Džordž Buš izjavio da američka privreda zavisi od odlučne akcije vlade u cilju pronalaženja rešenja za finansijsku krizu u koju su zapale SAD inače će štete nanete privredi biti "bolne i dugotrajne". Barak Obama istovremeno poziva članove Kongresa da se vrate za pregovarački sto, da rade na planu za finansijski spas i izlaže novi plan za koji smatra da može dobiti podršku.
Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da američka privreda zavisi od odlučne akcije vlade u cilju pronalaženja rešenja za finansijsku krizu u koju su zapale SAD, inače će štete nanete privredi biti "bolne i dugotrajne".
Kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD Barak Obama istovremeno je pozvao članove Kongresa da se vrate za pregovarački sto, da rade na planu za finansijski spas i izložio je nov predlog za koji smatra da može dobiti podršku.
Obama je predložio da se poveća limit bankarskih depozita koje garantuje federalna vlada sa sadašnjih 100.000 na 250.000 dolara, javio je Rojters.
U pisanom saopštenju, Obama je ocenio da bi se "korak koji bismo mogli da preduzmemo da potencijalno proširimo zakon i ojačamo našu ekonomiju sastojao u širenju federalnog osiguranja depozita za naše porodice i mala preduzeća širom Amerike koji su uložili svoj novac u naše banke".
Buš nije krio razočarenje zbog odluke Kongresa. "Uveravam naše građane i građane širom sveta da ovo nije kraj zakonodavnog procesa. Nalazimo se u kritičnom trenutku za našu privredu i potrebni su nam zakoni koji bi omogućili rešavanje situacije...i koji bi obezbedili američkoj privredi da nastavi napred", rekao je Buš novinarima u Beloj kući.
On je dodao da ukoliko SAD nastave sadašnjim kursom štete nanete privredi biće bolne i dugotrajne jer će se to odraziti direktno na penzijske fondove i štednju građana, preneo je Rojters.
Američki predsednik je najavio da će njegovi savetnici nastavili sledeće sedmice razgovore sa ključnim poslanicima Kongresa da bi se rešila trenutna kriza koju analitičari označavaju kao najgoru od Velike depresije koja je počela 1929. godine.
Predstavnički dom Kongresa odbacio je u ponedeljak vladin plan o rešavanju krize, u vrednosti 700 milijardi dolara, namenjen za spasavanje poljuljanih banaka i drugih finansijskih institucija.
Buš je rekao da shvata primedbe nekih članova Kongresa na taj plan, među kojima su mnogi iz njegove Republikanske stranke, ali je insistirao da je neophodno odmah delati.
I Obama je ocenio da bi neuspeh Kongresa da se složi o planu "bio katastrofalan za našu privredu i naše porodice".
"U ovom trenutku, kada su radna mesta, penzioni fondovi i ekonomska sigurnost svih Amerikanaca ugroženi, imperativ za sve nas - demokrate i republikance - jeste da se zajedno suočimo sa krizom", naglasio je Obama.
"Razgovaraću kasnije danas sa liderima i članovima Kongresa da im predložim ovu ideju i pozovem ih da deluju bez odlaganja kako bi usvojili plan sa spasavanje", dodao je on.
Republikanski senator Džon Mekejn je podržao povećanje limita bankarskih uloga koje garantuje federalna vlada sa sadašnjih 100.000 na 250.000 dolara.
U intervjuu TV mreži Si-En-En, Mekejn je rekao da je jutros razgovarao sa predsednikom Džordžom Bušom i preporučio da se povećaju limiti Federalne agencije za garanciju depozita (Federal Deposit insurance Corp.) kako bi se zaštitli ulozi u bankama.
"Takođe, Ministarstvo finansija može da otkupi hipoteke u vrednosti od bilion (1.000 milijardi) dolara", rekao je Mekejn, dodavši da treba da krenu napred kad je reč o planu za spasenje i da Kongres treba da podrži kratkoročni plan koji može da ponovo uspostavi poverenje.
"Nećemo dobiti jednoglasnu podršku. Amerikanci su sada uplašeni. Moramo da im damo kratkoročni plan, a zatim dugoročni plan", rekao je Mekejn.
Evropska komisija pozvala je SAD da hitno usvoje plan za izlaz iz finansijske krize, izražavajući razočarenje odlukom Predstavničkog doma SAD da odbije paket pomoći od 700 milijardi evra.
"SAD moraju da preuzmu odgovornost u ovoj situaciji u interesu svoje zemlje i u interese sveta", rekao je portparol EK Johanes Lajtenberger, izražavajući nadu da će američki Kongres brzo reagovati.
Iz Pariza je stigla vest da će predsednik Francuske Nikola Sarkozi razgovarati sa čelnicima domaćih banaka i osiguravajućih kuća, usled prodženog pada vrednosti akcija francuskih kompanija, a nakon odbijanja Predstavničkog doma američkog Kongresa da podrži vladin plan spasavanja posrnulih finansijskih organizacija u SAD.
