Svetska populacija širom meridijana je živela duže i bolje nego ranije, a svi parametri koji mere stanje čovečanstva, pokazuju značajan napredak.
Na svetu vlada pesimizam. U tom pogledu ne razlikujemo se mnogo od većine ljudi u razvijenom delu sveta, kojem ipak, pripadamo. Na prvi pogled, ni ovde ni globalno, ništa ne valja, sve je napeto, neizvesno, teško i sivo.
Međutim, matematika kaže da bi ljudski rod trebalo da bude zadovoljan stanjem na svojoj planeti prošle godine, piše Nikolas Kristof, kolumnista "Njujork tajmsa" u u svom tekstu pod naslovom "Zašto je 2018. godina bila najbolja u ljudskoj istoriji".
"Svakog dana, u proseku je oko 295.000 ljudi širom sveta prvi put dobilo pristup električnoj energiji", piše Kristof pozivajući se na podatke Maka Rosera sa Oksfordskog univerziteta i njegove veb stranice "Our World in Data."
Podaci koje u nastavku iznosi fascinantni su: svakog dana 2018. godine 305.000 ljudi je prvi put dobilo čistu pitku vodu. I svakog dana dodatnih 620.000 ljudi je dobilo mogućnost da se prvi put priključi na internet.
Nikada do sada tako veliki deo čovečanstva nije bio pismen, uživao u blagodetima srednje klase, živeo tako dug život, imao pristup planiranju porodice ili je bio uveren da će njihova deca preživeti!
"Hajde da zastanemo sa našim strahovima i frustracijama i podelimo nanosekundu da proslavimo ovakav napredak,'' poziva novinar.
Ključni podaci pokazuju da je smrtnost dece i novorođenčadi mnogo ređa. Danas, oko četiri odsto dece umire u dobi od pet godina. To je još uvek zastrašujuće, ali u odnosu na 19 odsto 1960. godine i sedam procenata 2003. godine, napredak je vidljiv.
Tragična vest (koja neće biti naslov i neće se pojaviti na televiziji) je da je 15.000 dece umrlo širom sveta u poslednja 24 sata!
Ali, objašnjava Kristof, devedesetih godina, krajem prošlog veka, svakog dana je umiralo 30.000 dece.
Jedan od razloga za ovakav naslov teksta jeste uvid u to da bi novinarstvo trebalo da stvarno informiše ljude o svetu, a ispostavlja se da je većina Amerikanaca (i građana drugih zemalja) "spektakularno pogrešno informisana."
Devet od deset Amerikanaca u anketama kaže da se globalno siromaštvo pogoršava ili da ostaje isto, a najvažniji trend u svetu jeste veliko smanjenje siromaštva.
Do 1950-ih godina, većina ljudi je živela u "ekstremnom siromaštvu", kategorija u koju se svrstavaju oni koji troše manje od dva dolara dnevno.
Početkom osamdesetih, 44 posto svetske populacije živelo je u ekstremnom siromaštvu. Danas, manje od 10 odsto.
Prema istim anketama Amerikanci procenjuju da je samo 35 odsto dece u svetu vakcinisano, a zapravo, 86% svih jednogodišnjaka je vakcinisano protiv difterije, tetanusa i pertusisa.
"Čini se da svi doživljavaju svet tragično", napisao je dr Hans Rosling u članku objavljenom 2018. godine, nakon njegove smrti. "Svaka grupa ljudi koju pitam misli da je svet gori, nasilniji i beznadežniji - ukratko, dramatičniji - nego što zaista jeste."
''Pretpostavljam da se ova pogrešna percepcija delimično odražava na to kako mi u novinarstvu pokrivamo vesti. Mi pokrivamo ratove, masakre i glad, ali smo manje fokusirani na napredak. Istovremeno, najsiromašniji i stanovnici sveta uživaju u poboljšanoj pismenosti i blagostanju", zaključuje Tajmsov kolumnista.
Sve do dana, svi se nadamo, kada nijedna majka više neće izgubiti nijedno dete.
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte