Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju su Nemac Harold cur Hauzen i dvoje Francuza, Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanje.
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu ili fiziologiju su Nemac Harold cur Hauzen i dvoje Francuza, Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanje, saopštio je danas institut Karolinska u Stokholmu.
Nagrada u iznosu od 10 miliona švedskih kruna (1,4 miliona dolara) dodeljena je nemačkom naučniku za otkriće da je humani papiloma virus (HPV) uzročnik raka grlića materice, dok je francuskim naučnicima odato priznanje za otkriće virusa HIV, uzročnika side, saopštio je švedski Institut.
Cur Hauzenovo otkriće dovelo je do razvoja vakcine za rak grlića materice, navodi se u saopštenju Instituta.
Cur Hauzen (72) je radio kao profesor, a bio je predsednik i naučni direktor Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu do odlaska u penziju.
Bare-Sinusi rođena je 1947, ima doktorat iz virusologije i nalazi se na čelu Odeljenja za regulaciju retrovirusnih infekcija u Pasterovom institutu u Parizu.
Montenje je rođen 1932. i penzionisani je profesor i direktor Svetske fondacije za istraživanje side.
Nagrada iz medicine je tradicionalno prva Nobelova nagrada koja se dodeljuje svake godine.
Povodom početka dodeljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada, svetske agencije objavljuju neke zanimljivosti vezane za to prestižno priznanje.
Prva zanimljivost koja se navodi je činjenica da su žene retko dobitnice Nobelove nagrade. One čine manje od pet odsto laureata u svim kategorijama.
Nobela za fiziku dobile su samo dve žene: Francuskinja Marija Kiri 1903. godine i Amerikanka Marija Gepert Majer 60 godina kasnije.
Na listi Nobelovih nagrada za mir nalazi se 12 žena, a na listi za književnost 11, od kojih je poslednja britanska autorka Doris Lesing.
Za dobitnike Nobelove nagrade nema starosne granice.
Američki ekonomista Leonid Harvic postao je prošle godine najstariji laureat primivši nagradu u 90. godini. Suprotno njemu, Britanac Lorens Brad imao je samo 25 godina kada je 1925. dobio Nobela za fiziku koju je delio sa svojim ocem.
Dešava se da neki laureati odbiju nagradu.
Francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr odbio je da primi nagradu 1964. godine navodeći kao razlog princip odbijanja svih zvaničnih počasti.
Vijetnamski političar Le Duk To odbio je Nobela za mir koji mu je dodeljen 1973. godine sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom za postiznja dogovora o miru u Vijetnamu. Objasnio je da u njegovoj zemlji mir i dalje nije postojao.
Adolf Hitler bio je toliko besan što je Nobelova nagrada za mir 1936. godine bila dodeljena nemačkom pacifisti i disidentu Karlu fon Osickom, da je zabranio narednim nemačkim laureatima da prime nagradu.
Dobitnici Nobela za hemiju Rihard Kun i Adolf Butenant kao i dobitnik Nobela za medicinu Gerhard Domag nisu mogli da putuju u Stokholm i prime nagrade. Njima su priznanja uručena tek po okončanju Drugog svetskog rata.
Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je tek 1968. godine. Puritanci je tehnički ne smatraju Nobelovom nagradom pošto o njoj nema reči u testamentu utemeljivača nagrade, pronalazača dinamita Alfreda Nobela.
Neki veliki ljudi koji su svojim delom zaslužili da postanu nobelovci, ali su međutim ostali zaboravljeni.
Među njima je Mahatma Gandi, ikona nenasilja 20. veka, koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir uprkos pet nominacija, od kojih je poslednja bila neposredno pred njegovo ubistvo u januaru 1948. godine.
Članovi odbora za dodelu nagrade veoma su žalili zbog tog propusta.
Dodelu Nobela za mir 1989. godine dalaj lami, duhovnom vođi tibetanskih budista, smatrali su takođe priznanjem pacifističkom vođi oslobodilačkog pokreta u Indiji, prenele su agencije.
Ove najpoznatije svetske nagrade ustanovio je švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel, čija ih fondacija dodeljuje još od 1901. godine.
