Marti Ahtisari, bivši finski predsednik i specijalni izaslanik UN za Kosovo, dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir. Havijer Solana i Žak Borozo čestitali, Fatmir Sejdiu i Hašim Tači smatraju da je nagrada otišla u prave ruke, a ruski i srpski političari kritikuju odluku.
Marti Ahtisari, bivši finski predsednik i dugogodišnji mirovni posrednik, dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, saopštio je Nobelov komitet. Ahtisari je dobitnik za, kako je navedeno, dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.
Norveški Komitet za dodelu Nobelove nagrade, izabrao je Ahtisarija, koji je bio specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova, među 197 kandidata i dodelio mu priznanje vredno 1,4 miliona dolara.
Ahtisari je izrazio zadovoljstvo zbog odluke da mu se dodeli nagrada i istakao da je, po ličnom uverenju, najznačajniji doprinos dao u postizanju nezavisnosti Namibije, a u svoje "važne doprinese" uvrstio i rešavanje situacije na Balkanu. "Naravno, Namibija je najznačajnija zato što je za postizanje nezavisnosti bilo potrebno toliko vremena", preneo je Rojters izjavu Ahtisarija.
Bivši finski predsednik je takođe kao važan doprinos pomenuo rešavanje pitanja Aceha u Indoneziji 2005. godine i situacije na Balkanu.
Ahtisari je 1999. godine, a zatim ponovo od 2005. do 2007. u izuzetno teškim okolnostima posredovao u rešavanju sukoba na Kosovu, naveo je Norveški komitet, a 2008 godine je, kako se iznosi, preko Inicijative za rešavanje kriza (CMI) pokušao da doprinese pronalaženju mirnog rešenja situacije u Iraku.
Ahtisari je, naveo je Komitet, konstruktivno doprineo rešavanju sukoba u Severnoj Irskoj, središnjoj Aziji i na Rogu Afrike, navedeno je u obrazloženju, prenele su agencije.
Ahtisari je prethodno dva puta, 2000. i 2006. godine nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog nastojanja da reši situaciju na Kosovu, prvi put pošto je uz posredovanje Ahtisarija i ruskog izaslanika Viktora Černomirdina Srbija prihvatila plan o okončanju sukoba sa NATO i potpisala Kumanovski sporazum, a drugi put zbog posredovanja u svojstvu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN u pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ti pregovori su 2007. okončani neuspehom i Ahtisarijevim planom o nadziranoj nezavisnosti koji je Srbija odbacila, a na osnovu koga je Priština u februaru 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost Kosova.
Ahtisari je diplomata od karijere i dugogodišnji akter na međunarodnoj poltičkoj sceni. Rođen je 23. juna 1937. u Vipuriju. Diplomirao je na Univerzitetu u Oulu posle čega je od 1965 radio u Finskom ministarstvu spoljnih poslova gde je zauzimao različite pozicijie u Birou za tehničku saradnju i odeljenju za međunarodni razvoj. Bio je ambasador Finske u Tanzaniji, akreditovan i za Zambiju, Somaliju i Mozambik. Od 1994. do 2000. godine bio je predsednik Finske. Po odlasku sa te dužnosti, osnovao je Inicijativu za rukovođenje krizama i bavio se mirovnim naporima u Irskoj, Indoneziji na Balkanu.
Ahtisari je učestvovao u osnivanju i bio na važnim funkcijama u brojnim fondacijama i međunarodnim nevladinim organizaicjama koje se bave spoljnom politikom uključujući Institut Ist-Vest, Evropski savet za spoljne odnose, Sorošovu fondaciju, Međunarodnu kriznu grupu. On je izrazio nadu da će ova nagrada pomoći da se lakše sakupi više novca za njegovu novu inicijativu da postigne mirovni dogovor između iračkih sunita i šita. Ahtisarijeva kancelarija "Inicijativa za krizni menadžment" je 2007. otpočela tajne sastanke u Finskoj između te dve suprostsavljene grupe u Iraku.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana čestitao je bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju dodelu Nobele nagrade za mir. Solana je izjavio da Ahtisari "istinski zaslužuje" Nobelovu nagradu za mir pošto je "pružio ogroman doprinos rešavanju međunarodnih sukoba tokom prethodne tri decenije na nekoliko kontinenata".
Takođe, i predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izrazio je "veliko zadovoljstvo" činjenicom da je Marti Ahtisari dobio Nobelovu nagradu za mir i ocenio da je on odigrao "veliku ulogu" u rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. Pedsednik EK je u saopštenju za štampu nazvao bivšeg finskog predsednika "pravim Evropljaninom" i primetio da je Ahtisari "tokom njegove duge diplomatske karijere, neumorno promovisao mir, stabilnost i demokratiju širom sveta"
Nobelova nagrada za mir, koja se sastoji od diplome i čeka od 10 miliona kruna (milion evra) biće zvanično uručena Ahtisariju na ceremoniji u Oslu 10. decembra.
