Šefovi država Evropske unije odlučili su u Briselu da odlože pregovore o novom strateškom partnerstvu EU - Rusija sve dok vlasti u Moskvi ne povuku svoje trupe iz Gruzije. Rusija "žali zbog te odluke". Angela Merkel: Rusija je signalizirala da će ispuniti zahteve iz Brisela.
Šefovi država Evropske unije odlučili su u Briselu da odlože pregovore o novom strateškom partnerstvu EU - Rusija sve dok vlasti u Moskvi ne povuku svoje trupe iz Gruzije. Predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izjavio je da će pregovori biti "odloženi" sve dok se ruske trupe ne vrate na položaje koje su imale pre početka sukoba oko Južne Osetije, 7. avgusta.
Rusija je izrazila žaljenje zbog te odluke lidera EU, a nemačka kancelarka Angela Merkel tvrdi da je Rusija signalizirala da će ispuniti zahteve upućene iz Brisela.
Lideri EU oštro su osudili "jednostranu odluku" Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ocenilu tu odluku "neprihvatljivom" i pozvali druge zemlje da ne slede primer Moskve.
"Evropski savet snažno osuđuje jednostranu odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Ta odluka je neprihvatljiva i EU poziva ostale države da ne priznaju ovu proglašenu nezavisnost, te traži od Komisije da ispita moguće praktične posledice", istaknuto je u dokumentu.
EU "podseća da mirno i trajno rešenje za sukob u Gruziji mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta koje priznaju međunarodno pravo, Helsinski završni akt i rezolucije Saveta bezbednosti UN".
U deklaraciji sa samita, šefovi država su istakli da "sve evropske države imaju pravo da slobodno izaberu svoju spoljnu politiku i svoje savezništvo, uz poštovanje međunarodnog prava i principa dobrosusedstva i mirne saradnje". "Legitimno je uvažiti bezbednosne interese svakog, sve dok se poštuju osnovni principi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti država", naglasili su lideri EU.
Rusija je izrazila žaljenje zbog odluke lidera EU da odlože razgovore o saradnji između Rusije i EU, saopštio je jedan neimenovani zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, a prenosi agencija Interfaks. "Ukoliko su zaista pregovori o novom sporazumu odloženi, onda jedino možemo da izrazimo žaljenje zbog toga", izjavio je jedan neimenovani zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova.
Angela Merkel istovremeno je saopštila da je Rusija signalizirala da će povući svoje snage na položaje pre sukoba u Gruziji kao što to traži Evropska unija. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, prema njenim rečima, u telefonskom razgovoru kazao francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju da će Rusija povući svoje vojnike kao što je to predviđeno mirovnim planom. "Obavešteni smo da je jučerašnji telefonski razgovor bio veoma konstruktivan. Očekujemo da povlačenje snaga iz Potija i Senakija bude sprovedeno", rekla je Merkelova.
Sarkozi nije komentarisao te navode. On je težište priče prebacio na poređenja s Kosovom. Ono, kako je rekao ne može biti presedan za Južnu Osetiju i Abhaziju, već je to poseban slučaj zbog toga što su se o njemu "godinama vodili pregovori uz posredništvo Ujedinjenih nacija".
"Kažu mi da postoji kosovski presedan. Ali, pre nego što smo odlučili da priznamo nezavisnost Kosova prošle su godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN", izjavio je predsednik Sarkozi na konferenciji za štampu po završetku samita. "Podsetio sam ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je, kada je Evropa priznala Kosovo, Rusija osudila takvu odluku Evrope. Ne treba onda da se čudi što mi sada osuđujemo Rusiju", izjavio je Sarkozi.
"Moramo da budemo dosledni", rekao je francuski predsednik, i istakao da EU podržava teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije jer su oni garantovani rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Šef francuske države je istakao da je "dobro" što je Medvedev prihvatio princip povratka svih izbeglica u svoje domove, uključujući i one s početka devedesetih godina. "Ne možemo da prihvatimo etničko čišćenje jedne ili druge strane", rekao je francuski predsednik.
