Milioni Amerikanaca odlučuju ko će voditi zemlju naredne četiri godine. Širom SAD formirani dugi redovi glasača, raste broj prijavljenih nepravislnosti. Nastavlja se prljava kampanja. Bušu savetovano da se danas ne oglašava. Obama vodi u pet od osam ključnih država. Da li će Amerika dobiti prvog crnog ili najstarijeg predsednika?
Na izborima za predsednika SAD, 44. po redu, na kojima se Amerikanci opredeljuju između demokrate Baraka Obame i republikanca Džona Mekejna, ali i za članove Kongresa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od ukupno 100 mesta u Senatu, oko ponoći po srednjeevropskom vremenu zatvorena su prva birališta - u Kentakiju i Indijani.
Barak Obama, "pobedio je" u Beogradu, ali i u pet od osam ključnih država, procenjuju svetske agencije, na izborima koji ni u "nademokratskijoj" od svih država ne protiču bez problema.
Ne mali broj birača bio je vrlo uznemiren kada je posle višesatnog čekanja u redovima saznao da nisu na biračkom spisku.
Si-en-en (CNN) je otvorio "vruću liniju“ na koju birači mogu da prijavljuju sve nepravilnosti na biralištima a do sredine izbornog dana stiglo je 70.000 prijava, i to najviše iz Ohaja i Pensilvanije, država koje se smatraju ključnim za pobedu.
Prljava kampanja nije utihnula ni na dan izbora, a kako javlja Si-en-en Obaminim biračima stižu SMS poruke da je zbog velikih gužvi na biralištima glasanje odloženo za sutra.
Posebna "akcija" organizovana je za glasače kubanskog porekla, kojima se u telefonskim pozivima sa govorne mašine savetuje da glasaju za Mekejna jer Obamu podržavaju Kastro i Čavez. Aparat podseća glasače da su Kubanci u SAD uvek bili nastrojeni republikancima i da je Mekejnu važan svaki njihov glas.
Da tehnička rešenja nisu uvek savršena dokazano je i ovaj put jer su opet zakazale elektronske mašine za glasanje.
Amerikanci pažljivo prate tok izbora posebno zbog izbora 2000. godine kada je Džordž Buš pobedio pošto je Vrhovni sud odlučio da obustavi ponovno prebrojavanje glasova u Floridi, kao i zbog lošeg rada mašina za glasanje na izborima četiri godine kasnije.
Na nekim biralištima u Nju Džersiju birači su morali da glasaju koristeći glasačke listiće zato što je bilo problema u radu elektronskih mašina.
Portparolka izborne komisije Njujorka rekla je da su ljudi počeli da staju u redove mnogo pre otvaranja birališta što je dovelo do pogrešnih izveštaja da neka biračka mesta nisu otvorena.
U više okruga u Virdžiniji, gde demokrate nisu pobedile od 1964. godine, bilo je problema tokom glasanja. U Ričmondu je kasnilo otvaranje birališta zato što se uspavala osoba kod koje su bili ključevi. Stotine ljudi koji su čekali u redu, burno su pozdravili otvaranje vrata.
Manjih problema je bilo i u Ohaju i u Los Andjelesu gde su se birališta u jednom trenutku našla u mraku, ali glasanje nije prekidano.
Možda najbizarniji slučaj se dogodio u Sent Polu u Minesoti kada je glasanje na dva biračka mesta prekinuto na 90 minuta zato je kamion udario u električni stub.
I dok milioni Amerikanaca satima čakaju u redovima kako bi obavili svoju građansku dužnost, aktuelni predsednik SAD Džordž Buš se nalazi u "dobrovoljnoj ilegali" s obzirom na to da je njegova popularnost pala na najniže grane.
Buš će večeras sa suprugom u ličnim odajama Bele kuće pratiti rezultate izbora, saopšteno je iz Bele kuće, a portparolka Skot Stancel potvrdila je da predsednikovi savetnici već danima govore - Buš ne treba da se danas pojavljuje niti da se oglašava.
Analitičari ocenjuju da će na današnje izbore izaći između 130 i 135 miliona birača. Na izborima 2004. godine odziv je bio 120 miliona birača, dok je na izbore 2000. godine izašlo 105 miliona birača.
Među prvima, u ranim jutarnjim satima u Čikagu je glasao demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama, a na glasanje je stigao u pratnji supruge Mišel i ćerki Malije i Saše. Pošto je glasao, Obama je pozdravio okupljene na biračkom mestom, a potom je otputovato u američku državu Indijanu, gde je održao poslednji miting.
Obama i kandidat demokrata za potredsednika SAD Džo Bajden sastaće se večeras u Čikagu u parku Grant, u kome vlada opsadno stanje. Na stotine hiljada građana je vać u parku, na obali jezera Mičigen, koji obezbeđuju policajci i agenti službi bezbednosti i tamo čekaju objavljivanje rezultata.
Džon Mekejn je glasao u crkvi u Feniksu, u Arizoni. Na biralište je došao sa suprugom, a tamo su ga sačekali brojni "fanovi" koji su uzvikivali "Napred Džon!" i "Use your brain, vote McCain!" (Uključi mozak, glasaj za Mekejna).
Pošto je juče obišao sedam država, Mekejn je odlučio u poslednjem trenutku da danas poseti Kolorado i Novi Meksiko, tradicionalna uporišta republikanaca, koja su, međutim, pokazala znake kolebanja.
Birališta u većini američkih saveznih država otvorena su od sedam, a glasači će moći da glasaju do 19, odnosno 20 sati po lokalnom vremenu.
S obzirom na vremensku razliku i činjenicu da SAD obuhvataju više vremenskih zona, to u praksi znači da će prva birališta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biti zatvorena u ponoć po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u sedam sati ujutru.
Današnjim izbornim danom završena je jedna do najuzbudljivijih i verovatno najskuplja predsedničkih kampanja u istoriji SAD.
Pred početak glasanja, ankete su kao i prethodnih dana ukazivale na ubedljivu prednost Obame, kako na nacionalnom nivou tako i u ključnim državama.
Više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država već je glasalo, saopštili su predstavnici izbornih komisija.
Na nekim izbornim mestima, birači su čekali i do šest sati u redu kako bi glasali pre zvaničnog početka izbora.
Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu za milion je veći od onih koji su podržali republikanca Džona Mekejna.
Birači u Diksvil Noču i Harts Lokejšenu, dva zabačena seoceta u Nju Hemširu, na severoistoku SAD, prvi su Amerikanci koji su glasali malo posle ponoći. Rezultati su već poznati i pobednik je Barak Obama, javljaju agencije.
Analitičari očekuju da će odziv na izborima biti nezapamćen - do 140, pa čak i 160 miliona birača. Na predsedničke izbore 2004. izašao je 121 milion Amerikanaca.
Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju na ubedljivo vođstvo Baraka Obame u odnosu na njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna, preneli su mediji.
Obama vodi za 11 odsto glasova i u Pensilvaniji gde je 2004. pobedio senator Džon Keri, kandidat demokrata.
Pobednika na izborima za američkog predsednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača koji se danas izjašnjavaju, kao i onih koji su to već učinili tokom prevremenog glasanja, već broj glasova elektora u tzv. Elektorskom odnosno Izbornom koledžu.Barak Obama, "pobedio je" u Beogradu, ali i u pet od osam ključnih država, procenjuju svetske agencije, na izborima koji ni u "nademokratskijoj" od svih država ne protiču bez problema.
Ne mali broj birača bio je vrlo uznemiren kada je posle višesatnog čekanja u redovima saznao da nisu na biračkom spisku.
Si-en-en (CNN) je otvorio "vruću liniju“ na koju birači mogu da prijavljuju sve nepravilnosti na biralištima a do sredine izbornog dana stiglo je 70.000 prijava, i to najviše iz Ohaja i Pensilvanije, država koje se smatraju ključnim za pobedu.
Prljava kampanja nije utihnula ni na dan izbora, a kako javlja Si-en-en Obaminim biračima stižu SMS poruke da je zbog velikih gužvi na biralištima glasanje odloženo za sutra.
Posebna "akcija" organizovana je za glasače kubanskog porekla, kojima se u telefonskim pozivima sa govorne mašine savetuje da glasaju za Mekejna jer Obamu podržavaju Kastro i Čavez. Aparat podseća glasače da su Kubanci u SAD uvek bili nastrojeni republikancima i da je Mekejnu važan svaki njihov glas.
Da tehnička rešenja nisu uvek savršena dokazano je i ovaj put jer su opet zakazale elektronske mašine za glasanje.
Amerikanci pažljivo prate tok izbora posebno zbog izbora 2000. godine kada je Džordž Buš pobedio pošto je Vrhovni sud odlučio da obustavi ponovno prebrojavanje glasova u Floridi, kao i zbog lošeg rada mašina za glasanje na izborima četiri godine kasnije.
Na nekim biralištima u Nju Džersiju birači su morali da glasaju koristeći glasačke listiće zato što je bilo problema u radu elektronskih mašina.
Portparolka izborne komisije Njujorka rekla je da su ljudi počeli da staju u redove mnogo pre otvaranja birališta što je dovelo do pogrešnih izveštaja da neka biračka mesta nisu otvorena.
U više okruga u Virdžiniji, gde demokrate nisu pobedile od 1964. godine, bilo je problema tokom glasanja. U Ričmondu je kasnilo otvaranje birališta zato što se uspavala osoba kod koje su bili ključevi. Stotine ljudi koji su čekali u redu, burno su pozdravili otvaranje vrata.
Manjih problema je bilo i u Ohaju i u Los Andjelesu gde su se birališta u jednom trenutku našla u mraku, ali glasanje nije prekidano.
Možda najbizarniji slučaj se dogodio u Sent Polu u Minesoti kada je glasanje na dva biračka mesta prekinuto na 90 minuta zato je kamion udario u električni stub.
I dok milioni Amerikanaca satima čakaju u redovima kako bi obavili svoju građansku dužnost, aktuelni predsednik SAD Džordž Buš se nalazi u "dobrovoljnoj ilegali" s obzirom na to da je njegova popularnost pala na najniže grane.
Buš će večeras sa suprugom u ličnim odajama Bele kuće pratiti rezultate izbora, saopšteno je iz Bele kuće, a portparolka Skot Stancel potvrdila je da predsednikovi savetnici već danima govore - Buš ne treba da se danas pojavljuje niti da se oglašava.
Analitičari ocenjuju da će na današnje izbore izaći između 130 i 135 miliona birača. Na izborima 2004. godine odziv je bio 120 miliona birača, dok je na izbore 2000. godine izašlo 105 miliona birača.
Među prvima, u ranim jutarnjim satima u Čikagu je glasao demokratski kandidat za predsednika SAD Barak Obama, a na glasanje je stigao u pratnji supruge Mišel i ćerki Malije i Saše. Pošto je glasao, Obama je pozdravio okupljene na biračkom mestom, a potom je otputovato u američku državu Indijanu, gde je održao poslednji miting.
Obama i kandidat demokrata za potredsednika SAD Džo Bajden sastaće se večeras u Čikagu u parku Grant, u kome vlada opsadno stanje. Na stotine hiljada građana je vać u parku, na obali jezera Mičigen, koji obezbeđuju policajci i agenti službi bezbednosti i tamo čekaju objavljivanje rezultata.
Džon Mekejn je glasao u crkvi u Feniksu, u Arizoni. Na biralište je došao sa suprugom, a tamo su ga sačekali brojni "fanovi" koji su uzvikivali "Napred Džon!" i "Use your brain, vote McCain!" (Uključi mozak, glasaj za Mekejna).
Pošto je juče obišao sedam država, Mekejn je odlučio u poslednjem trenutku da danas poseti Kolorado i Novi Meksiko, tradicionalna uporišta republikanaca, koja su, međutim, pokazala znake kolebanja.
Birališta u većini američkih saveznih država otvorena su od sedam, a glasači će moći da glasaju do 19, odnosno 20 sati po lokalnom vremenu.
S obzirom na vremensku razliku i činjenicu da SAD obuhvataju više vremenskih zona, to u praksi znači da će prva birališta na istoku zemlje, u Indijani i Kentakiju, biti zatvorena u ponoć po srednjoevropskom vremenu, a poslednja na Havajima u sredu u pet i Aljasci u sedam sati ujutru.
Današnjim izbornim danom završena je jedna do najuzbudljivijih i verovatno najskuplja predsedničkih kampanja u istoriji SAD.
Pred početak glasanja, ankete su kao i prethodnih dana ukazivale na ubedljivu prednost Obame, kako na nacionalnom nivou tako i u ključnim državama.
Više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država već je glasalo, saopštili su predstavnici izbornih komisija.
Na nekim izbornim mestima, birači su čekali i do šest sati u redu kako bi glasali pre zvaničnog početka izbora.
Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu za milion je veći od onih koji su podržali republikanca Džona Mekejna.
Birači u Diksvil Noču i Harts Lokejšenu, dva zabačena seoceta u Nju Hemširu, na severoistoku SAD, prvi su Amerikanci koji su glasali malo posle ponoći. Rezultati su već poznati i pobednik je Barak Obama, javljaju agencije.
Analitičari očekuju da će odziv na izborima biti nezapamćen - do 140, pa čak i 160 miliona birača. Na predsedničke izbore 2004. izašao je 121 milion Amerikanaca.
Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju na ubedljivo vođstvo Baraka Obame u odnosu na njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna, preneli su mediji.
Obama vodi za 11 odsto glasova i u Pensilvaniji gde je 2004. pobedio senator Džon Keri, kandidat demokrata.
Komplikovani izborni sistem
Amerikanci zapravo u svakoj od saveznih država za datog kandidata biraju elektore, koji potom 15. decembra glasaju u njihovo ime.
Teorijski, elektori bi mogli da glasaju po svom nahođenju, ali u praksi to čine u skladu sa izraženom voljom građana.
Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.
Broj elektora u pojedinoj državi je broj jednak broju njenih predstavnika u Predstavničkom domu i Senatu Kongresa SAD, a varira od tri u nekoliko do 55 glasova u najmnogoljudijoj Kaliforniji.
