Barak Obama, sin Kenijca i bele Amerikanke, jedan je od najmlađih predsednika SAD. Otac dve devojčice, voli da komponuje, piše pesme i knjige. Džozef Bajden, budući potpredsednik SAD, veliki je zagovornik nezavisnosti Kosova.
Pobednik na 56. predsedničkim izborima u SAD, demokratski kandidat, pravnik Barak Obama rođen 4. avgusta 1961. godine na Havajima, sin je Kenijca i bele Amerikanke.
Prvi crni predsednik u istoriji SAD, jedan od najmlađih šefova Bele kuće i, od utemeljenja države, njen 44. glavni stanar, završio je političke nauke na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a pravo doktorirao na Harvardu.
Karijeru je počeo u Čikagu, radeći za organizacije koje su pomagale siromašnom crnačkom stanovništvu i zalagale se za zaštitu ljudskih prava.
Od 1992. do 1995. bio je advokat i predavač ustavnog prava na Univerzitetu u Čikagu.
Član Senata države Ilinois postao je 1996. godine, a 2004. izabran je u Senat SAD.
Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2000, Obama se angažovao u kampanji protiv rata u Iraku.
Široj javnosti postao je poznat posle govora na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Bostonu 2004. godine, kada je ukazao na potrebu prevazilaženja podela u demokratskom bloku.
Magazin "Tajm" ga je 2005. godine uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.
Kao član demokratske manjine u 109. sazivu Kongresa SAD, doprineo je donošenju zakona o kontroli konvencionalnog naoružanja, a uticao je i na jačanje javne kontrole korišćenja federalnih fondova.
U 110. sazivu Kongresa pomogao je donošenje zakona o lobiranju i izbornim fondovima, zakona o klimatskim promenama, nuklearnom terorizmu i brizi za američke vojnike povratnike.
U februaru 2007. godine objavio je da će učestvovati na izborima za predsednika SAD.
Novi, 44. predsednik SAD, prvi Afroamerikanac na toj funkciji, komponuje, piše pesme i knjige.
Njegova supruga Mišel Robinson je advokat. Imaju kćerke Maliju i Sašu.
Demokratski kandidat za potpredsednika SAD Džozef Bajden (65) je dugogodišnji senator iz američke savezne države Delaver sa značajnim iskustvom u u pravosuđu i spoljnoj politici.Prvi crni predsednik u istoriji SAD, jedan od najmlađih šefova Bele kuće i, od utemeljenja države, njen 44. glavni stanar, završio je političke nauke na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a pravo doktorirao na Harvardu.
Karijeru je počeo u Čikagu, radeći za organizacije koje su pomagale siromašnom crnačkom stanovništvu i zalagale se za zaštitu ljudskih prava.
Od 1992. do 1995. bio je advokat i predavač ustavnog prava na Univerzitetu u Čikagu.
Član Senata države Ilinois postao je 1996. godine, a 2004. izabran je u Senat SAD.
Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2000, Obama se angažovao u kampanji protiv rata u Iraku.
Široj javnosti postao je poznat posle govora na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Bostonu 2004. godine, kada je ukazao na potrebu prevazilaženja podela u demokratskom bloku.
Magazin "Tajm" ga je 2005. godine uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.
Kao član demokratske manjine u 109. sazivu Kongresa SAD, doprineo je donošenju zakona o kontroli konvencionalnog naoružanja, a uticao je i na jačanje javne kontrole korišćenja federalnih fondova.
U 110. sazivu Kongresa pomogao je donošenje zakona o lobiranju i izbornim fondovima, zakona o klimatskim promenama, nuklearnom terorizmu i brizi za američke vojnike povratnike.
U februaru 2007. godine objavio je da će učestvovati na izborima za predsednika SAD.
Novi, 44. predsednik SAD, prvi Afroamerikanac na toj funkciji, komponuje, piše pesme i knjige.
Njegova supruga Mišel Robinson je advokat. Imaju kćerke Maliju i Sašu.
Potpredsednik Bajden, borac za Kosovo
Bajden je rođen 20. novembra 1942. godine u Skrantonu, u Pensilvaniji. Diplomirao je na univerzitetu u Delaveru i stekao diplomu pravnika na Univerzitetu Sirakuza.
