U neverovatnom glasanju koje je šokiralo tržište kapitala i svetske berze, Predstavnički dom odbacio je zakon o hitnom spašavanju američkog finansijskog sistema injekcijom od 700 milijardi dolara.
U neverovatnom glasanju koje je šokiralo tržište kapitala i svetske berze, Predstavnički dom odbacio je zakon o hitnom spašavanju američkog finansijskog sistema injekcijom od 700 milijardi dolara, ignorišući upozorenja predsednika SAD Džordža Buša i šefova demokrata i republikanaca u Kongresu da ekonomija neće moći da preživi bez zakona.
Akcije na Volstritu su se strmoglavile čak i pre nego što je Predstavnički dom odbacio zakon sa 228 glasova protiv i 205 za.
Kako se na ekranu u Domu povećavao broj glasova "protiv", predstavnik demokrata Džo Krauli iz Njujorka uzvikivao vesti o padu Dou Džouns indeksa.
"Šest stotina poena", uzviknuo je pokazujući palcem ka zemlji. Indeks je pao nekih 650 poena do kraja radnog vremena.
Buš i glavni predstavnici u kongresu pozivali su zakonodavce na izglasavanje zakona uprkos burnim protestima glasača. Zbog toga nije bilo dovoljno predstavnika koji su bili spremni da preuzmu politički rizik samo pet nedelja pre predsedničkih i međuizbora na kojima bira polovina članova Predstavničkog doma.
Protiv zakona glasali su kongresmeni obe pastije, pa ga je dve trećine republikanaca i 40 odsto demokrata oborilo.
Kongresmene muči sada pitanje šta im je činiti sledeće. Pokušavaju se izvući iz problema odlaganjem rasprave kako bi mogli da uđu u kampanju za izbore. "Spremni smo da nastavimo da radimo na zakonu", rekao je šef Finansijskog komiteta Predstavničkog doma republikanac Barni Frenk.
Šefica Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelozi, ocenila je: "Zakon je možda pao, ali je kriza još uvek tu."
Republikanci su je optužili da je njen govor na kraju rasprave, u kome je napala Bušovu ekonomsku politiku i "desničarsku ideologiju prolaska svega, bez nadzora, discipline i regulacije" na finansijskom tržištu, odlučio glasanje.
Frenk tvrdi da je ova optužba povredila republikance koji su zbog čega su odlučili da kazne državu.
Portparol Bele kuće Toni Frato je izjavio da je Buš "veoma razočaran" glasanjem. Američki predsednik će se kasnije tokom dana sastati sa svojim timom kako bi odlučio šta mu je sledeći korak, rekao je Frato.
U međuvremenu, berza je burno reagovala naglim padom indeksa.
"Jasno je da se nešto mora preduzeti, a pad od 400 poena u deset minuta to i pokazuje", ocenio je Kris Džonson, predsednik Johnson Research Group i dodao da "ovo nije tržište za kukavice".
Plan vredan 700 milijardi dolara, podrazumeva otkup propale imovine ugroženih finansijskih institucija, da bi se sprečio kolaps američkih kreditnih tržišta.
Plan daje administraciji široka ovlašćenja da novac poreznika iskoristsi da bi platio milijarde za hipoteke koje su držale finansijske firme, koje su ostale bez gotovog novca.
Finansijska kriza u Americi dunula je novi vetar u jedra predsedničkom kandidatu Demokratske stranke Baraku Obami, ocenjuje londonski "Indepedent" u ponedeljak.
Prema poslednjim istraživanjima, piše list, to se najpre odnosi na američke savezne države sa neopredeljenim biračima koji su do nedavno kao glavnu prednost republikanca Džona Mekejna isticali njegovo iskustvo, prenosi Bi-Bi-Si.
Mekejnu je na ruku išlo i medijsko uzbuđenje oko njegovog potpredsedničkog kandidata Sare Pejlin.
