Ministar spoljnih poslova Rusije je zatražio da predstavnici Abhazije i Južne Osetije, koje su proglasile nezavisnost od Gruzije, učestvuju u međunarodnim razgovorima o bezbednosti u regionu. Gruzijski predsednik dugo je planirao napad na Južnu Osetiju, ali ga je loše izveo, izjavio je bivši ministar odbrane Gruzije Irakli Okruašvili.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u nedelju je zatražio da predstavnici Abhazije i Južne Osetije, koje su proglasile nezavisnost od Gruzije, učestvuju u međunarodnim razgovorima o bezbednosti u regionu.
"Svi razgovori koji se na ovaj ili onaj način bave pitanjima bezbednosti na Kavkazu, ne mogu se voditi bez učešća Abhazije i Južne Osetije", rekao je Lavrov, koji boravi u prvoj poseti Abhaziji od ruskog priznanja nezavisnosti te oblasti.
On je na konferenciji za novinare, nakon sastanka sa abhaskim predsednikom Sergejem Bagapšom, rekao da se "to odnosi i na razgovore u UN ili OEBS-u o pitanjima u vezi sa prisustvom mirovnih snaga" u regionu.
Lavrov je sa Bagapšom razgovarao o sporazumima o saradnji koji bi Rusija i vlasti Abhazije trebalo da potpišu narednih dana.
"Još jednom želim da istaknem potpisivanje ovog velikog sporazuma, među saveznicima, koji obuhvata saradnju o oblasti odbrane i bezbednosti, granice i carine", rekao je šef ruske diplomatije.
On je rekao da će granica između Rusije i Abhazije biti "praktično propusna, kao što je to slučaj među članicama EU".
"U sporazumima koje pripremamo, biće pitanja koja se odnose na slobodu kretanja, dvojnog državljanstva i mnoge druge stvari koje će granicu učiniti praktično propusnom kao među članicama EU", rekao je Lavrov.
On je istakao da će Rusija pomoći Abhaziji da postane "potpuno samostalna zemlja".
Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije 26. Avgusta, a u utorak je uspostavila diplomatske odnose sa te dve oblasti, što je Zapad osudio kao ugrožavanje teritorijalnog integriteta Gruzije.
Lavrov će u ponedeljak posetiti Južnu Osetiju.
Okruašvili je u intervjuu u Parizu rekao da su SAD delimično krive za rat Gruzije i Rusije, zato što je Vašington nekritički podržavao Sakašvilija uprkos njegovom sve većem autoritarizmu.
"Nema podele vlasti. Instituicuje su stvorene sa se okreću oko njega. Odsustvo kritike iz SAD mu je dozvolio da ode predaleko", rekao je Okruašvili, jedan od najznačajnijih gruzijskih političkih izgnanika koji je 2007. godine pobegao u Evropu, nakon što je bio pritvoren u Gruziji, suočen s optužbama za korupciju.
Gruzijski sud ga je u martu u odsustvu osudio na 11 godina zatvora, ali je dobio azil u Francuskoj, gde je prošle nedelje sud odbio zahtev Tbilisija za izručenje. Okruašvili odbacuje optužbe i tvrdi da je njihov cilj da se on kazni zbog kritika Sakašvilija.
Sakašvilijevi dani kao predsednika su odbrojani, kaže Okruašvili, nekada blizak Sakašvilijev saradnik koji je bio ministar odbrane od 2004. do 2006. godine.
On je kazao da su on i Sakašvili zajedno radili na vojnim planovima za napad na separatističke oblasti Južnu Osertiju i Abhzaiju, koja se nalazi na obali Crnog mora.
"Abhazija je bio naš strateški prioritet, ali smo 2005. sastavili vojne planove za zauzimanje Abhazije i Južne Osetije", rekao je Okruašvili. Dok je bio na položaju snažno je zagovarao jačanje vojske i tražio je da Gruzija silom povrati kontrolu nad Južnom Osetijom, gde je rođen.