Prvi put je izabran za senatora 1972. godine, a kasnije još četiri puta. Sada je predsednik Odbora za spoljne poslove Senata i član Odbora za pravosuđe.
Javnosti u Srbiji poznat je kao jedan od najvećih zagovornika nezavisnosti Kosova i Metohije.
Svojevremeno je, pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u londonskom Fajnenšel tajmsu poručio da protivnici "novog Kosova moraju da budu zaustavljeni".
Za vreme rata u Bosni i Hercegovini, Bajden je bio jedan od najsnažnijih zagovornika akcije za zaštitu bosanskih muslimana, kroz ukidanje embarga na uvoz oružja, preko vazdušnih napada NATO, do sudskog gonjenja ratnih zločinaca, naveo je Rojters.
Dok se Bušova administracija pripremala za rat u Iraku 2003, Bajden je isticao da SAD verovatno nemaju izbora nego da uklone iračkog lidera Sadama Huseina.
Bajden je bio protiv strategije Džordža Buša za povećanje broja vojnika u Iraku u nastojanju da se smanji nasilje.
Oženjen je sa Džil Trejsi Džekobs i ima dva sina iz prvog i ćerku iz drugog braka.
Bajden, koji je po veroispovesti rimokatolik, prvi put se oženio Nilijom Hanter 1966. godine, s kojom je imao troje dece - ćerku i dva sina.
Porodičnu tragediju doživeo je 1972. godine, kada su njegova žena i ćerka poginule u saobraćajnoj nesreći, u kojoj su i njegova dva sina teško povređena.
Bajden je bio samohrani otac pet godina. Sreo je nastavnicu Džil Trejsi 1975. godine i njih dvoje su se 1977. godine venčali.
A tu je i Holbruk...
Novi državni sekretar SAD mogao bi da bude bivši izaslanik za Balkan Ričard Holbruk ili bivši predsednički kandidat demokrata Džon Keri.
Kako prenosi Rojters, kao mogući kandidati za tu funkciju nezvanično se spominju i odlazeći republikanski senator Čak Hejgel i bivši demokratski senator Sem Nan.
Novi američki predsednik bi, kako se procenjuje, mogao razmisliti o tome da zadrži starog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, s obzirom na ratove u Iraku i Avganistanu, ali se kao kandidat pominje i bivši sekretar za pomorske snage Ričard Danzig, Obamin bliski savetnik.
Glavni kandidat za savetnika za nacionalnu bezbednost je, kako navodi agencija, Džejms Stajnberg savetnik u administraciji Bila Klintona, a kao mogući izbor za tu ili neku drugu važnu funkciju spominje se i Klintonova saradnica Suzan Rajs.
Mesto ministra finansija pred kojim je zadatak da sprovede paket finansijskih zahvata i reformi, kako bi se sprečilo ponavljanje krize, biće, kako se očekuje, popunjeno u najskorije vreme.
Kao kandidati se spominju bivši sekretar za finansije Lorens Samers, bivši predsednik Federalnih rezervi Pol Voker i predsednik Njujorške banke federalnih rezervi Timoti Gajtner.
Posao u Beloj kući ili Stejt departmentu najverovatnije će dobiti i trojica stručnjaka za spoljnu politiku na koje se Obama oslanjao tokom kampanje - Mark Lipert, Denis Mekdonou koji su mu pomagali u Senatu i Ben Rouds koji mu je pisao spoljnopolitičke govore.
Analitičari kažu da će najvažniji položaji u Beloj kući biti popunjeni vrlo brzo kako bi se uspostavila hijerarhija u odlučivanju.
Kao kandidati za šefa kabineta spominju se bivši lider većine u Senatu Tom Dešel i član Predstavničkog doma, demokrata Ram Emanuel.
Sekretar za štampu u Beloj kući biće kako se očekukje Obamin savetnik za komunikacije Robert Gibs.
Primopredaja dužnosti trebalo bi da se obavi u narednih 11 nedelja do inauguracije Baraka Obame za novog predsednika SAD 20. januara 2009.
(agencije/MONDO)