"Da nije imao zadatak UN da reši kosovski problem, dodeljivanje te nagrade ne bi izazvalo gorak ukus, a on postoji kod onih koji ne smatraju da je jednostrana nezavisnost Kosova legitimna", rekao je Margelov za RIA Novosti. On je ocenio da je kod Komiteta za dodelu nagrade samo veliki spisak Ahtisarijevih zasluga prevagnuo nad "neprijatnim neuspehom" kada je u pitanju Kosovo. "Mada taj neuspeh predstavlja ni manje ni više nego podelu Srbije", rekao je Margelov. On je rekao da je Ahtisari veoma profesionalan međunarodni činovnik koji se sa različitim uspehom bavio nezahvalnim poslom - smirivanjem konflikata.
Bivši fisoki funkcioner ruskog ministarstva odbrane, a sada potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Leonid Ivašov ocenio je da je Marti Ahtisari jedna od "najnedostojnijih ličnosti" kojoj je dodeljena nagrada za mir. "Ja sam bio član ruske delegacije kada su vođeni pregovori o Kosovu, video sam njegovu poziciju i kažem: ništa on nije učinio za mir, i u suštini je podržavao američku poziciju o Kosovu, i kada je reč o bombardovanju Jugoslavije, i o odvajanja Kosova", rekao je Ivašov za Eho Moskve.
Predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin negativno je ocenio Ahtisarijev doprinos rešavanju kosovskog problema, navodeći da je Ahtisari svojim radom, iako je bio izaslanik UN, "diskvalifikovao"
rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović ocenio je da "namera Nobelove nagrade za mir nije da utemelji ono što je Ahtisari radio, nego da nagradi one ljude koji se istinski bore za mir", pa će dodela tog priznanja Ahtisariju umanjiti njen značaj: "To je najbolji način da se Nobelova nagrada za mir obesmisli. Ako će oni koji su doprineli razbijanju bivše Jugoslavije i mnogim žrtvama, kršili međunarodno pravo i sprovodili volju nekih međunarodnih centara moći i pri tom oštetili sve one koji žive na ovim prostorima, biti nagrađeni Nobelovom nagradom za mir, to vidim kao pranje savesti."
Poslanik kluba "Za evropsku Srbiju" Jelena Trivan rekla je Tanjugu da ne može da kometariše to što je Ahtisari dobio tu prestižnu nagradu za mirovne napore u svetu. "Da je dobio nagradu za njegov doplomatski napor za Kosovo i Moethiju, imali bismo određene primedbe", rekla je Trivanova. Ona je istakla da joj je žao što predlog Demokratske stranke da Nobelovu nagradu za mir dobije direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof, koji godinama traga za nacistima, nije dobio potrebnu podršku, jer je to zaslužio.
Poslanik kluba "Napred Srbijo" Borislav Pelević ocenio je da je "sve moguće u svetu koji finansira Amerika". "Nadam se da neće biti dugo tako, jer Amerika sve više tone u ekonomsku i drugu propast, a Rusija se uzdiže i kada se bude promenio odnos snaga, takve male ljude kao što je Ahtisari niko neće moći ničim drugim da nagradi osim zatvorom", kazao je Pelević.
Poslanik D S S Dragan Šoramz rekao je da je žalosno što je Nobelova nagrada za mir dodeljena Ahtisariju. "Za mene je to nepojmljivo, ali i to govori o odnosu određenih međunarodnih institucija prema onome sto se radi", smatra Šormaz. Ahtisari je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, za, kako je navedeno, dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da nema sumnje da je Nobelova nagrada za mir, koja je pripala bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju, više nego zasluženo otišla u prave ruke. "Ovo izuzetno značajno priznanje je nema sumnje više nego zasluženo", kazao je Sejdiju i ponovio da će "Kosovo ostvariti obečanja data u procesu sticanja nezavisnost, da će se pretvoriti u zemlju koja je model poštovanja prava i sloboda svih građana, bez razlike na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost".
Poslanici Skupštine Kosova ocenili su da to što je Ahtisari dobio Nobelovu nagradu predstavlja pobedu Kosova koja će uticati na dalja priznanja nezavisnosti Kosova. Ovogodišnja Nobelova nagrada je još značajnija pošto se u obrazloženju odluke ističe da on tu nagradu dobija i zbog posredničke uloge u rešavanju statusa Kosova.