Istovremeno, Moskva je pozvala zapadne zemlje da obustave podršku aktuelnom gruzijskom rukovodstvu i zatražila da uvedu embargo na oružje toj zemlji, dok u njoj ne dođe do promene na čelu države.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je dao ovu izjavu uoči sastanka EU u Briselu. On je jasno rekao da Moskva želi da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili bude smenjen sa vlasti.
"Za početak bilo bi ispravno uvesti embargo na oružje ovom režimu, dok se pod drugim vlastima Gruzija ne pretvori ponovo u normalnu državu", rekao je Lavrov.
"Ako na kraju SAD i njeni saveznici ne izaberu svoje sopstvene nacionalne interese, niti interese gruzijskog naroda, već izaberu režim Sakašvilija, to će biti greška istorijskih razmera", rekao je Lavrov.
Više od milion građana protestovalo je širom Gruzije zbog ruske vojne akcije i podrške Kremlja Južnoj Osetiji i Abhaziji. Demonstranti, od kojih su mnogi nosili crveno-bele gruzijske zastave, formirali su lanac uhvativši se za ruke, i tako prošetali ulicama Tbilisija. Na balkonima su se, takođe, vijorile gurizjske zastave a demonstranti su uzvikivali parole "živela Gruzija" i "zaustavite Rusiju!".Rusija je izrazila žaljenje zbog te odluke lidera EU, a nemačka kancelarka Angela Merkel tvrdi da je Rusija signalizirala da će ispuniti zahteve upućene iz Brisela.
Lideri EU oštro su osudili "jednostranu odluku" Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ocenilu tu odluku "neprihvatljivom" i pozvali druge zemlje da ne slede primer Moskve.
"Evropski savet snažno osuđuje jednostranu odluku Rusije da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Ta odluka je neprihvatljiva i EU poziva ostale države da ne priznaju ovu proglašenu nezavisnost, te traži od Komisije da ispita moguće praktične posledice", istaknuto je u dokumentu.
EU "podseća da mirno i trajno rešenje za sukob u Gruziji mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta koje priznaju međunarodno pravo, Helsinski završni akt i rezolucije Saveta bezbednosti UN".
U deklaraciji sa samita, šefovi država su istakli da "sve evropske države imaju pravo da slobodno izaberu svoju spoljnu politiku i svoje savezništvo, uz poštovanje međunarodnog prava i principa dobrosusedstva i mirne saradnje". "Legitimno je uvažiti bezbednosne interese svakog, sve dok se poštuju osnovni principi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti država", naglasili su lideri EU.
Rusija je izrazila žaljenje zbog odluke lidera EU da odlože razgovore o saradnji između Rusije i EU, saopštio je jedan neimenovani zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, a prenosi agencija Interfaks. "Ukoliko su zaista pregovori o novom sporazumu odloženi, onda jedino možemo da izrazimo žaljenje zbog toga", izjavio je jedan neimenovani zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova.
Angela Merkel istovremeno je saopštila da je Rusija signalizirala da će povući svoje snage na položaje pre sukoba u Gruziji kao što to traži Evropska unija. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, prema njenim rečima, u telefonskom razgovoru kazao francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju da će Rusija povući svoje vojnike kao što je to predviđeno mirovnim planom. "Obavešteni smo da je jučerašnji telefonski razgovor bio veoma konstruktivan. Očekujemo da povlačenje snaga iz Potija i Senakija bude sprovedeno", rekla je Merkelova.
Sarkozi nije komentarisao te navode. On je težište priče prebacio na poređenja s Kosovom. Ono, kako je rekao ne može biti presedan za Južnu Osetiju i Abhaziju, već je to poseban slučaj zbog toga što su se o njemu "godinama vodili pregovori uz posredništvo Ujedinjenih nacija".
"Kažu mi da postoji kosovski presedan. Ali, pre nego što smo odlučili da priznamo nezavisnost Kosova prošle su godine i godine u pregovorima uz posredništvo UN", izjavio je predsednik Sarkozi na konferenciji za štampu po završetku samita. "Podsetio sam ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je, kada je Evropa priznala Kosovo, Rusija osudila takvu odluku Evrope. Ne treba onda da se čudi što mi sada osuđujemo Rusiju", izjavio je Sarkozi.
