Kršenje ljudskih prava predstavlja ozbiljan globalni problem za koji su odgovorne vlasti mnogih zemalja, od SAD i Evropske unije, do Kine i američkih saveznika na Bliskom istoku, ističe se u izveštaju humanitarne organizacije “Hjuman rajts voč” za 2005. godinu.
Kršenje ljudskih prava predstavlja ozbiljan globalni problem za koji su odgovorne vlasti mnogih zemalja, od SAD i Evropske unije, do Kine i američkih saveznika na Bliskom istoku, ističe se u izveštaju humanitarne organizacije “Hjuman rajts voč” za 2005. godinu.Zbog tortura i mučenja ljudi koje vrše SAD u svojoj borbi protiv terorizma, kredibilitet te države u svetu je značajno ugrožen, ocenjeno je u izveštaju, koji se odnosi na stan je ljudskih prava u 70 zemalja.
U izveštaju se navodi da EU druge interese pretpostavlja zalaganju za poštovanje ljudskih prava.
Biznis, energija i drugi politički interesi predstavljaju suštinski interes Evropljana, smatra HRW i dodaje da je to naročito vidljivo u odnosima sa Kinom, koja je i ovoga puta označena kao zemlja u kojoj se krše mnoga ljudska prava.
Francuska i Nemačka se i dalje snažno zalažu za ukidanje embarga na izvoz oružja u Kinu, koji je uveden pre više od 15 godina posle krvoprolića na tgru Tjenanmen u pekingu, dok Britanija uporno nudi prodaju naoružanja Saudijskoj Arabiji, zemlji sa vrlo ugroženim gradjanskim pravima i slobodama, navedi HRW.
Dramatični slučajevi nasilja i progona ljudi, praćeni masovnim ubistvima, tokom 2005. godine zabeleženi su u sudanskom Darfuru, Mjanmaru, Severnoj Koreji, Zimbabveu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, Siriji...
Po lošoj praksi u oblasti poštovanja ljudskih prava pomenuti su i američki saveznici sa Bliskog Istoka - Egipat i Saudijska Arabija, u kojoj još nema zakona ni za zaštitu najelementarnijih ljudskih prava.
U izveštaju je navedeno da je u Egiptu i dalje na snazi propis koji, praktično, dozvoljava neograničeno produžavanje pritvora bez podizanja optužnice, kao i da su političke manipulacije i pritisak na birače došli do punog izražaja i tokom jesenjih predsedničkih izbora na kojima je Hosni Mubarak osigurao peti uzastopni mandat.
HRW preporučuje vlastima SAD-a da imenuje specijalnog tužioca i da Kongres organizuje nezavisnu panel diskusiju za utvrdjivanje slučajeva kršenja ljudskih prava za koje su odgovorni Amerikanci. Administracija američkog predsednika Džordža Buša je već duže vreme na meti grupa za zaštitu ljudskih prava, kao i pojedinih vlada zbog načina na koji od 2001. vodi istrage u slučajevima osumnjičenih za terorizam.
Vrlo oštre kritike HRW, čije je sedište u Njujorku, uputio je i Kini, navodeću da, uprkos odredjenom napretku na planu garantovanja ljudskih prava, ta jednopartijska država još nema nezavisno sudstvo.
Vlast u Pekingu je optužena i da ima agresivnu cenzuru, da zabranjuje nezavisne sindikate i da sprovodi represiju nad manjinama.
Diskriminacije manjina, ali i žena izražene je i u više arapskih i azijskih zemalja, a jedna od takvih je i Pakistan. Ta zemlja se, medjutim, retko pominje zbog takve politike, a Hjuman rajts voč razlog tome nalazi u činjenici da je pakistanski predsednik general Pervez Mušaraf jedan od ključnih američkih saveznika u borbi protiv terorizma.
U izveštaju je naglašeno da se lista zemalja u kojima se krše ljudska prava ne smanjuje, a medju najdrastičnijim regionima je jugoistočna Azija, gde je i jedno od glavni uporišta svetskog terorizma.
HRW je za Irak konstatovao pogoršanje situacije u 2005. godini, što je posledica oružanih akcija pobunjenika i kontradejstava domaćih snaga bezbednosti i stranih vojnika. Krivica za stanje u Iraku posebno je pripisana trima terorističkim grupama - Al kaidi, Ansar el Suni i Islamskoj armiji Iraka.
(Tanjug)
