Američki predsednik Džordž Buš pozvao je u Belu kuću oba predsednička kandidata i lidere Predstavničkog doma i Senata kako bi obezbedio podršku za ogroman paket koji treba da spase posustalu američku ekonomiju.
Američki predsednik Džordž Buš pozvao je u Belu kuću oba predsednička kandidata i lidere Predstavničkog doma i Senata kako bi obezbedio podršku za ogroman paket koji treba da spase posustalu američku ekonomiju.
Cilj sastanka ja da se što pre postigne sporazum o spasilačkom paketu od 700 milijardi dolara koji treba da ukoči najveću krizu u SAD za više decenija, rekla je sekretar Bele kuće za štampu Dana Perino.
Buš se takođe sprema da se obrati naciji povodom finansijske krize.
Prethodno je upozorio da zakonodavci, ako ne požure sa usvajanjem spasilačkog paketa, rizikuju isčezavanje štednje, gubitak radnih mesta i propadanje biznisa.
"Cela naša ekonomija je u opasnosti", rekao je Buš dodajući da bi zemlja, ako brza akcija Kongresa izostane, mogla da iskusi dugu i bolnu recesiju.
Spasilački paket, čija je okosnica plan da vlada kupi lošu imovinu posrnulih finansijskih firmi, za koji Bušova administracija od Kongresa traži odobrenje, dočekan je sa skepsom, čak i među Bušovim republikancima.
Iako se generalno svi slažu da nešto mora da se uradi da bi se rešili narasli ekonomski problemi, administracija je primorana, zahtevima s desna ili leva, da gotovo svakodnevno pravi izmene u planiranom paketu.
Buš je odogovarajući na primedbe rekao da nerado poseže za novcem poreskih obveznika kako bi pomogao biznisu koji je donosio loše odluke, kao i da cilj paketa nije spašavanje kompanija pojedinačno gledano.
Analitičari komentarišu da lično lobiranje nije u Bušovom stilu, za razliku od nekih njegovih prethodnika, međutim on je, s obzirom na ozbiljne finansijske potrese, napravio neuobičajen korak i pozvao Baraka Obamu i Džona Mekejna.
Obama i Mekejn u međuvremenu su pokazali jedinstvo, kada je o ekonomskoj krizi reč, i u zajedničkom saopštenju istakli da napori da se zaštiti američka ekonomija ne treba da propadnu.
Inače, nova ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da finansijski potresi donose poene Obami - 47 odsto anketiranih u jednom istraživanju smatra da bi demokarata bolje vodio ekonomiju. U korist Mekejna se izjasnilo 35 odsto ispitanika.
(Beta)
Cilj sastanka ja da se što pre postigne sporazum o spasilačkom paketu od 700 milijardi dolara koji treba da ukoči najveću krizu u SAD za više decenija, rekla je sekretar Bele kuće za štampu Dana Perino.
Buš se takođe sprema da se obrati naciji povodom finansijske krize.
Prethodno je upozorio da zakonodavci, ako ne požure sa usvajanjem spasilačkog paketa, rizikuju isčezavanje štednje, gubitak radnih mesta i propadanje biznisa.
"Cela naša ekonomija je u opasnosti", rekao je Buš dodajući da bi zemlja, ako brza akcija Kongresa izostane, mogla da iskusi dugu i bolnu recesiju.
Spasilački paket, čija je okosnica plan da vlada kupi lošu imovinu posrnulih finansijskih firmi, za koji Bušova administracija od Kongresa traži odobrenje, dočekan je sa skepsom, čak i među Bušovim republikancima.
Iako se generalno svi slažu da nešto mora da se uradi da bi se rešili narasli ekonomski problemi, administracija je primorana, zahtevima s desna ili leva, da gotovo svakodnevno pravi izmene u planiranom paketu.
Buš je odogovarajući na primedbe rekao da nerado poseže za novcem poreskih obveznika kako bi pomogao biznisu koji je donosio loše odluke, kao i da cilj paketa nije spašavanje kompanija pojedinačno gledano.
Analitičari komentarišu da lično lobiranje nije u Bušovom stilu, za razliku od nekih njegovih prethodnika, međutim on je, s obzirom na ozbiljne finansijske potrese, napravio neuobičajen korak i pozvao Baraka Obamu i Džona Mekejna.
Obama i Mekejn u međuvremenu su pokazali jedinstvo, kada je o ekonomskoj krizi reč, i u zajedničkom saopštenju istakli da napori da se zaštiti američka ekonomija ne treba da propadnu.
Inače, nova ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da finansijski potresi donose poene Obami - 47 odsto anketiranih u jednom istraživanju smatra da bi demokarata bolje vodio ekonomiju. U korist Mekejna se izjasnilo 35 odsto ispitanika.
(Beta)
