Pregovori o situaciji u Gruziji koji su u sredu počeli u Ženevi, prekinuti su, javljaju agencije.
"Imali smo proceduralne teškoće i zato smo odlučili da prekinemo pregovore i počnemo sa konsultacijama", rekao je novinarima predstavnik EU Pjer Morel i dodao da je cilj da pregovori budu nastavljeni 18. novembra.
Portparol UN Elena Ponomareva potvrdila je da su pregovori prekinuti.
Delegacije Rusije i dve gruzijske pobunjeničke republike Abhazije i Južne Osetije napustile su pregovore.
Članovi gruzijske delegacije rekli su da Rusi nisu došli na plenarnu sednicu kojom su počeli pregovori o Gruziji pod okriljem EU, UN i OEBS.
Član gruzijske delegacije Sergej Kapanadze objasnio je da je bio predviđen sastanak šest predstavnika zainteresovanih strana, ali da je jednočasovni sastanak prošao bez Rusa.
Oni su došli kasnije i učestvovali na neformalnom sastanku kojem nisu prisustvovali Gruzini.
"Bila su dva odvojena sastanka, sa Rusima i Abhazima i sa Gruzinima", rekao je novinarima šef diplomatije Abhazije Sergej Šamba.
Šef ruske delegacije, zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin nije davao izjave i tokom dana je napustio Palatu nacija u Ženevi, gde su održani sastanci.
Diplomate EU i UN koji su organizatori pregovora, žele da pokrenu prvi diplomatski dijalog između Rusije i Gruzije posle sukoba u avgustu i odluke Moskve da prizna pobunjeničke gruzijske republike Abhaziju i Južnu Osetiju.
Ruska vojska je prošle sedmice napustila tampon-zone oko tih republika u skladu sa mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Francuske, ali je Moskva saopštila nameru da u tim regionima zadrži gotovo 8.000 vojnika.
Gruzija je prekinula diplomatske odnose sa Moskvom i zahteva povlačenje ruske vojske, tvrdeći da su dve oblasti sastavni deo njene države.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je uoči početka pregovora u Ženevi ocenio da bi oni mogli da potraju i da je potrebno strpljenje.
"Imali smo proceduralne teškoće i zato smo odlučili da prekinemo pregovore i počnemo sa konsultacijama", rekao je novinarima predstavnik EU Pjer Morel i dodao da je cilj da pregovori budu nastavljeni 18. novembra.
Portparol UN Elena Ponomareva potvrdila je da su pregovori prekinuti.
Delegacije Rusije i dve gruzijske pobunjeničke republike Abhazije i Južne Osetije napustile su pregovore.
Članovi gruzijske delegacije rekli su da Rusi nisu došli na plenarnu sednicu kojom su počeli pregovori o Gruziji pod okriljem EU, UN i OEBS.
Član gruzijske delegacije Sergej Kapanadze objasnio je da je bio predviđen sastanak šest predstavnika zainteresovanih strana, ali da je jednočasovni sastanak prošao bez Rusa.
Oni su došli kasnije i učestvovali na neformalnom sastanku kojem nisu prisustvovali Gruzini.
"Bila su dva odvojena sastanka, sa Rusima i Abhazima i sa Gruzinima", rekao je novinarima šef diplomatije Abhazije Sergej Šamba.
Šef ruske delegacije, zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin nije davao izjave i tokom dana je napustio Palatu nacija u Ženevi, gde su održani sastanci.
Diplomate EU i UN koji su organizatori pregovora, žele da pokrenu prvi diplomatski dijalog između Rusije i Gruzije posle sukoba u avgustu i odluke Moskve da prizna pobunjeničke gruzijske republike Abhaziju i Južnu Osetiju.
Ruska vojska je prošle sedmice napustila tampon-zone oko tih republika u skladu sa mirovnim sporazumom postignutim uz posredovanje Francuske, ali je Moskva saopštila nameru da u tim regionima zadrži gotovo 8.000 vojnika.
Gruzija je prekinula diplomatske odnose sa Moskvom i zahteva povlačenje ruske vojske, tvrdeći da su dve oblasti sastavni deo njene države.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je uoči početka pregovora u Ženevi ocenio da bi oni mogli da potraju i da je potrebno strpljenje.
Osigurati bezbednost svih etničkih grupa u Gruziji
Međunarodni sud pravde u Hagu naredio je u sredu Rusiji i Gruziji da osiguraju bezbednost svim etničkim grupama u otcepljenim gruzijskim regionima Južne Osetije i Abhazije.
U privremenoj presudi po tužbi Gruzije protiv Rusije o navodnoj povredi ljudskih prava u tom regionu, Međunarodni sud pravde je saopštio da Gruzija i Rusija moraju da se uzdrže od pomaganja bilo kakvog akta rasne diskriminacije.
Od ukupno 15 sudija tribunala, osam je glasalo za odluku da dve strane moraju da učinu sve što je u njihovoj moći da osiguraju bezbednost ljudi, slobodu kretanja i zaštitu imovine izbeglica.
Oni su, takođe, dodali da Gruzija i Rusija moraju da dozvole da humanitarna pomoć dopre do ugroženih lokalnih stanovnika.
Sud je obema stranama naložio da ga informišu o svom prihvatanju tih mera i naveo da ima nadležnost da ih naredi.
Moskva je, međutim, odbacila nadležnost Međunarodnog suda.
"Nameravamo da nastavimo sa dokazivanjem da ovaj sud nema nadležnost u ovom slučaju u sledećoj fazi procesa", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova na svom sajtu nakon izricanja presude.
Međunarodni sud pravde rekao je da je i dalje u tom regionu prisutan problem izbeglica i interno raseljenih lica, kao i da nije rešen u potpunosti.
Odluke ovog suda, uključujući i privremene presude, obavezujuće su za pojedinačne strane u sporu, ali ne za sve države, međutim, sud nema policijske snage koje bi sprovodile njegove odluke.
Rasprava o glavnim tačkama procesa mogla bi da potraje još godinu dana.
Tokom tri dana saslušanja u septembru, Gruzija je tražila da sud naredi Rusiji da obustavi navodnu povredu Međunarodne konvencije o sprečavanju svih vidova rasne diskriminacije iz 1965.
Gruzija je tvrdila da su ruske snage, koje su delovale zajedno sa južnoosetijskom separatističkom milicijom i najamnicima, učeštvovale u aktima diskriminacije protiv Gruzijaca, uključujući ubistva civila, uzimanje talaca i pljačkanje i uništavanje kuća.
Rusija je, međutim, tražila od Haškog tribunala da poništi taj slučaj, navodeći da sud nema nadležnost da vodi rasprave. Dodala je da nije imala efektivnu kontrolu nad otcepljenim regionima i da su izbeglice već počele da se vraćaju svojim kućama.
(Beta)
U privremenoj presudi po tužbi Gruzije protiv Rusije o navodnoj povredi ljudskih prava u tom regionu, Međunarodni sud pravde je saopštio da Gruzija i Rusija moraju da se uzdrže od pomaganja bilo kakvog akta rasne diskriminacije.
Od ukupno 15 sudija tribunala, osam je glasalo za odluku da dve strane moraju da učinu sve što je u njihovoj moći da osiguraju bezbednost ljudi, slobodu kretanja i zaštitu imovine izbeglica.
Oni su, takođe, dodali da Gruzija i Rusija moraju da dozvole da humanitarna pomoć dopre do ugroženih lokalnih stanovnika.
Sud je obema stranama naložio da ga informišu o svom prihvatanju tih mera i naveo da ima nadležnost da ih naredi.
Moskva je, međutim, odbacila nadležnost Međunarodnog suda.
"Nameravamo da nastavimo sa dokazivanjem da ovaj sud nema nadležnost u ovom slučaju u sledećoj fazi procesa", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova na svom sajtu nakon izricanja presude.
Međunarodni sud pravde rekao je da je i dalje u tom regionu prisutan problem izbeglica i interno raseljenih lica, kao i da nije rešen u potpunosti.
Odluke ovog suda, uključujući i privremene presude, obavezujuće su za pojedinačne strane u sporu, ali ne za sve države, međutim, sud nema policijske snage koje bi sprovodile njegove odluke.
Rasprava o glavnim tačkama procesa mogla bi da potraje još godinu dana.
Tokom tri dana saslušanja u septembru, Gruzija je tražila da sud naredi Rusiji da obustavi navodnu povredu Međunarodne konvencije o sprečavanju svih vidova rasne diskriminacije iz 1965.
Gruzija je tvrdila da su ruske snage, koje su delovale zajedno sa južnoosetijskom separatističkom milicijom i najamnicima, učeštvovale u aktima diskriminacije protiv Gruzijaca, uključujući ubistva civila, uzimanje talaca i pljačkanje i uništavanje kuća.
Rusija je, međutim, tražila od Haškog tribunala da poništi taj slučaj, navodeći da sud nema nadležnost da vodi rasprave. Dodala je da nije imala efektivnu kontrolu nad otcepljenim regionima i da su izbeglice već počele da se vraćaju svojim kućama.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.