(agencije/MONDO)
Norveški Komitet za dodelu Nobelove nagrade, izabrao je Ahtisarija, koji je bio specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova, među 197 kandidata i dodelio mu priznanje vredno 1,4 miliona dolara.
Ahtisari je izrazio zadovoljstvo zbog odluke da mu se dodeli nagrada i istakao da je, po ličnom uverenju, najznačajniji doprinos dao u postizanju nezavisnosti Namibije, a u svoje "važne doprinese" uvrstio i rešavanje situacije na Balkanu. "Naravno, Namibija je najznačajnija zato što je za postizanje nezavisnosti bilo potrebno toliko vremena", preneo je Rojters izjavu Ahtisarija.
Bivši finski predsednik je takođe kao važan doprinos pomenuo rešavanje pitanja Aceha u Indoneziji 2005. godine i situacije na Balkanu.
Ahtisari je 1999. godine, a zatim ponovo od 2005. do 2007. u izuzetno teškim okolnostima posredovao u rešavanju sukoba na Kosovu, naveo je Norveški komitet, a 2008 godine je, kako se iznosi, preko Inicijative za rešavanje kriza (CMI) pokušao da doprinese pronalaženju mirnog rešenja situacije u Iraku.
Ahtisari je, naveo je Komitet, konstruktivno doprineo rešavanju sukoba u Severnoj Irskoj, središnjoj Aziji i na Rogu Afrike, navedeno je u obrazloženju, prenele su agencije.
Ahtisari je prethodno dva puta, 2000. i 2006. godine nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog nastojanja da reši situaciju na Kosovu, prvi put pošto je uz posredovanje Ahtisarija i ruskog izaslanika Viktora Černomirdina Srbija prihvatila plan o okončanju sukoba sa NATO i potpisala Kumanovski sporazum, a drugi put zbog posredovanja u svojstvu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN u pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ti pregovori su 2007. okončani neuspehom i Ahtisarijevim planom o nadziranoj nezavisnosti koji je Srbija odbacila, a na osnovu koga je Priština u februaru 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost Kosova.
Ahtisari je diplomata od karijere i dugogodišnji akter na međunarodnoj poltičkoj sceni. Rođen je 23. juna 1937. u Vipuriju. Diplomirao je na Univerzitetu u Oulu posle čega je od 1965 radio u Finskom ministarstvu spoljnih poslova gde je zauzimao različite pozicijie u Birou za tehničku saradnju i odeljenju za međunarodni razvoj. Bio je ambasador Finske u Tanzaniji, akreditovan i za Zambiju, Somaliju i Mozambik. Od 1994. do 2000. godine bio je predsednik Finske. Po odlasku sa te dužnosti, osnovao je Inicijativu za rukovođenje krizama i bavio se mirovnim naporima u Irskoj, Indoneziji na Balkanu.
Ahtisari je učestvovao u osnivanju i bio na važnim funkcijama u brojnim fondacijama i međunarodnim nevladinim organizaicjama koje se bave spoljnom politikom uključujući Institut Ist-Vest, Evropski savet za spoljne odnose, Sorošovu fondaciju, Međunarodnu kriznu grupu. On je izrazio nadu da će ova nagrada pomoći da se lakše sakupi više novca za njegovu novu inicijativu da postigne mirovni dogovor između iračkih sunita i šita. Ahtisarijeva kancelarija "Inicijativa za krizni menadžment" je 2007. otpočela tajne sastanke u Finskoj između te dve suprostsavljene grupe u Iraku.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana čestitao je bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju dodelu Nobele nagrade za mir. Solana je izjavio da Ahtisari "istinski zaslužuje" Nobelovu nagradu za mir pošto je "pružio ogroman doprinos rešavanju međunarodnih sukoba tokom prethodne tri decenije na nekoliko kontinenata".
Takođe, i predsednik Evropske komisije Žoze-Manuel Barozo izrazio je "veliko zadovoljstvo" činjenicom da je Marti Ahtisari dobio Nobelovu nagradu za mir i ocenio da je on odigrao "veliku ulogu" u rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. Pedsednik EK je u saopštenju za štampu nazvao bivšeg finskog predsednika "pravim Evropljaninom" i primetio da je Ahtisari "tokom njegove duge diplomatske karijere, neumorno promovisao mir, stabilnost i demokratiju širom sveta"
Nobelova nagrada za mir, koja se sastoji od diplome i čeka od 10 miliona kruna (milion evra) biće zvanično uručena Ahtisariju na ceremoniji u Oslu 10. decembra.
