Rusija će povećati svoju pomoć za konzerviranje ukrajinske nuklearne elektrane u Černobilju za 17 miliona dolara, najavio je u Beču direktor ruskog "Rosatoma" Sergej Kirijenko.
Rusija će povećati svoju pomoć za konzerviranje ukrajinske nuklearne elektrane u Černobilju za 17 miliona dolara, najavio je u Beču direktor ruskog "Rosatoma" Sergej Kirijenko.
"Rusija će pružiti podršku Ukrajini u povećanju bezbednosti nuklearnog postrojenja Černobilj i ubrzanju gašenju te nuklearke", rekao je on na 52.Generalnoj skupštini Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču.
Za te potrebe, kako je naveo, Rusija će dati 17 miliona dolara. Deo tog novca će biti prosleđen preko računa Fonda za Černobilj, objasnio je Kirijenko.
Pre 22 godine došlo je do najveće nuklearne katastrofe u istoriji sveta kada je 26.aprila 1986. u nukleranoj elektrani u Černobilju, u sastavu tadašnjeg Sovjetskog Saveza, eksplodirao reaktor posle čega je u atmosferu emitovano 400 puta više radijacije nego atomska bomba bačena na Hirošimu u Drugom svetskom ratu.
Posledice i danas trpi više od 1,5 miliona ljudi koji žive u ozračenoj oblasti. U incidentu je kontaminirano 150.000 kvadratnih kilometara na području Ukrajine, Belorusije i Rusije, a zračenju je bilo izloženo najmanje sedam miliona ljudi, od kojih je, prema podacima britanskih naučnika, umrlo ili će umreti između 30.000 i 60.000.
(Tanjug)
"Rusija će pružiti podršku Ukrajini u povećanju bezbednosti nuklearnog postrojenja Černobilj i ubrzanju gašenju te nuklearke", rekao je on na 52.Generalnoj skupštini Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču.
Za te potrebe, kako je naveo, Rusija će dati 17 miliona dolara. Deo tog novca će biti prosleđen preko računa Fonda za Černobilj, objasnio je Kirijenko.
Pre 22 godine došlo je do najveće nuklearne katastrofe u istoriji sveta kada je 26.aprila 1986. u nukleranoj elektrani u Černobilju, u sastavu tadašnjeg Sovjetskog Saveza, eksplodirao reaktor posle čega je u atmosferu emitovano 400 puta više radijacije nego atomska bomba bačena na Hirošimu u Drugom svetskom ratu.
Posledice i danas trpi više od 1,5 miliona ljudi koji žive u ozračenoj oblasti. U incidentu je kontaminirano 150.000 kvadratnih kilometara na području Ukrajine, Belorusije i Rusije, a zračenju je bilo izloženo najmanje sedam miliona ljudi, od kojih je, prema podacima britanskih naučnika, umrlo ili će umreti između 30.000 i 60.000.
(Tanjug)
