Oko 10.000 pristalica gruzijske opozicije demonstriralo je u Tbilisiju protiv predsednika Mihaila Sakašvilija u pokušaju da pojačaju pritisak na njegovu vladu posle vojnog poraza od Rusa.
Oko 10.000 pristalica gruzijske opozicije demonstriralo je u Tbilisiju protiv predsednika Mihaila Sakašvilija u pokušaju da pojačaju pritisak na njegovu vladu posle vojnog poraza od Rusa.
Ovim protestom opozicije obeležava se prva godišnjica oštrih akcija policije protiv opozicionih demonstranata, kada su organi reda, da bi okončali dane protesta izpred zgrade Parlamenta u Tbilisiju, koristili gumene metke, suzavac i vodene topove.
"Započinjemo novi talas građanskih protesta, i nećemo odustati sve dok ne budu raspisani novi izbori", rekao je okupljenoj masi ispred parlamenta u Tbilisiju lider opozicione Konzervativne partije Kaha Kukava.
Odziv demonstranata je znatno manji nego prošlog novembra kada je desetine hiljada ljudi učestvovalo u protestima, koji su trajali danima pre nego što je vlada upotrebila policiju i zatvorila glavnu opozicionu televizijsku stanicu.
Jedna od vodećih opozicionih partija, Hrišćanske demokrate, odbila je da učestvuje u današnjim protestima.
Analitičari smatraju da su mnogi Gruzijci nevoljni da podstiču nestabilnost, jer veruju da je upravo to ono što želi Rusija.
Sakašvilijevi kritičari veruju da je predsednikova greška što je ušao u rat oko Južne Osetije, koji nije mogao sebi da priušti, niti je u njemu bilo moguće da pobedi.
Moskva je tada poslala trupe i tenkove kako bi sprečila nasilan pokušaj gruzijske vojske da povrati otcepljeni region Južne Osetije.
Desetine hiljada Grizijaca je raseljeno, jer su u borbama ostali bez domova.
Sakašvili je, uz podršku Zapada, došao na vlast posle "Revolucije ruže", obećavši da će ojačati demokratiju u toj bivšoj sovjetskoj republici, ali kritičari smatraju da u tome nije uspeo.
Zapadne vlade, uključujući i SAD koje najviše podržavaju Sakašvilija, nastavile su sa svojim zahtevima za više slobode u medijima, kao i za pravosudne i političke neistomisljenike.
(Beta/Arhivska fotografija)
Ovim protestom opozicije obeležava se prva godišnjica oštrih akcija policije protiv opozicionih demonstranata, kada su organi reda, da bi okončali dane protesta izpred zgrade Parlamenta u Tbilisiju, koristili gumene metke, suzavac i vodene topove.
"Započinjemo novi talas građanskih protesta, i nećemo odustati sve dok ne budu raspisani novi izbori", rekao je okupljenoj masi ispred parlamenta u Tbilisiju lider opozicione Konzervativne partije Kaha Kukava.
Odziv demonstranata je znatno manji nego prošlog novembra kada je desetine hiljada ljudi učestvovalo u protestima, koji su trajali danima pre nego što je vlada upotrebila policiju i zatvorila glavnu opozicionu televizijsku stanicu.
Jedna od vodećih opozicionih partija, Hrišćanske demokrate, odbila je da učestvuje u današnjim protestima.
Analitičari smatraju da su mnogi Gruzijci nevoljni da podstiču nestabilnost, jer veruju da je upravo to ono što želi Rusija.
Sakašvilijevi kritičari veruju da je predsednikova greška što je ušao u rat oko Južne Osetije, koji nije mogao sebi da priušti, niti je u njemu bilo moguće da pobedi.
Moskva je tada poslala trupe i tenkove kako bi sprečila nasilan pokušaj gruzijske vojske da povrati otcepljeni region Južne Osetije.
Desetine hiljada Grizijaca je raseljeno, jer su u borbama ostali bez domova.
Sakašvili je, uz podršku Zapada, došao na vlast posle "Revolucije ruže", obećavši da će ojačati demokratiju u toj bivšoj sovjetskoj republici, ali kritičari smatraju da u tome nije uspeo.
Zapadne vlade, uključujući i SAD koje najviše podržavaju Sakašvilija, nastavile su sa svojim zahtevima za više slobode u medijima, kao i za pravosudne i političke neistomisljenike.
(Beta/Arhivska fotografija)
