Novoizabrani američki predsednik Barak Obama stigao je u Belu kuću na svoj prvi sastanak sa predsednikom DŽordžom Bušom, što je uobičajena praksa u predaji vlasti u Vašingtonu.
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama stigao je u Belu kuću na svoj prvi sastanak sa predsednikom DŽordžom Bušom, što je uobičajena praksa u predaji vlasti u Vašingtonu.
Odlazeći predsednik i njegova supruga Lora Buš čestitali su Obami i njegovoj ženi Mišel na pobedi.
Nedugo posle toga njih dvojica su odšetali kroz kolonade Bele kuće do Ovalne sobe.
Očekuje se da dvojica lidera u Ovalnoj sobi razgovaraju o globalnoj finansijskoj krizi, ratovima u Iraku i Avganistanu, kao i drugim izazovima koje će republikanski predsednik ostaviti u nasleđe Obami.
To je bio prvi sastanak dva predsednika, posle Obamine pobede nad svojim republikanskim rivalom Džonom Mekejnom u utorak, 4. novembra.
Novoizabrani predsednik tradicionalno dolazi u Belu kuću na sastanak sa odlazećim predsednikom između izbora i inauguracije, međutim, obično čeka na to duže od Obame, koji je na taj sastanak došao samo šest dana pošto je postao novi američki predsednik.
Obama je inače najavio poništavanje nekih odluka svog prethodnika. Prva među promenama mogla bi da bude zatvaranje baze Gvantanamo, javlja agencija AP.
Obamin tim "diskretno" radi na prebacivanju desetina, ako ne i stotina zatvorenika osumnjičenih za terorizam u SAD. Međutim, ne postoji nikakav zvaničan plan o daljim koracima, nakon mogućeg gašenja tog zatvora.
Obama je tokom predizborne kampanje Gvantanamo nazvao "tužnim poglavljem istorije", i izneo stav da je američki pravni sistem u stanju da obradi slučajeve zatvorenika koji se u njemu nalaze.
Prema planu Obaminog štaba, neki od njih bi bili pušteni, a većina bi bila procesuirana pred američkim krivičnim sudovima.
Zatvorenici iz treće grupe, čiji su slučajevi zbog poverljivih informacija najosetljiviji, mogli bi da budu izvedeni pred novi sud posebno ustanovljen za slučajeve bitne za nacionalnu bezbednost, rekli su članovi Demokratske stranke upoznati s predlogom.
Zatvaranje Gvantanama predstavljalo bi u oštar zaokret od politike administracije aktuelnog predsednika SAD Džordža Buša koja je ustanovila vojne sudove za procesuiranje zatvorenika u pomorskoj bazi na Kubi i koja se oštro protivila dovođenju zatvorenika u SAD.
I Obamin rival Džon Mekejn zalagao se za zatvaranje Gvantanama, ali se protivio prebacivanju slučajeva krivičnim sudovima.
Očekuje se da će se republikanci ipak usprotiviti ovom predlogu, jer su protiv dovođenja osumnjičenih za terorizam na teritoriju SAD. U redovima demokrata takođe postoje oni koji se protive osnivanju novih sudova, koji garantuju manje prava zatvorenicima.
Obama bi mogao da poništi i Bušove odluke iz oblasti energetike i zdravstva, među kojima je i istraživanje matičnih ćelija.
"Novoizabrani predsednik može da koristi svoja izvršna ovlašćenja i brzo reaguje, ne obazirući se na stav i reakcije novog Kongresa", rekao je šef Obamine ekipe Džon Podesta.
"Mislim da u istraživanju matičnih ćelija, kao i nekim drugim pitanjima, Bušova administracija reaguje energično, čak i sada, što nije uvek u interesu države", rekao je Podesta.
Podesta je naveo da je Bušova administracija dozvolila naftne bušotine na ugroženim mestima u državi Juta, što on smatra greškom.
Istovremeno republikanski guverner Kalifornije Arnold Švarceneger izjavio je da ga ne zanima funkcija u budućoj administraciji novog predsednika SAD.
Švarceneger, koji je podržao kandidaturu Obame, izjavio je za televizijsku mrežu Si-En-En (CNN) da je jasno stavio do znanja da želi da ostane do kraja mandata kao guverner Kalifornije.
"Ima toliko stvari da se reši u Kaliforniji", rekao je poznati glumac.
On je, međutim, naglasio da je dirnut pobedom Obame i izborom prvog crnca za predsednika SAD. "Mislim da je to od istorijskog značaja", rekao je Švarceneger.
