Srpski svetski kongres podržava demokratskog kandidata Baraka Obamu za predsednika SAD, jer se u pismu srpskoj dijaspori izjasnio za nastavak pregovora o Kosovu, očuvanje prava oba entiteta u BIH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i za poštovanje Erdutskog sporazuma, saopštila je ova organizacija.
"Obama je 1. marta 2008. godine uputio pismo Kongresu srpskog ujedinjenja u kome se pozitivnije od ostalih kandidata izjasnio u vezi Kosova, Dejtona i Erdutskog sporazuma", podsetio je Srpski svetski kongres, koji okuplja organizacije srpske dijaspore u SAD i svetu.
Pošto je to pismo ujedno i obećanje vezano za njegove poteze, Srpski svetski kongres ponovo poziva srpsku zajednicu Amerike da glasa za Obamu, navela je beogradska kancelarija Srpskog svetskog kongresa.
"U slučaju da Obama pobedi, Srpski svetski kongres će tražiti da Obama ispuni data obećanja što predsednici i čine, posebno u prvom mandatu, da bi dobili iste birače i za drugi mandat. Srba u Americi ima više od svih drugih naroda bivše Jugoslavije", istakao je Kongres.
U saopštenju se iznosi da je predsednik Srpskog svetskog kongresa Zoran Jovičić u januaru ove godine uputio javni zahtev svim američkim predsedničkim kandidatima da se izjasne za nastavak pregovora o Kosovu.
To isto je 28. februara učinio i Srpski kongres ujedinjenja na čije je pismo Obama odgovorio.
Pozivajući Srbe u Americi da glasaju za Obamu, Srpski svetski kongres je ukazao da činjenica da bi u slučaju njegove pobede za potpredsednika bio postavljen senator Džo Bajden, inače zagovornik nezavisnosti Kosova, nije razlog da se Obami uskrati podrška.
"Američki potpredsednik ima veoma mala ovlašcenaja i uticaj. On je tu po ustavu pre svega da bude rezerva u slučaju da predsednik više ne može da dalje obavlja dužnost", naveo je Kongres napominjući da su i svi drugi senatori koje je Obama mogao da izabere podržavali politiku bivšeg predsednika Bila Klintona.
"Ne treba zbog prljave vode izbaciti dete ili zbog drveta ne videti šumu. Srbi treba da podrže Obamu", istaknuto je u saopšenju.
Srpski svetski kongres je takođe podsetio da je Obamu podržalo i dvoje uticajnih srpskih političara iz Čikaga.
"Guverner države Ilinois, iz koje je Obama, je senator Rod Blagojević koji je puno učinio da Obama postane senator, a zatim predsednički kandidat, dok je kongresmenkaa Milica Bin Luburić jedan od najvažnijih rukovodilaca Obamine kampanje".
"Obama je 1. marta 2008. godine uputio pismo Kongresu srpskog ujedinjenja u kome se pozitivnije od ostalih kandidata izjasnio u vezi Kosova, Dejtona i Erdutskog sporazuma", podsetio je Srpski svetski kongres, koji okuplja organizacije srpske dijaspore u SAD i svetu.
Pošto je to pismo ujedno i obećanje vezano za njegove poteze, Srpski svetski kongres ponovo poziva srpsku zajednicu Amerike da glasa za Obamu, navela je beogradska kancelarija Srpskog svetskog kongresa.
"U slučaju da Obama pobedi, Srpski svetski kongres će tražiti da Obama ispuni data obećanja što predsednici i čine, posebno u prvom mandatu, da bi dobili iste birače i za drugi mandat. Srba u Americi ima više od svih drugih naroda bivše Jugoslavije", istakao je Kongres.
U saopštenju se iznosi da je predsednik Srpskog svetskog kongresa Zoran Jovičić u januaru ove godine uputio javni zahtev svim američkim predsedničkim kandidatima da se izjasne za nastavak pregovora o Kosovu.
To isto je 28. februara učinio i Srpski kongres ujedinjenja na čije je pismo Obama odgovorio.
Pozivajući Srbe u Americi da glasaju za Obamu, Srpski svetski kongres je ukazao da činjenica da bi u slučaju njegove pobede za potpredsednika bio postavljen senator Džo Bajden, inače zagovornik nezavisnosti Kosova, nije razlog da se Obami uskrati podrška.