Svečana dodela nagrada biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Afred Nobel preminuo 1896. u San Remu.
(Tanjug, na slici: dobitnici Nobelove nagrade)
Nagrada u iznosu od 10 miliona švedskih kruna (1,4 miliona dolara) dodeljena je nemačkom naučniku za otkriće da je humani papiloma virus (HPV) uzročnik raka grlića materice, dok je francuskim naučnicima odato priznanje za otkriće virusa HIV, uzročnika side, saopštio je švedski Institut.
Cur Hauzenovo otkriće dovelo je do razvoja vakcine za rak grlića materice, navodi se u saopštenju Instituta.
Cur Hauzen (72) je radio kao profesor, a bio je predsednik i naučni direktor Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu do odlaska u penziju.
Bare-Sinusi rođena je 1947, ima doktorat iz virusologije i nalazi se na čelu Odeljenja za regulaciju retrovirusnih infekcija u Pasterovom institutu u Parizu.
Montenje je rođen 1932. i penzionisani je profesor i direktor Svetske fondacije za istraživanje side.
Nagrada iz medicine je tradicionalno prva Nobelova nagrada koja se dodeljuje svake godine.
Povodom početka dodeljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada, svetske agencije objavljuju neke zanimljivosti vezane za to prestižno priznanje.
Prva zanimljivost koja se navodi je činjenica da su žene retko dobitnice Nobelove nagrade. One čine manje od pet odsto laureata u svim kategorijama.
Nobela za fiziku dobile su samo dve žene: Francuskinja Marija Kiri 1903. godine i Amerikanka Marija Gepert Majer 60 godina kasnije.
Na listi Nobelovih nagrada za mir nalazi se 12 žena, a na listi za književnost 11, od kojih je poslednja britanska autorka Doris Lesing.
Za dobitnike Nobelove nagrade nema starosne granice.
Američki ekonomista Leonid Harvic postao je prošle godine najstariji laureat primivši nagradu u 90. godini. Suprotno njemu, Britanac Lorens Brad imao je samo 25 godina kada je 1925. dobio Nobela za fiziku koju je delio sa svojim ocem.
Dešava se da neki laureati odbiju nagradu.
Francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr odbio je da primi nagradu 1964. godine navodeći kao razlog princip odbijanja svih zvaničnih počasti.
Vijetnamski političar Le Duk To odbio je Nobela za mir koji mu je dodeljen 1973. godine sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom za postiznja dogovora o miru u Vijetnamu. Objasnio je da u njegovoj zemlji mir i dalje nije postojao.
Adolf Hitler bio je toliko besan što je Nobelova nagrada za mir 1936. godine bila dodeljena nemačkom pacifisti i disidentu Karlu fon Osickom, da je zabranio narednim nemačkim laureatima da prime nagradu.
Dobitnici Nobela za hemiju Rihard Kun i Adolf Butenant kao i dobitnik Nobela za medicinu Gerhard Domag nisu mogli da putuju u Stokholm i prime nagrade. Njima su priznanja uručena tek po okončanju Drugog svetskog rata.
Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je tek 1968. godine. Puritanci je tehnički ne smatraju Nobelovom nagradom pošto o njoj nema reči u testamentu utemeljivača nagrade, pronalazača dinamita Alfreda Nobela.
Neki veliki ljudi koji su svojim delom zaslužili da postanu nobelovci, ali su međutim ostali zaboravljeni.
Među njima je Mahatma Gandi, ikona nenasilja 20. veka, koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir uprkos pet nominacija, od kojih je poslednja bila neposredno pred njegovo ubistvo u januaru 1948. godine.
Članovi odbora za dodelu nagrade veoma su žalili zbog tog propusta.
Dodelu Nobela za mir 1989. godine dalaj lami, duhovnom vođi tibetanskih budista, smatrali su takođe priznanjem pacifističkom vođi oslobodilačkog pokreta u Indiji, prenele su agencije.
Ove najpoznatije svetske nagrade ustanovio je švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel, čija ih fondacija dodeljuje još od 1901. godine.
Svečana dodela nagrada biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Afred Nobel preminuo 1896. u San Remu.
(Tanjug, na slici: dobitnici Nobelove nagrade)