Ruski političari i srpski političari negativno, Priština oduševljena
Dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Martiju Ahtisariju ostavlja "gorak ukus" kod onih koji nisu podržavali njegove metode rešavanja kosovskog problema, ocenio je danas predsednik Komiteta za spoljne poslove Saveta Ruske Federacije Mihail Margelov."Da nije imao zadatak UN da reši kosovski problem, dodeljivanje te nagrade ne bi izazvalo gorak ukus, a on postoji kod onih koji ne smatraju da je jednostrana nezavisnost Kosova legitimna", rekao je Margelov za RIA Novosti. On je ocenio da je kod Komiteta za dodelu nagrade samo veliki spisak Ahtisarijevih zasluga prevagnuo nad "neprijatnim neuspehom" kada je u pitanju Kosovo. "Mada taj neuspeh predstavlja ni manje ni više nego podelu Srbije", rekao je Margelov. On je rekao da je Ahtisari veoma profesionalan međunarodni činovnik koji se sa različitim uspehom bavio nezahvalnim poslom - smirivanjem konflikata.
Bivši fisoki funkcioner ruskog ministarstva odbrane, a sada potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Leonid Ivašov ocenio je da je Marti Ahtisari jedna od "najnedostojnijih ličnosti" kojoj je dodeljena nagrada za mir. "Ja sam bio član ruske delegacije kada su vođeni pregovori o Kosovu, video sam njegovu poziciju i kažem: ništa on nije učinio za mir, i u suštini je podržavao američku poziciju o Kosovu, i kada je reč o bombardovanju Jugoslavije, i o odvajanja Kosova", rekao je Ivašov za Eho Moskve.
Predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin negativno je ocenio Ahtisarijev doprinos rešavanju kosovskog problema, navodeći da je Ahtisari svojim radom, iako je bio izaslanik UN, "diskvalifikovao"
rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović ocenio je da "namera Nobelove nagrade za mir nije da utemelji ono što je Ahtisari radio, nego da nagradi one ljude koji se istinski bore za mir", pa će dodela tog priznanja Ahtisariju umanjiti njen značaj: "To je najbolji način da se Nobelova nagrada za mir obesmisli. Ako će oni koji su doprineli razbijanju bivše Jugoslavije i mnogim žrtvama, kršili međunarodno pravo i sprovodili volju nekih međunarodnih centara moći i pri tom oštetili sve one koji žive na ovim prostorima, biti nagrađeni Nobelovom nagradom za mir, to vidim kao pranje savesti."
Poslanik kluba "Za evropsku Srbiju" Jelena Trivan rekla je Tanjugu da ne može da kometariše to što je Ahtisari dobio tu prestižnu nagradu za mirovne napore u svetu. "Da je dobio nagradu za njegov doplomatski napor za Kosovo i Moethiju, imali bismo određene primedbe", rekla je Trivanova. Ona je istakla da joj je žao što predlog Demokratske stranke da Nobelovu nagradu za mir dobije direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof, koji godinama traga za nacistima, nije dobio potrebnu podršku, jer je to zaslužio.
Poslanik kluba "Napred Srbijo" Borislav Pelević ocenio je da je "sve moguće u svetu koji finansira Amerika". "Nadam se da neće biti dugo tako, jer Amerika sve više tone u ekonomsku i drugu propast, a Rusija se uzdiže i kada se bude promenio odnos snaga, takve male ljude kao što je Ahtisari niko neće moći ničim drugim da nagradi osim zatvorom", kazao je Pelević.
Poslanik D S S Dragan Šoramz rekao je da je žalosno što je Nobelova nagrada za mir dodeljena Ahtisariju. "Za mene je to nepojmljivo, ali i to govori o odnosu određenih međunarodnih institucija prema onome sto se radi", smatra Šormaz. Ahtisari je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, za, kako je navedeno, dugogodišnje posredovanje u uspostavljanju mira, uključujući i sporazum iz 2005. između Indonezije i pobunjenika iz pokrajine Aceh.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da nema sumnje da je Nobelova nagrada za mir, koja je pripala bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju, više nego zasluženo otišla u prave ruke. "Ovo izuzetno značajno priznanje je nema sumnje više nego zasluženo", kazao je Sejdiju i ponovio da će "Kosovo ostvariti obečanja data u procesu sticanja nezavisnost, da će se pretvoriti u zemlju koja je model poštovanja prava i sloboda svih građana, bez razlike na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost".
Poslanici Skupštine Kosova ocenili su da to što je Ahtisari dobio Nobelovu nagradu predstavlja pobedu Kosova koja će uticati na dalja priznanja nezavisnosti Kosova. Ovogodišnja Nobelova nagrada je još značajnija pošto se u obrazloženju odluke ističe da on tu nagradu dobija i zbog posredničke uloge u rešavanju statusa Kosova.
(agencije/MONDO)