Glavni cilj sastanka u Jelisejskoj palati je "razmatranje stanja u kome se nalaze finansijske institucije, kao i raspoloživost kredita za građane i kompanije", saopštila je kancelarija francuskog predsednika, a prenela agencija DPA.
(agencije/MONDO)
Kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD Barak Obama istovremeno je pozvao članove Kongresa da se vrate za pregovarački sto, da rade na planu za finansijski spas i izložio je nov predlog za koji smatra da može dobiti podršku.
Obama je predložio da se poveća limit bankarskih depozita koje garantuje federalna vlada sa sadašnjih 100.000 na 250.000 dolara, javio je Rojters.
U pisanom saopštenju, Obama je ocenio da bi se "korak koji bismo mogli da preduzmemo da potencijalno proširimo zakon i ojačamo našu ekonomiju sastojao u širenju federalnog osiguranja depozita za naše porodice i mala preduzeća širom Amerike koji su uložili svoj novac u naše banke".
Buš nije krio razočarenje zbog odluke Kongresa. "Uveravam naše građane i građane širom sveta da ovo nije kraj zakonodavnog procesa. Nalazimo se u kritičnom trenutku za našu privredu i potrebni su nam zakoni koji bi omogućili rešavanje situacije...i koji bi obezbedili američkoj privredi da nastavi napred", rekao je Buš novinarima u Beloj kući.
On je dodao da ukoliko SAD nastave sadašnjim kursom štete nanete privredi biće bolne i dugotrajne jer će se to odraziti direktno na penzijske fondove i štednju građana, preneo je Rojters.
Američki predsednik je najavio da će njegovi savetnici nastavili sledeće sedmice razgovore sa ključnim poslanicima Kongresa da bi se rešila trenutna kriza koju analitičari označavaju kao najgoru od Velike depresije koja je počela 1929. godine.
Predstavnički dom Kongresa odbacio je u ponedeljak vladin plan o rešavanju krize, u vrednosti 700 milijardi dolara, namenjen za spasavanje poljuljanih banaka i drugih finansijskih institucija.
Buš je rekao da shvata primedbe nekih članova Kongresa na taj plan, među kojima su mnogi iz njegove Republikanske stranke, ali je insistirao da je neophodno odmah delati.
I Obama je ocenio da bi neuspeh Kongresa da se složi o planu "bio katastrofalan za našu privredu i naše porodice".
"U ovom trenutku, kada su radna mesta, penzioni fondovi i ekonomska sigurnost svih Amerikanaca ugroženi, imperativ za sve nas - demokrate i republikance - jeste da se zajedno suočimo sa krizom", naglasio je Obama.
"Razgovaraću kasnije danas sa liderima i članovima Kongresa da im predložim ovu ideju i pozovem ih da deluju bez odlaganja kako bi usvojili plan sa spasavanje", dodao je on.
Republikanski senator Džon Mekejn je podržao povećanje limita bankarskih uloga koje garantuje federalna vlada sa sadašnjih 100.000 na 250.000 dolara.
U intervjuu TV mreži Si-En-En, Mekejn je rekao da je jutros razgovarao sa predsednikom Džordžom Bušom i preporučio da se povećaju limiti Federalne agencije za garanciju depozita (Federal Deposit insurance Corp.) kako bi se zaštitli ulozi u bankama.
"Takođe, Ministarstvo finansija može da otkupi hipoteke u vrednosti od bilion (1.000 milijardi) dolara", rekao je Mekejn, dodavši da treba da krenu napred kad je reč o planu za spasenje i da Kongres treba da podrži kratkoročni plan koji može da ponovo uspostavi poverenje.
"Nećemo dobiti jednoglasnu podršku. Amerikanci su sada uplašeni. Moramo da im damo kratkoročni plan, a zatim dugoročni plan", rekao je Mekejn.
Evropska komisija pozvala je SAD da hitno usvoje plan za izlaz iz finansijske krize, izražavajući razočarenje odlukom Predstavničkog doma SAD da odbije paket pomoći od 700 milijardi evra.
"SAD moraju da preuzmu odgovornost u ovoj situaciji u interesu svoje zemlje i u interese sveta", rekao je portparol EK Johanes Lajtenberger, izražavajući nadu da će američki Kongres brzo reagovati.
Iz Pariza je stigla vest da će predsednik Francuske Nikola Sarkozi razgovarati sa čelnicima domaćih banaka i osiguravajućih kuća, usled prodženog pada vrednosti akcija francuskih kompanija, a nakon odbijanja Predstavničkog doma američkog Kongresa da podrži vladin plan spasavanja posrnulih finansijskih organizacija u SAD.
Glavni cilj sastanka u Jelisejskoj palati je "razmatranje stanja u kome se nalaze finansijske institucije, kao i raspoloživost kredita za građane i kompanije", saopštila je kancelarija francuskog predsednika, a prenela agencija DPA.
(agencije/MONDO)
