Američki državni podsekretar za politička pitanja Vilijam Berns izjavio je da se sa Ukrajinom i Gruzijom ne vode razgovori o skorom ulasku u NATO, jer te dve zemlje još nisu spremne da se pridruže alijansi. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je da su pregovori sa Rusijom o slanju dodatnih posmatrača u Gruziju obustavljeni.
Američki državni podsekretar za politička pitanja Vilijam Berns izjavio je da se sa Ukrajinom i Gruzijom ne vode razgovori o skorom ulasku u NATO, jer te dve zemlje još nisu spremne da se pridruže alijansi.
U izlaganju u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa, Berns je istakao da će američka administracija tražiti da se Ukrajina i Gruzija uključe u Akcioni plan za članstvo (MAP) koji bi pomogao tim dvema državama u pripremama za ulazak u NATO.
Berns je takođe istakao da poziv u MAP ne treba posmatrati automatski i kao poziv za ulazak u NATO ili obećanje budućeg članstva Ukrajini i Gruziji, prenela je ruska agencija Itar-Tass.
Američki podsekretar je priznao da neki američki partneri u Evropi, uključujući Francusku i Nemačku, imaju primedbe na ulazak te dve zemlje u MAP.
O tom pitanju, ministri spoljnih poslova NATO razgovaraće na sastanku u decembru, a Berns nije želeo da spekuliše ishod tog sastanka.
Lideri NATO, na sastanku u Bukureštu aprila ove godine, nisu uspeli da se dogovore da li da pozovu Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan za članstvo.
Ideja o proširivanju NATO-a na Ukrajinu i Gruziju već duže vreme nailazi na protivljenje pojedinih članica NATO-a, pre svega Nemačke i Francuske, koje podržava nekoliko manjih zapadnih zemalja.
Glavna briga tih zemalja jeste mogućnost da bi realizacija takvog plana ugrozila odnose i ravnotežu moći između Evrope i Rusije.
Istovremeno, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je da su pregovori sa Rusijom o slanju dodatnih posmatrača u Gruziju obustavljeni.
"Ne vidimo smisao u nastavljanju pregovora. Područje odgovornosti monitora je glavna tačka zastoja", rekao je predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a, finski ambasador Anti Turunen.
Pregovori su se odnosili na slanje još 80 nenaoružanih posmatrača.
Ruski ambasador pri OEBS-u potvrdio je da su pregovori suspendovani, ali je istakao da je Moskva spremna na njihovo obnavljanje. On je rekao da je sporno bilo definisanje gde će posmatračima biti dozvoljeno kretanje.
OEBS je inicijalno predvideo da u Gruziji bude razmešteno ukupno 100 posmatrača koji će nadgledati povlačenje ruskih trupa nakon sukoba u separatističkoj Južnoj Osetiji.
Osam posmatrača već je na terenu, 20 ih je poslato kao pojačanje i preostalo je da još 80 posmatrača učestvuje u misiji.
Finski ambasador Anti Turunen rekao je za AFP da su pregovori obustavljeni zbog protivljenja Rusije, kao i da je glavna prepreka bila zona odgovornosti za posmatarče koja je isključivala Južnu Oestiju.
"Preispitali smo sve diplomatske mogućnosti u okviru OEBS-a i ne vidim razloga da se pregovori nastave ovde" (u okviru iste organizacije), dodao je Turunen.
Rusija je u sredu potpisala sporazume koji će joj omogućiti da u Abhaziji i Južnoj Osetiji, separatističkim regionima Gruzije, instalira vojne baze i da njihove ekonomije integriše u svoju.
Gruzija je osudila taj potez, ocenivši da se radi o "aneksiji" njenih teritorija.
Moskva je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, ubrzo posle avgustovskog rata između gruzijskih snaga koje su pokušale da uđu na teritoriju Juzne Abhazije i ruske vojske koja je na to odgovorila ofanzivom.
(MONDO/agencije)
(Tanjug)
U izlaganju u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa, Berns je istakao da će američka administracija tražiti da se Ukrajina i Gruzija uključe u Akcioni plan za članstvo (MAP) koji bi pomogao tim dvema državama u pripremama za ulazak u NATO.
Berns je takođe istakao da poziv u MAP ne treba posmatrati automatski i kao poziv za ulazak u NATO ili obećanje budućeg članstva Ukrajini i Gruziji, prenela je ruska agencija Itar-Tass.
Američki podsekretar je priznao da neki američki partneri u Evropi, uključujući Francusku i Nemačku, imaju primedbe na ulazak te dve zemlje u MAP.
O tom pitanju, ministri spoljnih poslova NATO razgovaraće na sastanku u decembru, a Berns nije želeo da spekuliše ishod tog sastanka.
Lideri NATO, na sastanku u Bukureštu aprila ove godine, nisu uspeli da se dogovore da li da pozovu Ukrajinu i Gruziju u Akcioni plan za članstvo.
Ideja o proširivanju NATO-a na Ukrajinu i Gruziju već duže vreme nailazi na protivljenje pojedinih članica NATO-a, pre svega Nemačke i Francuske, koje podržava nekoliko manjih zapadnih zemalja.
Glavna briga tih zemalja jeste mogućnost da bi realizacija takvog plana ugrozila odnose i ravnotežu moći između Evrope i Rusije.
Istovremeno, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je da su pregovori sa Rusijom o slanju dodatnih posmatrača u Gruziju obustavljeni.
"Ne vidimo smisao u nastavljanju pregovora. Područje odgovornosti monitora je glavna tačka zastoja", rekao je predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a, finski ambasador Anti Turunen.
Pregovori su se odnosili na slanje još 80 nenaoružanih posmatrača.
Ruski ambasador pri OEBS-u potvrdio je da su pregovori suspendovani, ali je istakao da je Moskva spremna na njihovo obnavljanje. On je rekao da je sporno bilo definisanje gde će posmatračima biti dozvoljeno kretanje.
OEBS je inicijalno predvideo da u Gruziji bude razmešteno ukupno 100 posmatrača koji će nadgledati povlačenje ruskih trupa nakon sukoba u separatističkoj Južnoj Osetiji.
Osam posmatrača već je na terenu, 20 ih je poslato kao pojačanje i preostalo je da još 80 posmatrača učestvuje u misiji.
Finski ambasador Anti Turunen rekao je za AFP da su pregovori obustavljeni zbog protivljenja Rusije, kao i da je glavna prepreka bila zona odgovornosti za posmatarče koja je isključivala Južnu Oestiju.
"Preispitali smo sve diplomatske mogućnosti u okviru OEBS-a i ne vidim razloga da se pregovori nastave ovde" (u okviru iste organizacije), dodao je Turunen.
Rusija je u sredu potpisala sporazume koji će joj omogućiti da u Abhaziji i Južnoj Osetiji, separatističkim regionima Gruzije, instalira vojne baze i da njihove ekonomije integriše u svoju.
Gruzija je osudila taj potez, ocenivši da se radi o "aneksiji" njenih teritorija.
Moskva je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, ubrzo posle avgustovskog rata između gruzijskih snaga koje su pokušale da uđu na teritoriju Juzne Abhazije i ruske vojske koja je na to odgovorila ofanzivom.
(MONDO/agencije)
(Tanjug)
