Kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD Barak Obama, prema najnovijim anketama, pet dana pre izbora ima između sedam i osam odsto glasova prednosti u odnosu na republikanskog rivala Džona Mekejna.
Kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD Barak Obama, prema najnovijim anketama, pet dana pre izbora ima između sedam i osam odsto glasova prednosti u odnosu na republikanskog rivala Džona Mekejna.
Rojters je, pozivajući se na zajedničku anketu Rojtersa, televizije Si-span i Zogbija, naveo da prednost Obame iznosi sedam posto, dok je Si-En-En preneo da je prema nacionalnoj anketi koju je sprovela ova TV mreža, 53 odsto birača opredeljeno za Obamu, a 45 odsto za Mekejna.
Prema CNN-u, Obama ima šanse da pobedi u nekim od država koje su ranije glasale za republikance, kao što su Kolarado, Virdžinija i Indijana.
Ukoliko bi izbori bili održani danas, Obama bi dobio devet elektorskih glasova Kolorada i 11 elektorskih glasova Indijane i imao ukupno 286 elektorskih glasova, što bi bilo doboljno za pobedu.
Mekejn bi dobio 163 elektorska glasa, a preostalih 89 glasova bi još moglo da ode jednom ili drugom kandidatu, ocenio je CNN.
Oba kandidata za predsednika su u utorak i sredu vodili kampanju u Pensilvaniji i na Floridi, dve ključne države u kojima birači nisu tradicionalno opredeljeni za jednu ili drugu stranu.
U završnici kampanje kandidati su usredsređeni na ekonomska pitanja i nastoje da biračima objasne da bi njihov rival bio loše rešenje kada je reč o finansijskim problemima koji trenutno najviše brinu Amerikance.
Mekejn Obamu predstavlja kao pristalicu vladinih intervencija i velike državne potrošnje, dok Obama tvrdi da bi i Mekejn nastavio neuspešni ekonomski program predsednika Džordža Buša, koji favorizuje bogataše nauštrb srednje klase.
Poslednjih dana kampanje Obama se usredsređuje i na poruke o promenama i jedinstvu. On najavljuje da će, ukoliko bude izabran, promeniti zemlju ali i ujediniti demokrate i republikance, da će se uhvatiti u koštac sa ekonomskim izazovima kod kuæe i bezbednosnim izazovima u inostranstvu.
"Džona Mekejna možda brine da bi mogao da izgubi izbore, ali mene brine to što Amerikanci gube svoje domove, svoja radna mesta i svoje životne ušteđevine. Ja mogu da podnesem još jednu nedelju Mekejnovih napada, ali ova zemlja ne može da podnese još èetiri godine pogrešnih odluka i iste propale politike. Vreme je da pokušamo nešto novo", rekao je Obama.
Džon Mekejn je uzvratio ocenom da "Obamu više zanima da kontroliše bogatstvo nego da ga stvara, da preraspodeljuje novac umesto da širi mogućnosti".
"Ja ću stvoriti bogatstvo za sve Amerikance tako što ću otvarati mogućnosti za sve Amerikance", rekao je Mekejn u završnici kampanje, kako prenosi "Glas Amerike".
U pokušaju da raspoloženje birača okrene u svoju korist, Mekejn je u sredu na Floridi ponovo podstio da je kao ratni veteran i iskusan senator spremniji za rešavanje bezbednosnih kriza od svog mlađeg i neiskusnijeg rivala.
"Pitanje je da li je Obama čovek koji može da zaštiti Ameriku od Osame Bin Ladena, Al Kaide i ostalih ozbiljnih pretnji" , izjavio je Mekejn posle sastanka sa savetncima za nacionalnu bezbednost u Tampi, preneo je CNN.
Analitičari, međutim, veruju da Mekejnu nije ostalo dovoljno vremena za smanjenje jaza u anketama, a da Obamina poruka nailazi na veći odziv.
"Najvažnija snaga na ovim izborima je nezadovoljstvo strankom koja drži Belu kuću. Gotovo 90 odsto Amerikanaca misli da je zemlja na pogrešnom putu", izjavio je "Glasu Amerike" Alan Lihtman, istoričar predsedničkih kampanja na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova već broj glasova elektora u takozvanom Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.
Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova. Kandidat koji osvoji više glasova u nekoj državi dobija sve elektorske glasove za tu državu, čiji je broj jednak broju predstavnike te države u Kongresu i varira od tri u Alabami ili Montani do 55 glasova u Kaliforniji.
