Šefovi država ili vlada EU su, uz plan za garantovanje međubankarskih pozajmica i dokapitalizaciju banaka, dali "zeleno svetlo" za uspostavljanje "ćelije za nadzor" na nivou Unije uz tesnu saradnju sa evropskim i nacionalnim "supervizorima" tržišta.
Šefovi država ili vlada EU su, uz plan za garantovanje međubankarskih pozajmica i dokapitalizaciju banaka, dali "zeleno svetlo" za uspostavljanje "ćelije za nadzor" na nivou Unije, uz tesnu saradnju sa evropskim i nacionalnim "supervizorima" finansijskog tržišta koji će se sastajati najmanje jednom mesečno.
Prema nacrtu zaključaka zasedanja, u koji je imala uvida agencija Beta, lideri EU su podvukli rešenost da ulože sve napore za "obuzdavanje međunarodne ekonomske i finansijske krize" i da "usaglašeno i celovito deluju da bi se zaštio evropski finansijski sistem i ulagači sredstava" u banke.
Takođe se naglašava "nužnost da se ojača nadzor evropskog finansijskog sektora, a posebno multinacionalnih grupacija, tako da se uspostavi usaglašen mehanizam nadzora u evropskoj ravni".
Pozivom na "udaranje novih temelja svetskom finansijskom sistemu", lideri EU su dali punu podršku predsedavajućem samita, francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju za sazivanje Grupe 8 najuticajnijih država i zemalja "privreda u usponu" - Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika - s ciljem da se potpuno preustroje svetski finansijski poredak i institucije.
Ovaj skup bi trebalo da se održi već u novembru i Sarkozi i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo sutra s američkim predsednikom Džordžom Busom o tome treba temeljito da razmene mišljenja.
Reč je o reformi finansijskog sistema koji je uspostavljen 1944. u Breton Vudsu i dosad su se Amerikanci opirali njegovom preuređenju, insistirajući na potpuno liberalnom tržištu i deregulaciji svetskih finansijskih mehanizama i tokova.
Završni dokument samita EU stavlja do znanja da Evropa mora sarađivati sa svetskim činiocima u reformi finansijskog sistema, utemeljenog na transparentnosti, solidnosti banaka, odgovornosti i upravljanju tim mehanizmom na svetskom nivou.
Evropski vođi podvlače da su, "suočeni s finansijskom krizom, odlučni da usaglašenim delovanjem povrate neometano funkcionisanje finansijskog sistema, tako da se zajamči normalno i delotvorno finansiranje privrede i vrati na put rasta i zapošljavanja".
Šefovi država ili vlada EU pozdravljaju mere Evropske centralne banke, nacionalnih centralnih banaka za obuzdavanje finansijske krize i stavljaju do znanja da će "sve vlasti obezbediti likvidnost finansijskog sistema da bi se očuvalo poverenje i stabilnost".
"Kriznu ćeliju" za praćenje finansijskog tržišta i sistema će, prema zaključcima samita, činiti predsedavajući EU, predsednik Evropske komisije, predsednik Evropske centralne banke i čelnik Evrogrupe-ministara finansija i ekonomije zemalja članica zone evra.
U jasnoj nameri da preduprede dalje nepovoljne učinke finansijske krize i pada berzanskih vrednosti po evropsku privredu u celini, vođi evropske dvadesetsedmorice ističu i spremnost da preduzmu "sve nužne mere kako bi se reagovalo na usporavanje tražnje i pad investicija, posebno s ciljem da se pomogne evropskoj industriji".
Evropskoj komisiji se zato nalaže da konkretne poteze u tom cilju pripremi do kraja godine.
(agencije/MONDO)
Prema nacrtu zaključaka zasedanja, u koji je imala uvida agencija Beta, lideri EU su podvukli rešenost da ulože sve napore za "obuzdavanje međunarodne ekonomske i finansijske krize" i da "usaglašeno i celovito deluju da bi se zaštio evropski finansijski sistem i ulagači sredstava" u banke.
Takođe se naglašava "nužnost da se ojača nadzor evropskog finansijskog sektora, a posebno multinacionalnih grupacija, tako da se uspostavi usaglašen mehanizam nadzora u evropskoj ravni".
Pozivom na "udaranje novih temelja svetskom finansijskom sistemu", lideri EU su dali punu podršku predsedavajućem samita, francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju za sazivanje Grupe 8 najuticajnijih država i zemalja "privreda u usponu" - Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika - s ciljem da se potpuno preustroje svetski finansijski poredak i institucije.
Ovaj skup bi trebalo da se održi već u novembru i Sarkozi i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo sutra s američkim predsednikom Džordžom Busom o tome treba temeljito da razmene mišljenja.
Reč je o reformi finansijskog sistema koji je uspostavljen 1944. u Breton Vudsu i dosad su se Amerikanci opirali njegovom preuređenju, insistirajući na potpuno liberalnom tržištu i deregulaciji svetskih finansijskih mehanizama i tokova.
Završni dokument samita EU stavlja do znanja da Evropa mora sarađivati sa svetskim činiocima u reformi finansijskog sistema, utemeljenog na transparentnosti, solidnosti banaka, odgovornosti i upravljanju tim mehanizmom na svetskom nivou.
Evropski vođi podvlače da su, "suočeni s finansijskom krizom, odlučni da usaglašenim delovanjem povrate neometano funkcionisanje finansijskog sistema, tako da se zajamči normalno i delotvorno finansiranje privrede i vrati na put rasta i zapošljavanja".
Šefovi država ili vlada EU pozdravljaju mere Evropske centralne banke, nacionalnih centralnih banaka za obuzdavanje finansijske krize i stavljaju do znanja da će "sve vlasti obezbediti likvidnost finansijskog sistema da bi se očuvalo poverenje i stabilnost".
"Kriznu ćeliju" za praćenje finansijskog tržišta i sistema će, prema zaključcima samita, činiti predsedavajući EU, predsednik Evropske komisije, predsednik Evropske centralne banke i čelnik Evrogrupe-ministara finansija i ekonomije zemalja članica zone evra.
U jasnoj nameri da preduprede dalje nepovoljne učinke finansijske krize i pada berzanskih vrednosti po evropsku privredu u celini, vođi evropske dvadesetsedmorice ističu i spremnost da preduzmu "sve nužne mere kako bi se reagovalo na usporavanje tražnje i pad investicija, posebno s ciljem da se pomogne evropskoj industriji".
Evropskoj komisiji se zato nalaže da konkretne poteze u tom cilju pripremi do kraja godine.
(agencije/MONDO)
