Za Amerikance bio je autoritarni diktator i prepreka demokratiji (ili monopolu nad naftom?).
Za venecuelanski narod, sudeci po opštoj žalosti zbog vesti o njegovoj smrti, bio je jedan od poslednjih nosilaca socijalisticke misli u Latinskoj Americi.
Ugo Rafael Caves Frias bio je predsednik Venecuele od 1999. godine do 2013, kada je preminuo.
Tog petog marta, ispred bolnice u Karakasu u kojoj je Caves izgubio dvogodišnju bitku sa kancerom, veliki broj njegovih pristalica okupio se uz uzvike "Caves živi!", "Svi smo mi Caves!"...
Venecuelom je zavladala sedmodnevna žalost, a zemlje Latinske Amerike na celu sa Kubom opraštale su se od jednog od poslednjih revolucionara.
"U popodnevnim casovima 5. marta (2013. godine) preminuo je najbolji prijatelj kojeg je kubanski narod imao u istoriji. Imali smo cast da smo sa njim delili iste ideale socijalne pravde i podršku za izrabljivane", napisao je tada Fidel Kastro.
Roden je 1954. godine u siromašnoj uciteljskoj porodici. Studirao je Vojnu akademiju, politicke nauke i istoriju, a uzor mu je vec od mladih dana bio Simon Bolivar, veliki latinoamericki revolucionar.
Na politickoj sceni Caves se pojavio 1992. godine, kada je predvodio neuspešni puc protiv tadašnjeg predsednika Karlosa Andreasa Pereza, zbog cega provodi dve godine u zatvoru.
Nakon izlaska '94. godine stvara svoju partiju pod nazivom Pokret za Petu republiku i uz veliku podršku siromašnijih slojeva osvaja vlast.
"Socijalizam 21. veka", kako su cesto nazivali njegov režim, otpoceo je pobedom na izborima održanim 6. decembra 1998. godine.
Vlada Venecuele na celu sa Cavesom prihodima od nafte razvijala je pro-socijalnu politiku sprovodivši niz socijalnih programa i programa u obrazovanju i zdravstvenom sistemu.
Caves: Kastro mi je rekao da imam rak
Medutim, uprkos bogatstvu zemlje, siromaštvo je i dalje bilo rašireno, a glavni problem predstavljale su nestašice i rast cena životnih namirnica. Opozicija je Cavesa optuživala da loše vodi ekonomiju, te da zemlju uvodi u diktaturu.
Ipak, ovi problemi nisu pokolebali podršku Cavesovoj politici. Ni protesti, glasanja protiv njegove administracije, medunarodne blokade instruisane americkim stavovima, pa ni pokušaj državnog udara nisu uspeli oslabiti njegovo liderstvo u Venecueli.
Dvanaestog aprila 2008. godine izvršen je vojni udar prilikom kojeg je opozicija preuzela vlast, ali nakratko. Vec dva dana kasnije Caves se vraca na predsednicku funkciju, zahvaljujuci velikoj podršci medu vojnicima.
Svet ga je upamtio i kao jednog od najoštrijih protivnika americke politike, predvodene pre svega Džordžom Bušom Mladim, za kojeg je prilikom govora na Generalnoj skupštini UN 2006. godine kazao:
"Ðavo je u kuci. Ðavo je juce došao ovde, a još i danas se osetio sumpor, za ovim stolom ispred kog ja sada stojim. Predsednik SAD, gospodin kog ja nazivam davolom, došao je ovde i pricao kao da je svet njegov".
Cavesa je, po njegovoj želji, nasledio Nikolas Maduro koji je na vlast stupio pobedom na prijevremenim predsednickim 14. aprila, kada je pobijedio protivkandidata Enrikea Kaprilesa razlikom 1,5 odsto.
PROCITAJTE:
