Evropska unija je prva velika privreda koja želi da postigne klimatsku neutralnost u naredne tri decenije. Plan, koji je objavljen uoči globalnog klimatskog samita, daleko je ambiciozniji od ciljeva koje su postavile mnoge članice EU.

Komesar za klimu Migel Arias Kanete naveo je nedavni izveštaj naučnika u kojem se upozorava na smrtonosne posledice po mnoge vrste na Zemlji od rasta temperature.

"To je zaista bio poziv za buđenje", rekao je Arias Kanete novinarima u Briselu i dodao da "EU danas odgovara na taj poziv".

Stručnjaci kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva - proces dekarbonizacije - jedna od najvažnijih neophodnih mere za ostvarivanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje ograniči na do 1,5 stepeni do kraja veka.

Ukupno nulta emisija bi značila da sve emitovane gasove s efektom staklene bašte treba da upiju šume ili nove tehnologije koje mogu uklanjati ugljenik iz atmosfere.

Arias Kanete je rekao da oruđa za ostvarivanje tog cilja već postoje.

"Ne izmišljamo ponovo točak", dodao je on.

Dunav i Bor čistiji, ali da li smo mi za to zaslužni?

Ipak, Arias Kanete je dodao da su potrebne znatne investicije da se evropska privreda preusmeri s fosilnih goriva i da to treba uraditi na društveno prihvatljiv način.

Predlog Evropske komisije, koji su pozdravile ekološke organizacije, nije obavezujući, ali se njime dodatno vrši pritisak na članice EU koje su se opirale postavljanju viših ciljeva u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.

Nemačka, najveća evropska privreda, verovatno neće ispuniti svoje ciljeve za 2020. godinu i kancelarka Angela Merkel se usprotivila podizanju ciljanog smanjenja za 2030. sa 40 odsto na 45 odsto.