"Američki potpredsednik ima veoma mala ovlašcenaja i uticaj. On je tu po ustavu pre svega da bude rezerva u slučaju da predsednik više ne može da dalje obavlja dužnost", naveo je Kongres napominjući da su i svi drugi senatori koje je Obama mogao da izabere podržavali politiku bivšeg predsednika Bila Klintona.
"Ne treba zbog prljave vode izbaciti dete ili zbog drveta ne videti šumu. Srbi treba da podrže Obamu", istaknuto je u saopšenju.
Srpski svetski kongres je takođe podsetio da je Obamu podržalo i dvoje uticajnih srpskih političara iz Čikaga.
"Guverner države Ilinois, iz koje je Obama, je senator Rod Blagojević koji je puno učinio da Obama postane senator, a zatim predsednički kandidat, dok je kongresmenkaa Milica Bin Luburić jedan od najvažnijih rukovodilaca Obamine kampanje".
Dvocifrena prednost Obame nad Mekejnom
Manje od dve nedelje uoči američkih predsedničkih izbora kandidat demokrata Barak Obama, koji prema anketama ima dvocifrenu prednost nad rivalom Džonom Mekejnom, pojačava napade na ekonomska rešenja republikanaca, a u kampanju uvodi i pitanja nacionalne bezbednosti.
S podrškom dugogodišnjeg člana Republikanske partije i bivšeg državnog sekretara prve administracije aktuelnog predsednika Džordža Buša, Kolina Pauela, Obama je dobio priliku za ofanzivu u kampanji po pitanju spoljne politike, što se do sada smatralo njegovom najslabijom tačkom.
Obama i njegov kandidat za potpredsednika Džo Bajden trebalo bi u sredu da se sastanu u Ričmondu s grupom savetnika u kampanji za pitanja nacionalne bezbednosti. Nakon tog razgovora, Obama bi trebalo javno da govori o svom pristupu spoljnoj politici i kako se ona razlikuje od Mekejnove.
Sastanak će uslediti dan nakon što je Mekejn doveo u pitanje spremnost Obame da reaguje na velike krize. Republikanac se pozvao na svoje iskustvo pilota koji je bio spreman da se uključi u operacije oktobra 1962. godine tokom kubanske raketne krize.
"Amerika neće imati predsednika kojeg treba staviti na probu", rekao je Mekejn i dodao: "Ja sam već bio stavljen na probu, moji prijatelji."
Mekejn je juče govorio u Harisburgu u drzavi Pensilvanija koja "naginje" demokratama, pokušavajući da nadoknadi dobitke koje je Obama dobio u tradicionalno republikanskim državama.
Ankete pokazuju da na nacionalnom nivou Obama povećava prednost u odnosu na Mekejna. Poslednje istraživanje En-Bi-Si njuz/Vol Strit žurnala (NBC News/Wall Street Journal) pokazuje do sada najveću prednost Obame dok glasači izražavaju sve veće poverenje u sposobnost demokrate da bude glavnokomandujući vojske.
U anketi sprovedenoj od 17. do 20. oktobra, Obamu je podržalo 52 odsto birača, a Mekejna 42 odsto. Pre dve nedelje u istom istraživanju, Obama je imao prednost od šest poena. Istraživanja pokazuju da bi Obama mogao da bude prvi kandidat demokrata koji je od 1964. godine pobedio u Virdžiniji.
Rast podrške Obami podudara se sa sve većim nespokojstvom Amerikanaca zbog ekonomske krize koja je glavna tema dve nedelje uoči izbora. Na jučerašnjem skupu u Floridi Obama je kritikovo Mekejna da za ekonomiju u krizi nudi nešto više od "tvrdoglavog neznanja, pustih želja, zastarele ideologije".
Republikanci s druge strane kritikuju Obamu za nespremnost i naivnost u spoljnoj politici. Mekejnova kandidatkinja za potpredsednika Sara Pejlin je ponovo optužila Obamu da zastupa razgovore s "najgorim svetskim diktatorima" bez preduslova, kao i da se protivio povećanju trupa u Iraku i smanjenju njihovog finansiranja.
