Pakistanska vojska naložila je danas pokretanje istrage protiv bivšeg šefa obaveštajne službe, jer je, zajedno sa nekadašnjim direktorom indijske obaveštajne agencije, napisao knjigu koja je izazvala polemiku o nizu pitanja.
Napad SAD u kojem je ubijen bivši lider Al Kaide, Osama bin Laden, najškakljivije je pitanje u knjizi pod naslovom "Špijunske hronike" (Spy Chronicles).
Knjigu je napisao bivši šef pakistanske međuservisne obaveštajne službe (ISI) Asan Durani, zajedno sa A.S. Dilatom, nekadašnim šefom indijske obaveštajne agencije Istraživačko i analitičko krilo (RAW).
"Formalnom istražnom sudu naloženo je da detaljno sprovede istragu o tome", saopštila je pakistanska vojska, prenosi Rojters.
"Napadi 11. septembra manipulacija Buša i Blera"
Vojska je zabranila Duraniju, koji je bio na čelu agencije ISI početkom 1990-ih, da napusti zemlju, saopštivši da je on prekršio vojna pravila ponašanja.
"ISI je verovatno saznala šta je sa OBL (Osamon bin Ladenom) i on je izručen SAD u skladu sa međusobno usaglašenim procesom", napisao je Durani.
To protivreči zvaničnom stavu Pakistana da su vlasti te zemlje tek 2. maja 2011. saznale za napad SAD, čija je meta bio kompleks u kojem se Bin Laden krio, nakon što su američki nevidljivi helikopteri napustili tu teritoriju.
Taj se kompleks, inače, nalazi u severnom gradu Abotabadu, pored vojne akademije koja školuje oficire.
Telohranitelj Bin Ladena uživa u Nemačkoj
"Pakistan je poricao bilo kakvu ulogu, jer bi saradnja sa SAD u cilju eliminisanja osobe koju su mnogi u toj zemlji gledali kao 'heroja' mogla da vladu dovede u neugodan položaj", napisao je Durani u knjizi.
Koautor knjige, Dulat, napisao je da je procena Indije bila ista - da je Pakistan Osamu bin Ladena izručio Pakistanu.
Među drugim osetljivim pitanjima obuhvaćenim ovom knjigom našla se i umešanost pakistanske špijunske agencije u politiku i podrška Islamabada grupama koje su se borile protiv indijskih snaga u spornom Kašmiru.
Pakistan i Indija su se, inače, međusobno borile u tri rata otkako su stekli nezavisnost od britanske vladavine 1947. godine, podseća britanska agencija, uz napomenu da sada obe zemlje poseduju nuklearno oružje.