Izuzetak su samo dve države, Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača.
(Tanjug)
Rojters je, pozivajući se na zajedničku anketu Rojtersa, televizije Si-span i Zogbija, naveo da prednost Obame iznosi sedam posto, dok je Si-En-En preneo da je prema nacionalnoj anketi koju je sprovela ova TV mreža, 53 odsto birača opredeljeno za Obamu, a 45 odsto za Mekejna.
Prema CNN-u, Obama ima šanse da pobedi u nekim od država koje su ranije glasale za republikance, kao što su Kolarado, Virdžinija i Indijana.
Ukoliko bi izbori bili održani danas, Obama bi dobio devet elektorskih glasova Kolorada i 11 elektorskih glasova Indijane i imao ukupno 286 elektorskih glasova, što bi bilo doboljno za pobedu.
Mekejn bi dobio 163 elektorska glasa, a preostalih 89 glasova bi još moglo da ode jednom ili drugom kandidatu, ocenio je CNN.
Oba kandidata za predsednika su u utorak i sredu vodili kampanju u Pensilvaniji i na Floridi, dve ključne države u kojima birači nisu tradicionalno opredeljeni za jednu ili drugu stranu.
U završnici kampanje kandidati su usredsređeni na ekonomska pitanja i nastoje da biračima objasne da bi njihov rival bio loše rešenje kada je reč o finansijskim problemima koji trenutno najviše brinu Amerikance.
Mekejn Obamu predstavlja kao pristalicu vladinih intervencija i velike državne potrošnje, dok Obama tvrdi da bi i Mekejn nastavio neuspešni ekonomski program predsednika Džordža Buša, koji favorizuje bogataše nauštrb srednje klase.
Poslednjih dana kampanje Obama se usredsređuje i na poruke o promenama i jedinstvu. On najavljuje da će, ukoliko bude izabran, promeniti zemlju ali i ujediniti demokrate i republikance, da će se uhvatiti u koštac sa ekonomskim izazovima kod kuæe i bezbednosnim izazovima u inostranstvu.
"Džona Mekejna možda brine da bi mogao da izgubi izbore, ali mene brine to što Amerikanci gube svoje domove, svoja radna mesta i svoje životne ušteđevine. Ja mogu da podnesem još jednu nedelju Mekejnovih napada, ali ova zemlja ne može da podnese još èetiri godine pogrešnih odluka i iste propale politike. Vreme je da pokušamo nešto novo", rekao je Obama.
Džon Mekejn je uzvratio ocenom da "Obamu više zanima da kontroliše bogatstvo nego da ga stvara, da preraspodeljuje novac umesto da širi mogućnosti".
"Ja ću stvoriti bogatstvo za sve Amerikance tako što ću otvarati mogućnosti za sve Amerikance", rekao je Mekejn u završnici kampanje, kako prenosi "Glas Amerike".
U pokušaju da raspoloženje birača okrene u svoju korist, Mekejn je u sredu na Floridi ponovo podstio da je kao ratni veteran i iskusan senator spremniji za rešavanje bezbednosnih kriza od svog mlađeg i neiskusnijeg rivala.
"Pitanje je da li je Obama čovek koji može da zaštiti Ameriku od Osame Bin Ladena, Al Kaide i ostalih ozbiljnih pretnji" , izjavio je Mekejn posle sastanka sa savetncima za nacionalnu bezbednost u Tampi, preneo je CNN.
Analitičari, međutim, veruju da Mekejnu nije ostalo dovoljno vremena za smanjenje jaza u anketama, a da Obamina poruka nailazi na veći odziv.
"Najvažnija snaga na ovim izborima je nezadovoljstvo strankom koja drži Belu kuću. Gotovo 90 odsto Amerikanaca misli da je zemlja na pogrešnom putu", izjavio je "Glasu Amerike" Alan Lihtman, istoričar predsedničkih kampanja na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova već broj glasova elektora u takozvanom Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.
Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova. Kandidat koji osvoji više glasova u nekoj državi dobija sve elektorske glasove za tu državu, čiji je broj jednak broju predstavnike te države u Kongresu i varira od tri u Alabami ili Montani do 55 glasova u Kaliforniji.
Izuzetak su samo dve države, Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača.
(Tanjug)
