Najveći živi češki pisac, Milan Kundera demantovao je tvrdnje češkog Instituta za studije totalitarnih režima, da je u mladosti prijavljivao protivnike komunističkog režima tajnoj policiji. Institut je otkrio i da je jedan od agenata čehoslovačke vlade u egzilu, koga je slavni pisac odao, za dlaku izbegao smrtnu kaznu.
U telefonskom razgovoru za češku novinsku agenciju ČTK Kundera je ocenio kao laž te tvrdnje koje je, zajedno se delom originalnih dokumenata iz spisa StB, danas na svom zvaničnom sajtu objavio česki Institut za studije totalitarnih režima.
"Potpuno sam zatečen nečim što nisam očekivao, o čemu do juče nisam znao, što se nije desilo. Tog čoveka uopšte nisam poznavao", kazao je ČTK Kundera i tvrdnje Instituta označio za "atentat na autora", a to da se njegovo ime našlo u izveštaju oficira StB kao denuncijanta po Kunderinim rečima je zagonetka.
Rekonstrukciju te tamne mrlje u biografiji Kundere, koji je 1950. godine kada se slučaj odigrao bio vatreni mladi komunista, a tek kasnije se s režimom i komunističkom ideologijom razišao da bi mu 1979. godine bilo oduzeto državljanstvo i završio u egzilu u Parizu, objavljuje češki nedeljnik "Respekt" u današnjem broju.
Milan Kundera odao je totalitarnoj državnoj bezbednosti marta 1950. godine da je drug njegove poznanice iz studentskog doma, Miroslav Dvoržaček, pilot koji je pobegao pred komunistima na Zapad, u stvari agent čehoslovačke vlade u egzilu.
Dvoržaček je uhapšen, za dlaku je izbegao smrtnu kaznu koja je u to vreme sledila špijunima koji su radili za Zapad i osuđen je na 22 godine zatvora, tvrdi Adam Hradilek iz Instituta koji je nekoliko meseci razmotavao zamršeni slučaj na osnovu do sada nepoznatih dokumenata iz arhiva čehoslovačke StB.
Dvoržaček je 14 godina proveo na prinudnom radu u rudnicima uranijuma u Jahomivu, mestu zbog strašnih uslova i rizika za zdravlje rezervisanom za političke zatvorenike.
Danas živi u Švedskoj, a sve vreme je verovao da ga je odala njegova i Kunderina zajednička drugarica koju je tada tajno posetio u studentskom domu.
U Češkoj je ta vest izazvala prvorazrednu senzaciju, jer do sada na Kunderu nije pala senka sumnje da bi mogao da cinkari protivnike režima i disidente, bez obzira što je poznata njegova komunistička prošlost.
Ta tema, kao i moć i način na koji totalitarni režimi manipulišu običnim čovekom provlači se kroz njegovo delo, a češka literarna kritika veruje da će ta davna afera na novi način osvetliti tumačenja celog Kunderinog literarnog opusa.
Milan Kundera nije odgovorio na molbe čeških medija da komentariše tu navodnu tamnu epizodu iz svog života, budući da češkim novinarima ne daje intervjue a u domovinu posle plišane revolucije dolazi samo inkognito.
(Beta/MONDO)
U telefonskom razgovoru za češku novinsku agenciju ČTK Kundera je ocenio kao laž te tvrdnje koje je, zajedno se delom originalnih dokumenata iz spisa StB, danas na svom zvaničnom sajtu objavio česki Institut za studije totalitarnih režima.
"Potpuno sam zatečen nečim što nisam očekivao, o čemu do juče nisam znao, što se nije desilo. Tog čoveka uopšte nisam poznavao", kazao je ČTK Kundera i tvrdnje Instituta označio za "atentat na autora", a to da se njegovo ime našlo u izveštaju oficira StB kao denuncijanta po Kunderinim rečima je zagonetka.
Rekonstrukciju te tamne mrlje u biografiji Kundere, koji je 1950. godine kada se slučaj odigrao bio vatreni mladi komunista, a tek kasnije se s režimom i komunističkom ideologijom razišao da bi mu 1979. godine bilo oduzeto državljanstvo i završio u egzilu u Parizu, objavljuje češki nedeljnik "Respekt" u današnjem broju.
Milan Kundera odao je totalitarnoj državnoj bezbednosti marta 1950. godine da je drug njegove poznanice iz studentskog doma, Miroslav Dvoržaček, pilot koji je pobegao pred komunistima na Zapad, u stvari agent čehoslovačke vlade u egzilu.
Dvoržaček je uhapšen, za dlaku je izbegao smrtnu kaznu koja je u to vreme sledila špijunima koji su radili za Zapad i osuđen je na 22 godine zatvora, tvrdi Adam Hradilek iz Instituta koji je nekoliko meseci razmotavao zamršeni slučaj na osnovu do sada nepoznatih dokumenata iz arhiva čehoslovačke StB.
Dvoržaček je 14 godina proveo na prinudnom radu u rudnicima uranijuma u Jahomivu, mestu zbog strašnih uslova i rizika za zdravlje rezervisanom za političke zatvorenike.
Danas živi u Švedskoj, a sve vreme je verovao da ga je odala njegova i Kunderina zajednička drugarica koju je tada tajno posetio u studentskom domu.
U Češkoj je ta vest izazvala prvorazrednu senzaciju, jer do sada na Kunderu nije pala senka sumnje da bi mogao da cinkari protivnike režima i disidente, bez obzira što je poznata njegova komunistička prošlost.
Ta tema, kao i moć i način na koji totalitarni režimi manipulišu običnim čovekom provlači se kroz njegovo delo, a češka literarna kritika veruje da će ta davna afera na novi način osvetliti tumačenja celog Kunderinog literarnog opusa.
Milan Kundera nije odgovorio na molbe čeških medija da komentariše tu navodnu tamnu epizodu iz svog života, budući da češkim novinarima ne daje intervjue a u domovinu posle plišane revolucije dolazi samo inkognito.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.