Ali, ekonomska kriza mu je znatno odmogla, najpre zato što nije ostavio dovoljno upečatljiv trag tokom njenog rešavanja, a potom i zato što nije uspeo da se dovoljno odmakne od zbrke koju je stvorila administracija Džordža Buša.
(agencije/MONDO)
Akcije na Volstritu su se strmoglavile čak i pre nego što je Predstavnički dom odbacio zakon sa 228 glasova protiv i 205 za.
Kako se na ekranu u Domu povećavao broj glasova "protiv", predstavnik demokrata Džo Krauli iz Njujorka uzvikivao vesti o padu Dou Džouns indeksa.
"Šest stotina poena", uzviknuo je pokazujući palcem ka zemlji. Indeks je pao nekih 650 poena do kraja radnog vremena.
Buš i glavni predstavnici u kongresu pozivali su zakonodavce na izglasavanje zakona uprkos burnim protestima glasača. Zbog toga nije bilo dovoljno predstavnika koji su bili spremni da preuzmu politički rizik samo pet nedelja pre predsedničkih i međuizbora na kojima bira polovina članova Predstavničkog doma.
Protiv zakona glasali su kongresmeni obe pastije, pa ga je dve trećine republikanaca i 40 odsto demokrata oborilo.
Kongresmene muči sada pitanje šta im je činiti sledeće. Pokušavaju se izvući iz problema odlaganjem rasprave kako bi mogli da uđu u kampanju za izbore. "Spremni smo da nastavimo da radimo na zakonu", rekao je šef Finansijskog komiteta Predstavničkog doma republikanac Barni Frenk.
Šefica Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelozi, ocenila je: "Zakon je možda pao, ali je kriza još uvek tu."
Republikanci su je optužili da je njen govor na kraju rasprave, u kome je napala Bušovu ekonomsku politiku i "desničarsku ideologiju prolaska svega, bez nadzora, discipline i regulacije" na finansijskom tržištu, odlučio glasanje.
Frenk tvrdi da je ova optužba povredila republikance koji su zbog čega su odlučili da kazne državu.
Portparol Bele kuće Toni Frato je izjavio da je Buš "veoma razočaran" glasanjem. Američki predsednik će se kasnije tokom dana sastati sa svojim timom kako bi odlučio šta mu je sledeći korak, rekao je Frato.
U međuvremenu, berza je burno reagovala naglim padom indeksa.
"Jasno je da se nešto mora preduzeti, a pad od 400 poena u deset minuta to i pokazuje", ocenio je Kris Džonson, predsednik Johnson Research Group i dodao da "ovo nije tržište za kukavice".
Plan vredan 700 milijardi dolara, podrazumeva otkup propale imovine ugroženih finansijskih institucija, da bi se sprečio kolaps američkih kreditnih tržišta.
Plan daje administraciji široka ovlašćenja da novac poreznika iskoristsi da bi platio milijarde za hipoteke koje su držale finansijske firme, koje su ostale bez gotovog novca.
Finansijska kriza u Americi dunula je novi vetar u jedra predsedničkom kandidatu Demokratske stranke Baraku Obami, ocenjuje londonski "Indepedent" u ponedeljak.
Prema poslednjim istraživanjima, piše list, to se najpre odnosi na američke savezne države sa neopredeljenim biračima koji su do nedavno kao glavnu prednost republikanca Džona Mekejna isticali njegovo iskustvo, prenosi Bi-Bi-Si.
Mekejnu je na ruku išlo i medijsko uzbuđenje oko njegovog potpredsedničkog kandidata Sare Pejlin.
Ali, ekonomska kriza mu je znatno odmogla, najpre zato što nije ostavio dovoljno upečatljiv trag tokom njenog rešavanja, a potom i zato što nije uspeo da se dovoljno odmakne od zbrke koju je stvorila administracija Džordža Buša.
(agencije/MONDO)
