Estonski grad Mustla je danas otkrio spomen-ploču Alfonsu Rebanu, oficiru koji se borio u redovima Vermahta i SS-a, da bi se posle Drugog svetskog rata pridružio britanskoj obaveštajnoj službi.
Na ploči, koju je naručilo lokalno udruženje veterana, Reban je prikazan u esesovskoj uniformi sa estonskim grbom na rukavu.
Rođen 1908, Alfons Reban se 1941. pridružio gerili koja se borila protiv Sovjetskog Saveza a potom i nemačkim snagama. Za svoja dela, postao je jedan od dva stranca koji su od nacista dobili orden "Gvozdeni krst", pored belgijskog naciste Leona Degrela.
Na globusu “zaboravili” celu Rusiju (FOTO)
Reban je posle rata radio za britansku službu MI6, pre nego što se nastanio u Nemačkoj gde je i umro 1976. Ostaci su mu 1999. preneti u Talin.
Estonska vlada se ogradila od akcija veterana iz Mustle, a vladin portparol je rekao da se radi o "privatnoj inicijativi".
Tema prisustva Estonaca u pronacističkim formacijama ili nemačkim jedinicama je i dalje delikatna za tu zemlju. Tiha većina im toleriše nacističku prošlost jer je bilo kakav otpor komunizmu i sovjetskoj i uopšte ruskoj okupaciji smatra vrhunskim činom patriotizma.
Spomenik posvećen onima koji su se borili protiv Sovjetskog Saveza otkriven je 2002. ali je u narednom periodu dva puta premeštan.
Jevrejska zajednica u Estoniji i ruska manjina te ljude smatraju ratnim zločincima. Kada je 2004. podignut spomenik Rebanu, tadašnji predsednik jevrejske zajednice Cilja Laud je osudio "sramotu" za Estoniju.
