Kćerka ubijenog izraelskog premijera Jićaka Rabina, Dalija Rabin, upozorila je danas, na 13. godisnjicu ubistva njenog oca, da ekstremni desničari i danas, kao i ranije, huškaju na nasilje u Izraelu.
Kćerka ubijenog izraelskog premijera Jićaka Rabina, Dalija Rabin, upozorila je danas, na 13. godisnjicu ubistva njenog oca, da ekstremni desničari i danas, kao i ranije, huškaju na nasilje u Izraelu.
"I danas čujemo iste glasove, možda s drugačijom terminologijom, ali je nemoguće ignorisati njihov intenzitet", rekla je Dalija Rabin za izraelski vojni radio.
Vrhovni izraelski tužilac Menahem Mazuz pozvao je prošle nedelje da se povede istraga protiv desničarskih aktivista, nakon što su oni apelovali na osvetničke napade protiv izraelske armije jer je evakuisala jedno divlje naselje na Zapadnoj obali.
Izraelci danas nizom mitinga širom zemlje obeležavaju godišnjicu Rabinove smrti, koga je ubio religozni jevrejski ultranacionalista Jigal Amir.
Zvaničnici izraelske vlade okupiće se na ceremoniji kod Rabinovog groba u Jerusalimu.
Amir, koji je osuđen na doživotnu robiju, protivio se Rabinovoj politici zamene teritorija za mir s Palestincima. Ubio ga je s tri metka u leđa posle mirovnog mitinga u Tel Avivu, održanom na glavnom gradskom trgu koji sada nosi Rabinovo ime. Na istom trgu održaće se mirovni miting 8. novembra.
Mirovni proces s Palestincima propao je nekoliko godina posle Rabinovog ubistva, a septembra 2000. počeo je drugi palestinski ustanak protiv izraelske okupacije. Pregovori su obnovljeni tek pre godinu dana, ali bez opipljivih rezultata.
Ubica Rabina je još ranije rekao da je sadašnji predsednik Izraela Šimon Peres, koji je tada bio šef diplomatije, bio njegova druga meta.
Ubistvo Rabina smatra se najvećom traumom u istoriji Izraela. Dogodilo se u jeku napetosti podstaknute potpisivanjem privremenog mirovnog sporazuma s palestinskim liderom Jaserom Arafatom u Beloj kući septembra 1993. godine.
Takozvani golubovi i pristalice politike centra na izraelskoj političkoj sceni pozdravili su sporazum kao put do mira, a jastrebovi, uključujući nacionaliste i religiozne Jevreje bili su protiv predaje delova Zapadne obale jer smatraju da na to područje imaju bogom dano pravo.
U mesecima i nedeljama pre ubistva bile su česte demonstracije protiv Rabinove vlade, uz huškanje na nasilje i jasne povike: "Smrt Rabinu".
Amir nikada nije porekao da je ubio Rabina i nije se pokajao, već je rekao da mu je žao što pre nije potegao pištolj.
Zbog oštrog protivljenja izraelskih zvaničnika, dva izraelska komericijalna TV kanala odustala su od emitovanja intervjuua s ubicom, predviđenog za večeras.
Odlomci iz intervjua emitovani su u četvrtak prošle nedelje, kada je Amir obelodanio kako je došao na ideju o ubistvu i da su ga na zločin podstakla mišljenja vojnih eksperata, uključujući bivšeg premijera i generala Arijela Šarona.
Kazao je takođe da mu se prilika da ubije Rabina skoro ukazala i pre kobnog dana 4. novembra na jednoj svadbi, na koju je došao naoružan pištoljem.
U nedelju je šef izraelske bezbednosne službe Juval Diskin upozorio da bi ekstremni jevrejski naseljenici mogli da izvedu još jedno političko ubistvo, izrazivši veliku zabrinutost zbog toga.
(Tanjug, arhivska fotografija)
"I danas čujemo iste glasove, možda s drugačijom terminologijom, ali je nemoguće ignorisati njihov intenzitet", rekla je Dalija Rabin za izraelski vojni radio.
Vrhovni izraelski tužilac Menahem Mazuz pozvao je prošle nedelje da se povede istraga protiv desničarskih aktivista, nakon što su oni apelovali na osvetničke napade protiv izraelske armije jer je evakuisala jedno divlje naselje na Zapadnoj obali.
Izraelci danas nizom mitinga širom zemlje obeležavaju godišnjicu Rabinove smrti, koga je ubio religozni jevrejski ultranacionalista Jigal Amir.
Zvaničnici izraelske vlade okupiće se na ceremoniji kod Rabinovog groba u Jerusalimu.
Amir, koji je osuđen na doživotnu robiju, protivio se Rabinovoj politici zamene teritorija za mir s Palestincima. Ubio ga je s tri metka u leđa posle mirovnog mitinga u Tel Avivu, održanom na glavnom gradskom trgu koji sada nosi Rabinovo ime. Na istom trgu održaće se mirovni miting 8. novembra.
Mirovni proces s Palestincima propao je nekoliko godina posle Rabinovog ubistva, a septembra 2000. počeo je drugi palestinski ustanak protiv izraelske okupacije. Pregovori su obnovljeni tek pre godinu dana, ali bez opipljivih rezultata.
Ubica Rabina je još ranije rekao da je sadašnji predsednik Izraela Šimon Peres, koji je tada bio šef diplomatije, bio njegova druga meta.
Ubistvo Rabina smatra se najvećom traumom u istoriji Izraela. Dogodilo se u jeku napetosti podstaknute potpisivanjem privremenog mirovnog sporazuma s palestinskim liderom Jaserom Arafatom u Beloj kući septembra 1993. godine.
Takozvani golubovi i pristalice politike centra na izraelskoj političkoj sceni pozdravili su sporazum kao put do mira, a jastrebovi, uključujući nacionaliste i religiozne Jevreje bili su protiv predaje delova Zapadne obale jer smatraju da na to područje imaju bogom dano pravo.
U mesecima i nedeljama pre ubistva bile su česte demonstracije protiv Rabinove vlade, uz huškanje na nasilje i jasne povike: "Smrt Rabinu".
Amir nikada nije porekao da je ubio Rabina i nije se pokajao, već je rekao da mu je žao što pre nije potegao pištolj.
Zbog oštrog protivljenja izraelskih zvaničnika, dva izraelska komericijalna TV kanala odustala su od emitovanja intervjuua s ubicom, predviđenog za večeras.
Odlomci iz intervjua emitovani su u četvrtak prošle nedelje, kada je Amir obelodanio kako je došao na ideju o ubistvu i da su ga na zločin podstakla mišljenja vojnih eksperata, uključujući bivšeg premijera i generala Arijela Šarona.
Kazao je takođe da mu se prilika da ubije Rabina skoro ukazala i pre kobnog dana 4. novembra na jednoj svadbi, na koju je došao naoružan pištoljem.
U nedelju je šef izraelske bezbednosne službe Juval Diskin upozorio da bi ekstremni jevrejski naseljenici mogli da izvedu još jedno političko ubistvo, izrazivši veliku zabrinutost zbog toga.
(Tanjug, arhivska fotografija)
