Nacionalisti iz Kornvola se, 500 godina od poslednje borbe za sticanje autonomije, pripremaju da pravnim putem pred Evropskim sudom za ljudska prava suprotstave odluci britanske vlade da stanovnicima ove jugozapadne britanske oblasti ne odobri status nacionalne manjine, piše "Gardijan".
Nacionalisti iz Kornvola se, 500 godina od poslednje borbe za sticanje autonomije, pripremaju da pravnim putem pred Evropskim sudom za ljudska prava suprotstave odluci britanske vlade da stanovnicima ove jugozapadne britanske oblasti ne odobri status nacionalne manjine, piše "Gardijan".
Prošle godine su i Komisija za rasnu jednakost i Savet Evrope, budući da narod Kornvola ispunjava uslove koje ove institucije propisiju za sticanje statusa nacionalne manjine, tražili od britanske vlade da preispita takvu svoju odluku.
Aktivisti za sticanje autonomije, čiji je cilj formiranje nezavisnog parlamenta, smatraju da je Kornvol, budući da ima poseban keltski jezik, istoriju, festivale, kuhinju, muziku, ples i sportove, "posebna keltska nacija, slično Velsu i Škotskoj, a njena politička, ekonomska i kulturna prava ugrožava vlast iz Vestminstera".
"Gardijan" ističe da je ovakvo zalaganje podstaknuto velikim siromaštvom ove oblasti, optimistično nazvane "engleskom rivijerom", koja je nekada bila lider industrijske revolucije, a sada je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi, gde je zarada čak 24 odsto manja od nacionalnog proseka.
Pored privrednog siromaštva, zanemarivanju Kornvola doprinela je i centralizacija vlasti i činjenica da odlučujuću ulogu sada imaju nedemokratske regionalne agencije, na čije čelo zvanični London postavlja pojedince koji nikome ne polažu račune, piše list.
Za britansku vlast je Kornvol "neko daleko mesto o kojem malo šta znaju i za koje ih je izgleda još manje briga", a budući da je Kornvol nekada bio nezavisan i imao samoupravu, "ako narod Kornvola želi autonomiju i ako bi ta autonomija poboljšala njihove živote, zašto je opet ne bi imali", pita "Gardijan" na kraju svog članka.
(Tanjug)
Prošle godine su i Komisija za rasnu jednakost i Savet Evrope, budući da narod Kornvola ispunjava uslove koje ove institucije propisiju za sticanje statusa nacionalne manjine, tražili od britanske vlade da preispita takvu svoju odluku.
Aktivisti za sticanje autonomije, čiji je cilj formiranje nezavisnog parlamenta, smatraju da je Kornvol, budući da ima poseban keltski jezik, istoriju, festivale, kuhinju, muziku, ples i sportove, "posebna keltska nacija, slično Velsu i Škotskoj, a njena politička, ekonomska i kulturna prava ugrožava vlast iz Vestminstera".
"Gardijan" ističe da je ovakvo zalaganje podstaknuto velikim siromaštvom ove oblasti, optimistično nazvane "engleskom rivijerom", koja je nekada bila lider industrijske revolucije, a sada je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi, gde je zarada čak 24 odsto manja od nacionalnog proseka.
Pored privrednog siromaštva, zanemarivanju Kornvola doprinela je i centralizacija vlasti i činjenica da odlučujuću ulogu sada imaju nedemokratske regionalne agencije, na čije čelo zvanični London postavlja pojedince koji nikome ne polažu račune, piše list.
Za britansku vlast je Kornvol "neko daleko mesto o kojem malo šta znaju i za koje ih je izgleda još manje briga", a budući da je Kornvol nekada bio nezavisan i imao samoupravu, "ako narod Kornvola želi autonomiju i ako bi ta autonomija poboljšala njihove živote, zašto je opet ne bi imali", pita "Gardijan" na kraju svog članka.
(Tanjug)
