Premijeri Rusije i Kine Vladimir Putin i Ven Đibao razgovarali su u Moskvi u utorak o ekonomskoj saradnji i zajedničkom odgovoru na svetsku finansijsku krizu.
Premijeri Rusije i Kine Vladimir Putin i Ven Đibao razgovarali su u Moskvi u utorak o ekonomskoj saradnji i zajedničkom odgovoru na svetsku finansijsku krizu.
Oni su se založili za veću upotrebu domaćih valuta umesto dolara u trgovinskoj razmeni.
Putin je podržao učešće kineskih kompanija u nadmetanju za izgradnju objekata za Zimske olimpijske igre 2014. godine u ruskom gradu Sočiju na Crnom moru, pošto imaju veliko iskustvo u organizovanju velikih događaja.
Ruski premijer dodao je da bi Kina mogla da ulaže i u drvnu industriju Rusije, kao i da će dve zemlje zajedno raditi i na izgradnji novog putničkog aviona.
Trgovinska razmena između Kine i Rusije ove godine trebalo bi da dostigne 50 milijardi dolara, a predviđa se da će sledeće godine dostići 80 milijardi dolara.
Rusija i Kina su po raspadu bivšeg Sovjetskog saveza značajno unapredile bilateralne odnose, u pokušaju da uspostave protivtežu američkoj dominaciji u svetu.
Ekonomska saradnja nije, međutim, u dovoljnoj meri pratila političku, što lideri dveju država poslednjih godina pokušavaju da poprave.
Ven Đibao je nakon susreta izjavio da visok nivo razvoja rusko-kineskih odnosa omogućava ujedinjenje dve zemlje u suprotstavljanju svetskoj finansijskoj krizi.
U zajedničkom saopštenju nakon sastanka navodi se da su se strane dogovorile da produbljuju rusko-kinesku saradnju u oblasti Kosmosa.
Ukupno je posle međuvladinih razgovora u Moskvi bilo potpisano 12 sporazuma, između ostalog sporazum o izgradnji i eksploataciji naftovoda "Skovorodino-granica sa Kinom", kraka naftovoda "Istočni Sibir - Tihi okean".
Potpisan je i sporazum između "Vnješekonombanke" i kineske Državne banke za razvoj o saradnji u oblasti zajedničkog finansiranja ruskog-kineskih projekata, a kreditni sporazum potpisali su i "Gazprombanka" i Izvozno-uvozna banka Kine.
Kompanija "Rosatom" i kineska državna kompanija za atomsku industriju sarađivaće u opremanju kineske atomske centrale Tjanvan.
Vlade su zaključile sporazum o zajedničkoj izgradnji, eksploataciji i upravljanju železničkim mostom preko reke Amur, a ruske kompanije za proizvodnju helikoptera potpisale su memorandum o razumevanju o zajedničkoj razradi civilnog helikoptera.
Potpisan je i sporazum o saradnji u oblasti nanotehnologija između Ruske korporacije za nanotehnologije i Ministarstva nauke i tehnike Kine.
Sledeći susret premijera biće održan naredne godine u Kini.
(agencije/MONDO)
Oni su se založili za veću upotrebu domaćih valuta umesto dolara u trgovinskoj razmeni.
Putin je podržao učešće kineskih kompanija u nadmetanju za izgradnju objekata za Zimske olimpijske igre 2014. godine u ruskom gradu Sočiju na Crnom moru, pošto imaju veliko iskustvo u organizovanju velikih događaja.
Ruski premijer dodao je da bi Kina mogla da ulaže i u drvnu industriju Rusije, kao i da će dve zemlje zajedno raditi i na izgradnji novog putničkog aviona.
Trgovinska razmena između Kine i Rusije ove godine trebalo bi da dostigne 50 milijardi dolara, a predviđa se da će sledeće godine dostići 80 milijardi dolara.
Rusija i Kina su po raspadu bivšeg Sovjetskog saveza značajno unapredile bilateralne odnose, u pokušaju da uspostave protivtežu američkoj dominaciji u svetu.
Ekonomska saradnja nije, međutim, u dovoljnoj meri pratila političku, što lideri dveju država poslednjih godina pokušavaju da poprave.
Ven Đibao je nakon susreta izjavio da visok nivo razvoja rusko-kineskih odnosa omogućava ujedinjenje dve zemlje u suprotstavljanju svetskoj finansijskoj krizi.
U zajedničkom saopštenju nakon sastanka navodi se da su se strane dogovorile da produbljuju rusko-kinesku saradnju u oblasti Kosmosa.
Ukupno je posle međuvladinih razgovora u Moskvi bilo potpisano 12 sporazuma, između ostalog sporazum o izgradnji i eksploataciji naftovoda "Skovorodino-granica sa Kinom", kraka naftovoda "Istočni Sibir - Tihi okean".
Potpisan je i sporazum između "Vnješekonombanke" i kineske Državne banke za razvoj o saradnji u oblasti zajedničkog finansiranja ruskog-kineskih projekata, a kreditni sporazum potpisali su i "Gazprombanka" i Izvozno-uvozna banka Kine.
Kompanija "Rosatom" i kineska državna kompanija za atomsku industriju sarađivaće u opremanju kineske atomske centrale Tjanvan.
Vlade su zaključile sporazum o zajedničkoj izgradnji, eksploataciji i upravljanju železničkim mostom preko reke Amur, a ruske kompanije za proizvodnju helikoptera potpisale su memorandum o razumevanju o zajedničkoj razradi civilnog helikoptera.
Potpisan je i sporazum o saradnji u oblasti nanotehnologija između Ruske korporacije za nanotehnologije i Ministarstva nauke i tehnike Kine.
Sledeći susret premijera biće održan naredne godine u Kini.
(agencije/MONDO)