U intervjuu je međutim oštro kritikovao Sakašvilija zbog vođenja rata, navodeći da je akcija pokrenuta na brzinu, bez diplomatske podrške, kao i da Sakašvili nije uzeo u obzir pojačanje ruskih snaga u tom regionu.
Prvobitan plan je tražio račvastu operaciju ulaska u Južnu Osetiju, zauzimanje prestionice Ćinvalija, ali i zauzimanje tunela Roki, glavnog graničnog prelaza između Rusije i tog pobunjeničkog regiona, i Jave, drugog ključnog južnoosetijskog grada.
"Sakašvilijava ofanziva jedino je ciljala na zauzimanje Ćinavalija, zato što je mislio da će SAD dilomatskim kanalima blokirati rusku reakciju", rekao je Okruašvili, dodajući da je nakon što je izostala reakcija Vasingtona, Skašvili pokrenuo trupe ka tunelu Roki, gde su ih Rusi nađačali.
Prema Okruašvilijevim rečima, Vašington je gruzijskom liderstvu jasno stavio do znanje da neće podržati invaziju.
"Kada smo sreli predsednika (SAD Džordža) Buša maja 2005. godine, direktno nam je rečeno: Nemojte da se upuštate u vojni sukob, nećemo moći da vam vojno pomognemo", rekao je Okruašvili.
On je ocenio da posle 2006. godine Gruzija nije mogla da uspe vojnim sredstvima, budući da su se ruske snage repozicionirale i poboljšale svoju vojnu strukturu u severnom Kavkazu, Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Okruašvili je rekao da je gruzijski predsednik mogao da naredi vojsci da odbrani nekoliko ključnih gradova od ruskih snaga, ali je "pustio Ruse da bi izbegao kritike i više delovao kao žrtva".
Bivši ministar odbrane je ocenio da bi Sakašvili trebalo da podnese ostavku ili da se suoči sa sudskom istragom zbog pokretanje rata i potpisivanja "sramnog" mirovnog sporazuma koji sada Rusiji omogućava znatno veće prisutstvo u dva separatisticka regiona.
(Beta)
"Svi razgovori koji se na ovaj ili onaj način bave pitanjima bezbednosti na Kavkazu, ne mogu se voditi bez učešća Abhazije i Južne Osetije", rekao je Lavrov, koji boravi u prvoj poseti Abhaziji od ruskog priznanja nezavisnosti te oblasti.
On je na konferenciji za novinare, nakon sastanka sa abhaskim predsednikom Sergejem Bagapšom, rekao da se "to odnosi i na razgovore u UN ili OEBS-u o pitanjima u vezi sa prisustvom mirovnih snaga" u regionu.
Lavrov je sa Bagapšom razgovarao o sporazumima o saradnji koji bi Rusija i vlasti Abhazije trebalo da potpišu narednih dana.
"Još jednom želim da istaknem potpisivanje ovog velikog sporazuma, među saveznicima, koji obuhvata saradnju o oblasti odbrane i bezbednosti, granice i carine", rekao je šef ruske diplomatije.
On je rekao da će granica između Rusije i Abhazije biti "praktično propusna, kao što je to slučaj među članicama EU".
"U sporazumima koje pripremamo, biće pitanja koja se odnose na slobodu kretanja, dvojnog državljanstva i mnoge druge stvari koje će granicu učiniti praktično propusnom kao među članicama EU", rekao je Lavrov.
On je istakao da će Rusija pomoći Abhaziji da postane "potpuno samostalna zemlja".
Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije 26. Avgusta, a u utorak je uspostavila diplomatske odnose sa te dve oblasti, što je Zapad osudio kao ugrožavanje teritorijalnog integriteta Gruzije.
Lavrov će u ponedeljak posetiti Južnu Osetiju.
