Za venecuelanski narod, sudeći po opštoj žalosti zbog vesti o njegovoj smrti, bio je jedan od poslednjih nosilaca socijalističke misli u Latinskoj Americi.

Ugo Rafael Čaves Frias bio je predsednik Venecuele od 1999. godine do 2013, kada je preminuo.

Tog petog marta, ispred bolnice u Karakasu u kojoj je Čaves izgubio dvogodišnju bitku sa kancerom, veliki broj njegovih pristalica okupio se uz uzvike "Čaves živi!", "Svi smo mi Čaves!"...

Venecuelom je zavladala sedmodnevna žalost, a zemlje Latinske Amerike na čelu sa Kubom opraštale su se od jednog od poslednjih revolucionara.

"U popodnevnim časovima 5. marta (2013. godine) preminuo je najbolji prijatelj kojeg je kubanski narod imao u istoriji. Imali smo čast da smo sa njim delili iste ideale socijalne pravde i podršku za izrabljivane", napisao je tada Fidel Kastro.

Rođen je 1954. godine u siromašnoj učiteljskoj porodici. Studirao je Vojnu akademiju, političke nauke i istoriju, a uzor mu je već od mladih dana bio Simon Bolivar, veliki latinoamerički revolucionar.

Na političkoj sceni Čaves se pojavio 1992. godine, kada je predvodio neuspešni puč protiv tadašnjeg predsednika Karlosa Andreasa Pereza, zbog čega provodi dve godine u zatvoru.

Nakon izlaska '94. godine stvara svoju partiju pod nazivom Pokret za Petu republiku i uz veliku podršku siromašnijih slojeva osvaja vlast.

"Socijalizam 21. veka", kako su često nazivali njegov režim, otpočeo je pobedom na izborima održanim 6. decembra 1998. godine.

Vlada Venecuele na čelu sa Čavesom prihodima od nafte razvijala je pro-socijalnu politiku sprovodivši niz socijalnih programa i programa u obrazovanju i zdravstvenom sistemu.

Čaves: Kastro mi je rekao da imam rak

Međutim, uprkos bogatstvu zemlje, siromaštvo je i dalje bilo rašireno, a glavni problem predstavljale su nestašice i rast cena životnih namirnica. Opozicija je Čavesa optuživala da loše vodi ekonomiju, te da zemlju uvodi u diktaturu.

Ipak, ovi problemi nisu pokolebali podršku Čavesovoj politici. Ni protesti, glasanja protiv njegove administracije, međunarodne blokade instruisane američkim stavovima, pa ni pokušaj državnog udara nisu uspeli oslabiti njegovo liderstvo u Venecueli.

Dvanaestog aprila 2008. godine izvršen je vojni udar prilikom kojeg je opozicija preuzela vlast, ali nakratko. Već dva dana kasnije Čaves se vraća na predsedničku funkciju, zahvaljujući velikoj podršci među vojnicima.

Svet ga je upamtio i kao jednog od najoštrijih protivnika američke politike, predvođene pre svega Džordžom Bušom Mlađim, za kojeg je prilikom govora na Generalnoj skupštini UN 2006. godine kazao:

"Đavo je u kući. Đavo je juče došao ovde, a još i danas se osetio sumpor, za ovim stolom ispred kog ja sada stojim. Predsednik SAD, gospodin kog ja nazivam đavolom, došao je ovde i pričao kao da je svet njegov".

Čavesa je, po njegovoj želji, nasledio Nikolas Maduro koji je na vlast stupio pobedom na prijevremenim predsedničkim 14. aprila, kada je pobijedio protivkandidata Enrikea Kaprilesa razlikom 1,5 odsto.

 PROČITAJTE:

KRIZA U VENECUELI: Zašto, kako, ko? (FOTO)