"Gledajući na to mentalitetom Evropljana, to je veliki napredak, jer će to uticati na ceo svet, jer će svi videti kako su američki crnci uspeli da napreduju", rekao je Švarceneger, koji je poreklom Austrijanac.
(MONDO/Beta)
Odlazeći predsednik i njegova supruga Lora Buš čestitali su Obami i njegovoj ženi Mišel na pobedi.
Nedugo posle toga njih dvojica su odšetali kroz kolonade Bele kuće do Ovalne sobe.
Očekuje se da dvojica lidera u Ovalnoj sobi razgovaraju o globalnoj finansijskoj krizi, ratovima u Iraku i Avganistanu, kao i drugim izazovima koje će republikanski predsednik ostaviti u nasleđe Obami.
To je bio prvi sastanak dva predsednika, posle Obamine pobede nad svojim republikanskim rivalom Džonom Mekejnom u utorak, 4. novembra.
Novoizabrani predsednik tradicionalno dolazi u Belu kuću na sastanak sa odlazećim predsednikom između izbora i inauguracije, međutim, obično čeka na to duže od Obame, koji je na taj sastanak došao samo šest dana pošto je postao novi američki predsednik.
Obama je inače najavio poništavanje nekih odluka svog prethodnika. Prva među promenama mogla bi da bude zatvaranje baze Gvantanamo, javlja agencija AP.
Obamin tim "diskretno" radi na prebacivanju desetina, ako ne i stotina zatvorenika osumnjičenih za terorizam u SAD. Međutim, ne postoji nikakav zvaničan plan o daljim koracima, nakon mogućeg gašenja tog zatvora.
Obama je tokom predizborne kampanje Gvantanamo nazvao "tužnim poglavljem istorije", i izneo stav da je američki pravni sistem u stanju da obradi slučajeve zatvorenika koji se u njemu nalaze.
Prema planu Obaminog štaba, neki od njih bi bili pušteni, a većina bi bila procesuirana pred američkim krivičnim sudovima.
Zatvorenici iz treće grupe, čiji su slučajevi zbog poverljivih informacija najosetljiviji, mogli bi da budu izvedeni pred novi sud posebno ustanovljen za slučajeve bitne za nacionalnu bezbednost, rekli su članovi Demokratske stranke upoznati s predlogom.
Zatvaranje Gvantanama predstavljalo bi u oštar zaokret od politike administracije aktuelnog predsednika SAD Džordža Buša koja je ustanovila vojne sudove za procesuiranje zatvorenika u pomorskoj bazi na Kubi i koja se oštro protivila dovođenju zatvorenika u SAD.
I Obamin rival Džon Mekejn zalagao se za zatvaranje Gvantanama, ali se protivio prebacivanju slučajeva krivičnim sudovima.
Očekuje se da će se republikanci ipak usprotiviti ovom predlogu, jer su protiv dovođenja osumnjičenih za terorizam na teritoriju SAD. U redovima demokrata takođe postoje oni koji se protive osnivanju novih sudova, koji garantuju manje prava zatvorenicima.
Obama bi mogao da poništi i Bušove odluke iz oblasti energetike i zdravstva, među kojima je i istraživanje matičnih ćelija.
"Novoizabrani predsednik može da koristi svoja izvršna ovlašćenja i brzo reaguje, ne obazirući se na stav i reakcije novog Kongresa", rekao je šef Obamine ekipe Džon Podesta.
"Mislim da u istraživanju matičnih ćelija, kao i nekim drugim pitanjima, Bušova administracija reaguje energično, čak i sada, što nije uvek u interesu države", rekao je Podesta.
Podesta je naveo da je Bušova administracija dozvolila naftne bušotine na ugroženim mestima u državi Juta, što on smatra greškom.
Istovremeno republikanski guverner Kalifornije Arnold Švarceneger izjavio je da ga ne zanima funkcija u budućoj administraciji novog predsednika SAD.
Švarceneger, koji je podržao kandidaturu Obame, izjavio je za televizijsku mrežu Si-En-En (CNN) da je jasno stavio do znanja da želi da ostane do kraja mandata kao guverner Kalifornije.
"Ima toliko stvari da se reši u Kaliforniji", rekao je poznati glumac.
On je, međutim, naglasio da je dirnut pobedom Obame i izborom prvog crnca za predsednika SAD. "Mislim da je to od istorijskog značaja", rekao je Švarceneger.
"Gledajući na to mentalitetom Evropljana, to je veliki napredak, jer će to uticati na ceo svet, jer će svi videti kako su američki crnci uspeli da napreduju", rekao je Švarceneger, koji je poreklom Austrijanac.
(MONDO/Beta)