"Sakašvili dugo planirao napad"
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili dugo je planirao napad na Južnu Osetiju, ali ga je loše izveo, što je Rusiji omogućilo da lako izvede uspešan protivnapad, izjavio je bivši ministar odbrane Gruzije Irakli Okruašvili.Okruašvili je u intervjuu u Parizu rekao da su SAD delimično krive za rat Gruzije i Rusije, zato što je Vašington nekritički podržavao Sakašvilija uprkos njegovom sve većem autoritarizmu.
"Nema podele vlasti. Instituicuje su stvorene sa se okreću oko njega. Odsustvo kritike iz SAD mu je dozvolio da ode predaleko", rekao je Okruašvili, jedan od najznačajnijih gruzijskih političkih izgnanika koji je 2007. godine pobegao u Evropu, nakon što je bio pritvoren u Gruziji, suočen s optužbama za korupciju.
Gruzijski sud ga je u martu u odsustvu osudio na 11 godina zatvora, ali je dobio azil u Francuskoj, gde je prošle nedelje sud odbio zahtev Tbilisija za izručenje. Okruašvili odbacuje optužbe i tvrdi da je njihov cilj da se on kazni zbog kritika Sakašvilija.
Sakašvilijevi dani kao predsednika su odbrojani, kaže Okruašvili, nekada blizak Sakašvilijev saradnik koji je bio ministar odbrane od 2004. do 2006. godine.
On je kazao da su on i Sakašvili zajedno radili na vojnim planovima za napad na separatističke oblasti Južnu Osertiju i Abhzaiju, koja se nalazi na obali Crnog mora.
"Abhazija je bio naš strateški prioritet, ali smo 2005. sastavili vojne planove za zauzimanje Abhazije i Južne Osetije", rekao je Okruašvili. Dok je bio na položaju snažno je zagovarao jačanje vojske i tražio je da Gruzija silom povrati kontrolu nad Južnom Osetijom, gde je rođen.
U intervjuu je međutim oštro kritikovao Sakašvilija zbog vođenja rata, navodeći da je akcija pokrenuta na brzinu, bez diplomatske podrške, kao i da Sakašvili nije uzeo u obzir pojačanje ruskih snaga u tom regionu.
Prvobitan plan je tražio račvastu operaciju ulaska u Južnu Osetiju, zauzimanje prestionice Ćinvalija, ali i zauzimanje tunela Roki, glavnog graničnog prelaza između Rusije i tog pobunjeničkog regiona, i Jave, drugog ključnog južnoosetijskog grada.
"Sakašvilijava ofanziva jedino je ciljala na zauzimanje Ćinavalija, zato što je mislio da će SAD dilomatskim kanalima blokirati rusku reakciju", rekao je Okruašvili, dodajući da je nakon što je izostala reakcija Vasingtona, Skašvili pokrenuo trupe ka tunelu Roki, gde su ih Rusi nađačali.
Prema Okruašvilijevim rečima, Vašington je gruzijskom liderstvu jasno stavio do znanje da neće podržati invaziju.
"Kada smo sreli predsednika (SAD Džordža) Buša maja 2005. godine, direktno nam je rečeno: Nemojte da se upuštate u vojni sukob, nećemo moći da vam vojno pomognemo", rekao je Okruašvili.
On je ocenio da posle 2006. godine Gruzija nije mogla da uspe vojnim sredstvima, budući da su se ruske snage repozicionirale i poboljšale svoju vojnu strukturu u severnom Kavkazu, Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Okruašvili je rekao da je gruzijski predsednik mogao da naredi vojsci da odbrani nekoliko ključnih gradova od ruskih snaga, ali je "pustio Ruse da bi izbegao kritike i više delovao kao žrtva".
Bivši ministar odbrane je ocenio da bi Sakašvili trebalo da podnese ostavku ili da se suoči sa sudskom istragom zbog pokretanje rata i potpisivanja "sramnog" mirovnog sporazuma koji sada Rusiji omogućava znatno veće prisutstvo u dva separatisticka regiona.
(Beta)