Kandidatu za koga glasa većina građana u svakoj od 50 američkih država i Distriktu Kolumbija, pripašće svi elektorski glasovi koji su predviđeni za svaku datu državu.
Izuzetak su samo dve države, Nebraska i Mejn, gde se elektorski glasovi dele proporcionalno glasovima birača.
Zbog prelomnog trenutka u kome se SAD nalaze, s obzirom na ekonomsku krizu, očekuje se da će ove godine odziv birača biti rekordan i da će na birališta izaći oko 150 miliona ljudi.
Na poslednjim izborima 2004. godine bilo je registrovano više od 215 miliona birača, a tada je na izbore izašlo nešto više od 122 miliona, ili oko 56,69 odsto birača, nešto više nego ranijih godina kada je na izbore izlazilo između 50 i 55 odsto birača.
Tradicionalna uporišta demokrata su inače države istočne i zapadne obale poput Njujorka, Nju Džerzija, Mejna, Distrikta Kolumbija, Kalifornije, Oregona, a Obamu još podržavaju i Mičigen i Ilinoj.
Republikancima tradicionalno pripadaju srednji Zapad, ruralna područja i jug, izuzev Floride, tako da i ove godine Mekejna prema ispitivanjima javnog mnjenja podržavaju Teksas, Arizona, Severna i Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina i Aljaska.
Pored kandidata Demokratske i Republikanske stranke u trci su i kandidati Libertarijanske, Ustavne i Zelene stranke - Bob Bar, Čak Baldvin i Sintija Mekini, kao i nezavisni kandidat Ralf Nejder, ali su njihove šanse samo teorijske.
Tokom Izbornog dana Amerikanci će se izjašnjavati i o kandidatima za čitav sastav Predstavničkog, donjeg doma Kongresa SAD sa 435 članova i trećini od 100 senatora.
Birači će se opredeljivati i za guvernere 11 saveznih država, a u svima njima i i o nizu zvaničnika različitih položaja.
Obama prvi Afroamerikanac, Mekejn najstariji
Ako na današnjim izborima pobedi demokratski kandidat Barak Obama, SAD će dobiti prvog predsednika Afroamerikanca, dok bi republikanac Džon Mekejn, ako bi pobedio, postao najstariji šef Bele kuće.
Prvi put u istoriji SAD za predsednika se nadmeću dvojica senatora i prvi put ni jedan od dvojice glavnih kandidata nije rođen na tlu kontinentalne Amerike (Obama je rođen na Havajima, a Mekejn u zoni Panamskog kanala).
Izbori će ostati zabeleženi i po do sada najvećoj razlici u godinama između dvojice rivala - Mekejn je od Obame stariji 24 godine i 340 dana. Do sada je taj rekord držan na izborima iz 1996, kada su se kandidovali Bil Klinton i Bob Dol, koji je od Klintona bio stariji 23 godine i 28 dana.
Predsednik SAD do sada je u proseku imao 55 godina. Najmlađi je, kada je bio izabran, bio Džon Kenedi (43 godine, sedam meseci i 22 dana), mada je mlađi od njega bio Teodor Ruzvelt,koji je kada je postao predsednik posle ubistva Vilijama Mekinlija, imao 42 godine, 10 meseci i 18 dana.
Najstariji je dužnost predsednika SAD preuzeo Ronald Regan (69 godina i 11 meseci) ali bi Džon Mekejn, ako bude izabran za 44. predsednika SAD, potukao njegov rekord.
Barak Obama (47) postaće ako pobedi jedan od najmlađih predsednika SAD. Osim Kenedija i Ruzvelta mlađi od njega bio je i Bil Klinton (46 godina, pet meseci i jedan dan) kada je postao predsednik.
Mekejn će ako pobedi biti prvi predsednik iz Arizone, a Obama treći iz Ilinoisa, ali prvi sa Havaja na kojima se rodio.
Ako bi na 56. izborima za predsednika SAD pobedio Mekejn, prvi put bi se na potpredsedničkoj funkciji našla žena (Sara Pejlin), dok bi pobeda Obame dovela prvog katolika (Džozef Bajden) na tu funkiciju.
Izbori su drugačiji i po tome što se prvi put posle 1928. ni odlazeći predsednik Džordž Buš ni njegov potpredsednik Dik Čejni nisu kandidovali za nominaciju.
Prvi predsednik SAD bio je Džordž Vašington (1789 -1797), a najduže je na vlasti proveo Frenkllin Ruzvelt (1933-1945). Po dva mandata posle njega predsednici su bili Hari Truman, Dvajt Ajzenhauer, Ronald Regan, Bil Klinton i Džordž Buš mlađi.
(agencije/MONDO)
