Nemojte pisati svašta jer ne sanjate koliko nemate pojma o čemu pričate. Kada sam pročitao vest, presekla su me događanja sa početka 2010 u baš istom tom gradu, i nije slučajno da se ovo desilo baš tamo. Daklem, slučajno sam imao tu nesreću da se posle selidbe u nemačku početkom 2010 uskoro upravo nađem i ja kao stanovnik tog grada u pokrajini Sachsen-Anhalt. Grad o kome je reč se zove Köthen (Anhalt). To je gradić sa nekih 30.000 stanovnika, a ono po čemu je taj grad najpoznatiji u nemačkoj, nažalost nije činjenica da je Johan Sebastijan Bah živeo i stvarao 6 punih godina u njemu i to da ima izuzetno kvalitetnu visokoškolsku ustanovu Hochshule Anhalt, nego to da je poznato leglo nacista i neonacista koji svakodnevno vrše napade na strane studente i lokalne Nemce koji ne misle kao ovi primitivci. U nemačku smo došli kao visokoobrazovani profesori iz Srbije, a prethodno smo radili u gradu Zug u švajcarskoj. Diskretni rasizam švajcaraca je bila samo malena lagana nevina uvertira naspram onoga šta smo doživeli u Ketenu. Dobili smo poslove na pomenutoj visokoj školi tehnike (Hochschule Anhalt). Našli smo stan u blizini fakulteta. Od prvog dana od kada se naše strano prezime pojavilo na poštanskom sandučetu, dobijali smo pisma u kojima nam je konstantno prećeno smrću, prebijanjem i izbacivanjem iz Ketena kao nepoželjnim strancima. Porodični automobil (VW Passat) koji smo koristili da naknadno preselimo neke stvari iz Srbije je ostao neoštećen čitava dva dana na parkingu ispred stana! Nekom finom i pristojnom stanovniku tog grada se srpske registracije nisu svidele, pa je odlučio da probuši dve gume i ključevima izgrebe levu i desnu stranu vozila. Da ste iskusili kako se nemačka Policija neprofesionalno i sa prezirom ponela prema nama, pokupili bi ste se u roku 24 sata odatle. Međutim, mi kao apsolutno nastrojeni da uspemo i tvrdoglavi kao i uvek, lagodno smo prešli preko svega toga i nastavili da živimo kao da se ništa nije desilo - velika greška. Ne želim da dužim priču kakav horor i teror smo tamo prošli za 12 meseci, ali epilog je bio to da smo i ja i supruga na kraju fizički napadnuti od strane lokalnih neonacista koji su veoma dobro poznati policiji. P olicija i neonacisti su u nekoj vrsti ljubavne veze u tim krajevima, i tada smo definitivno odlučili da raskrstimo sa tim krajevima.

Не знам зашто Немци протествуjу? Па истим таквима, чак и горима су признали независност на Косову и Метохиjи.

Pa vi njih primajte...