"Moramo da budemo dosledni", rekao je francuski predsednik, i istakao da EU podržava teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije jer su oni garantovani rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Šef francuske države je istakao da je "dobro" što je Medvedev prihvatio princip povratka svih izbeglica u svoje domove, uključujući i one s početka devedesetih godina. "Ne možemo da prihvatimo etničko čišćenje jedne ili druge strane", rekao je francuski predsednik.
Istovremeno, Moskva je pozvala zapadne zemlje da obustave podršku aktuelnom gruzijskom rukovodstvu i zatražila da uvedu embargo na oružje toj zemlji, dok u njoj ne dođe do promene na čelu države.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je dao ovu izjavu uoči sastanka EU u Briselu. On je jasno rekao da Moskva želi da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili bude smenjen sa vlasti.
"Za početak bilo bi ispravno uvesti embargo na oružje ovom režimu, dok se pod drugim vlastima Gruzija ne pretvori ponovo u normalnu državu", rekao je Lavrov.
"Ako na kraju SAD i njeni saveznici ne izaberu svoje sopstvene nacionalne interese, niti interese gruzijskog naroda, već izaberu režim Sakašvilija, to će biti greška istorijskih razmera", rekao je Lavrov.
Više od milion ljudi na protestu u Gruziji
Policija je saopštila da se širom zemlje u protest uključilo više od milion građana, što je, kako su navele vlasti, najveći iskaz jedinstva od ruske intervencije u avgustu u kojoj je sprečen pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom.
"Danas možemo reći da Gruzija nije sama, jer svet stoji iza nas", rekao je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili na skupu u Tbilisiju. Sakašvili je rekao da je "ova brutalna sila odlučila da oživljavanje ruskog imperijalizma počne u Gruziji", ali da joj on poručuje da će taj pokušaj "zauvek biti pokopan" u Gruziji.
On je dodao da protest predstavlja najveće okupljanje u Gruziji otkako je ta zemlje postala nezavisna nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Građani Gruzije se slažu da današnji dan predstavlja dan jedinstva u toj zemlji. "Mi želimo da pokažemo celom svetu da se Gruzijci ničega ne plaše i nadam se da će svet čuti našu poruku", rekla je umetnica Natela Zarandija.
Muzičar Ačiko Giledani (34), koji je sa članovima svog benda učestvovao u lancu demonstranata, rekao je da je "rezultat ruske agresije na Gruziju ujedinjenje Gruzijaca". "Gruzija nikada nije bila tako snažna kao sada i zato ćemo pobediti", rekao je on.
Rusija je povukla većinu svojih snaga u skladu sa sporazumom koji je postignut uz posredovanje EU, ali je zadržala vojnike i opremu u zonama bezbednosti duž Južne Osetije i Abhazije kako bi, kako navodi Moskva, sprečila eventualni novi napad Gruzije.
Više stotina osoba je poginulo i na desetine hiljada ljudi je raseljeno tokom kratkog rata, koji je počeo 8. avgusta.
Gruzijske vlasti priznale su da su koristile kasetne bombe u napadima na Južnu Osetiju u kojima je poginulo najmanje 14 civila, saopštila je u ponedeljak organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" (HRV). Ministarstvo za odbranu Gruzije je navelo u zvaničnom pismu poslatom organizaciji "HRV" da su bombe M-85 korišćene u blizini tunela Roki koji povezuje Južnu Osetiju sa Rusijom, javio je Rojters.
"HRV" je potvrdio da je u avgustu najmanje 14 civila ubijeno, a više stotina ranjeno u najmanje četiri južnoosetijskih sela od kasetnih bombi koje su koristile gruzijske i ruske snage. Ova ogranizacija sa sedištem u Njujorku je istovremenop objavila da su vlasti Rusije demantovale tvrdnju HRV da su i one koristile bombe M-85. HRV, međutim, tvrdi da poseduje dokaze koji potvrđuju njene navode.
(agencije/MONDO)