Pejlinova je takođe rekla da se Obama zalaže za velike poreze i potrošnju, dok je Mekejna predstavila kao fiskalnog konzervativca koji će više uraditi da pomogne porodicama u nevolji i malim biznisima. Ona je ocenila da će Mekejnova administracia otvoriti više radnih mesta i dovesti do energetske nezavisnosti SAD.
U sedam američkih saveznih džava u ponedeljak i utorak je počelo rano glasanje na posebnim biralištima dve nedelje pre izbora zakaznih za 4. novembar. Glasanja su počela u Floridi, Ohaju, Severnoj Karolini, Džordžiji, Koloradu, Novom Meksiku i Indijani, a do sredine nedelje ukupno 18 od 50 država trebalo bi da omogući rano glasanje.
(agencije/MONDO)
S podrškom dugogodišnjeg člana Republikanske partije i bivšeg državnog sekretara prve administracije aktuelnog predsednika Džordža Buša, Kolina Pauela, Obama je dobio priliku za ofanzivu u kampanji po pitanju spoljne politike, što se do sada smatralo njegovom najslabijom tačkom.
Obama i njegov kandidat za potpredsednika Džo Bajden trebalo bi u sredu da se sastanu u Ričmondu s grupom savetnika u kampanji za pitanja nacionalne bezbednosti. Nakon tog razgovora, Obama bi trebalo javno da govori o svom pristupu spoljnoj politici i kako se ona razlikuje od Mekejnove.
Sastanak će uslediti dan nakon što je Mekejn doveo u pitanje spremnost Obame da reaguje na velike krize. Republikanac se pozvao na svoje iskustvo pilota koji je bio spreman da se uključi u operacije oktobra 1962. godine tokom kubanske raketne krize.
"Amerika neće imati predsednika kojeg treba staviti na probu", rekao je Mekejn i dodao: "Ja sam već bio stavljen na probu, moji prijatelji."
Mekejn je juče govorio u Harisburgu u drzavi Pensilvanija koja "naginje" demokratama, pokušavajući da nadoknadi dobitke koje je Obama dobio u tradicionalno republikanskim državama.
Ankete pokazuju da na nacionalnom nivou Obama povećava prednost u odnosu na Mekejna. Poslednje istraživanje En-Bi-Si njuz/Vol Strit žurnala (NBC News/Wall Street Journal) pokazuje do sada najveću prednost Obame dok glasači izražavaju sve veće poverenje u sposobnost demokrate da bude glavnokomandujući vojske.
U anketi sprovedenoj od 17. do 20. oktobra, Obamu je podržalo 52 odsto birača, a Mekejna 42 odsto. Pre dve nedelje u istom istraživanju, Obama je imao prednost od šest poena. Istraživanja pokazuju da bi Obama mogao da bude prvi kandidat demokrata koji je od 1964. godine pobedio u Virdžiniji.
Rast podrške Obami podudara se sa sve većim nespokojstvom Amerikanaca zbog ekonomske krize koja je glavna tema dve nedelje uoči izbora. Na jučerašnjem skupu u Floridi Obama je kritikovo Mekejna da za ekonomiju u krizi nudi nešto više od "tvrdoglavog neznanja, pustih želja, zastarele ideologije".
Republikanci s druge strane kritikuju Obamu za nespremnost i naivnost u spoljnoj politici. Mekejnova kandidatkinja za potpredsednika Sara Pejlin je ponovo optužila Obamu da zastupa razgovore s "najgorim svetskim diktatorima" bez preduslova, kao i da se protivio povećanju trupa u Iraku i smanjenju njihovog finansiranja.
Pejlinova je takođe rekla da se Obama zalaže za velike poreze i potrošnju, dok je Mekejna predstavila kao fiskalnog konzervativca koji će više uraditi da pomogne porodicama u nevolji i malim biznisima. Ona je ocenila da će Mekejnova administracia otvoriti više radnih mesta i dovesti do energetske nezavisnosti SAD.
U sedam američkih saveznih džava u ponedeljak i utorak je počelo rano glasanje na posebnim biralištima dve nedelje pre izbora zakaznih za 4. novembar. Glasanja su počela u Floridi, Ohaju, Severnoj Karolini, Džordžiji, Koloradu, Novom Meksiku i Indijani, a do sredine nedelje ukupno 18 od 50 država trebalo bi da omogući rano glasanje.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.