodovi došli do vaše obale, već vaši do naše. Kakav je naš izbor? Mi ne želimo komplikacije, ne želimo ni sa kim da se svađamo, ne želimo ni sa kim da ratujemo. Želimo normalnu saradnju i respekt prema nama i našim interesima", istakao je Putin, koji je do 7. maja bio osam godina predsednik Rusije.
Prema Putinovim rečima, neki američki zvaničnici nagovaraju Evropljane da ne kupuju ruske proizvode, "recimo gas", što je nazvao štetnom politizacijom sfere ekonomije i ponovio da koliko Evropljani zavise od ruskog gasa, zavisi i Rusija od onih koji ga kupuju.
Bela kuća je odmah reagovala na Putinove optužbe i nazvala ih "neracionalnim".
"Nagovestiti da su SAD organizovale to za račun jednog političkog kandidata ne izgleda racionalno", rekla je portparol Bele kuće Dejna Perino.
Ona je dodala da su te optužbe "očigledno netačne", ali i da su ruski vojni zvaničnici koji su smatrali da je to tačno dali Putinu "zaista loše savete".
SAD bi mogle da ponište sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Moskvom da bi kaznile Rusiju zbog njene akcije u Gruziji, saopštila je Bela kuća u četvrtak.
Bušova administracija odmerava opcije, uključujući i sankcije, zato što se Rusija, kako kaže, nije pridržavala prekida vatre koji je postignut uz posredovanje Francuske ranije ovog meseca.
"Mi smo u procesu preispitivanja našeg odnosa sa Rusijom. I to radimo zajedno sa našim međunarodnim partnerima", rekla je Dejna Perino novinarima.
Jedna od opcija koje razmatra Vašington je da poništi nuklearni sporazum koji je potpisan u maju i prema kome se američko nuklearno tržište koje je u ekspanziji i ruska polja uranijuma otvaraju za firme obe zemlje ukidanjem restrikcije iz vremena hladnog rata.
"Mislim da još nema šta da se objavi, ali znam da je to u razmatranju", rekla je Perino. Ona je takođe rekla da je preuranjeno da se kaže koju vrstu sankcija bi SAD mogle da razmatraju protiv Rusije.
(agencije/MONDO - na fotografiji premijer Rusije Vladimir Putin i dopisnik Si-En-Ena iz Moskve Metju Čens)
