Rusija i Evropska unija nastaviće 2. decembra pregovore o novom sporazumu o partnerstvu, koji su suspendovani 1. septembra nakon sukoba Rusije i Gruzije u Južnoj Osetiji. Osim o sukobu u Gruziji, na samitu u Nici teme bile i svetska finansijska kriza, raketni štit i dinamika pregovora o novom sporazumu.
Rusija i Evropska unija nastaviće 2. decembra pregovore o novom sporazumu o partnerstvu, koji su suspendovani 1. septembra nakon sukoba Rusije i Gruzije u Južnoj Osetiji.
Ruski i evropski lideri, koji u petak učestvuju na samitu EU-Rusija u Nici, dogovorili su se da se pregovori nastave 2. decembra, saopštila je portparolka evropskog komesara za spoljne odnose Kristijana Hohman.
Prvi sastanak održaće se 2. decembra u Briselu na nivou šefova pregovaračkih timova Rusije i EU, rekla je ona.
Novi sporazum o partnerstvu treba da zameni raniji sporazum iz 1997. godine.
EU očekuje od novog sporazuma da joj omogući veći pristup ruskom tržištu, pre svega u energetici, i da sadrži pravno obavezujuće odredbe koje će garantovati isporuke nafte i gasa Evropi.
Upitan koliko će trajati pregovori, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nije želeo da iznosi pretpostavke, navodeći da su pregovori složeni.
Glavni evropski pregovarač Eneko Landaburu je i pre izbijanja sukoba u Gruziji rekao da će pregovori biti "dugi i teški" i da će trajati najmanje 18 meseci.
EU je u ponedeljak saopštila da je spremna da nastavi pregovore sa Rusijom, iako mnoge evropske diplomate smatraju da nisu ispunjeni svi uslovi za to, pošto se ruska vojska nije povukla na položaje pre izbijanja rusko-gruzijskog sukoba u avgustu.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je na konferenciji za štampu posle samita izjavio da raketni štit ne doprinosi bezbednosti u Evropi i da samo komplikuje stvari.
Sarkozi je pozvao Sjedinjene Američke Države i Rusiju da zamrznu svoje planove o razmeštanju raketa u Evropi do razgovora o bezbednosti na Starom kontinentu 2009, pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i sigurnost (OEBS), što je predložio i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, prenosi Rojters.
"Do tada ne govorite o razmeštanju raketnog štita koji ništa ne doprinosi bezbednosti i komplikuje stvari", rekao je Sarkozi čija država predsedava Evropskom unijom do 1. januara iduće godine.
Kako je ukazala britanska novinska agencija, SAD planiraju da delove najnovijeg antiraketnog sistema razmeste u Poljskoj i Češkoj.
Ovaj plan Vašingtona zabrinuo je vlasti u Moskvi uprkos američkom objašnjenju da štit treba da zaštiti saveznike od pretnji koje dolaze iz bliskoistočnih zemalja, a ne iz Rusije.
Sarkozi je, takođe izneo predsedniku Medvedevu zabrinutost Unije zbog njegove prošlonedeljne najave da bi Moskva mogla da kao odgovor na američki antiraketni štit, razmesti svoje rakete u ruskoj enklavi Kalinjingradu, na granici sa Pojskom.
Ne bi trebalo da bude nikakvog razmeštanja raketa u bilo kakvoj enklavi dok se ne bude razgovaralo o novim geopolitičkim uslovima za panevropsku bezbednost, poručio je francuski predsednik.Ruski i evropski lideri, koji u petak učestvuju na samitu EU-Rusija u Nici, dogovorili su se da se pregovori nastave 2. decembra, saopštila je portparolka evropskog komesara za spoljne odnose Kristijana Hohman.
Prvi sastanak održaće se 2. decembra u Briselu na nivou šefova pregovaračkih timova Rusije i EU, rekla je ona.
Novi sporazum o partnerstvu treba da zameni raniji sporazum iz 1997. godine.
EU očekuje od novog sporazuma da joj omogući veći pristup ruskom tržištu, pre svega u energetici, i da sadrži pravno obavezujuće odredbe koje će garantovati isporuke nafte i gasa Evropi.
Upitan koliko će trajati pregovori, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nije želeo da iznosi pretpostavke, navodeći da su pregovori složeni.
Glavni evropski pregovarač Eneko Landaburu je i pre izbijanja sukoba u Gruziji rekao da će pregovori biti "dugi i teški" i da će trajati najmanje 18 meseci.
EU je u ponedeljak saopštila da je spremna da nastavi pregovore sa Rusijom, iako mnoge evropske diplomate smatraju da nisu ispunjeni svi uslovi za to, pošto se ruska vojska nije povukla na položaje pre izbijanja rusko-gruzijskog sukoba u avgustu.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je na konferenciji za štampu posle samita izjavio da raketni štit ne doprinosi bezbednosti u Evropi i da samo komplikuje stvari.
Sarkozi je pozvao Sjedinjene Američke Države i Rusiju da zamrznu svoje planove o razmeštanju raketa u Evropi do razgovora o bezbednosti na Starom kontinentu 2009, pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i sigurnost (OEBS), što je predložio i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, prenosi Rojters.
"Do tada ne govorite o razmeštanju raketnog štita koji ništa ne doprinosi bezbednosti i komplikuje stvari", rekao je Sarkozi čija država predsedava Evropskom unijom do 1. januara iduće godine.
Kako je ukazala britanska novinska agencija, SAD planiraju da delove najnovijeg antiraketnog sistema razmeste u Poljskoj i Češkoj.
Ovaj plan Vašingtona zabrinuo je vlasti u Moskvi uprkos američkom objašnjenju da štit treba da zaštiti saveznike od pretnji koje dolaze iz bliskoistočnih zemalja, a ne iz Rusije.
Sarkozi je, takođe izneo predsedniku Medvedevu zabrinutost Unije zbog njegove prošlonedeljne najave da bi Moskva mogla da kao odgovor na američki antiraketni štit, razmesti svoje rakete u ruskoj enklavi Kalinjingradu, na granici sa Pojskom.
Prema Sarkoziju Medvedev je pozitivno odgovorio na zahtev da Moskva ne razmešta ruske rakete u blizini granice s Poljskom pre nastavka diplomatskih razgovora.
Agencija Itar-tass je prenela Sarkozijeve reči da razmeštanje delova američkog antiraketnog sistema u Evropi ničim ne doprinosi bezbednosti na Kontinentu, već pre komplikuje situaciju.
Ruska državna novinska agencija je, takođe, navela da je predsednik Medvedev uputio poziv svim zemljama koje mogu uticati na bezbednost u Evropi da se uzdrže od jednostranih koraka dok ne bude potpisan novi Sporazum o panevropskoj bezbednosti.
Rusija nikada nije preuzimala takve jednostrane akcije, već je samo reagovala na korake drugih država, preneli su Itar-tass i Rojters.
Situacija u Gruziji bila je jedna od glavnih tema samita EU-Rusija u Nici.
Dok zapadne novinske agencije komentarišu da je Rusiji stavljena primedba da nije u potpunosti ispunila zahteve primirja potpisanog uz posredovanje Francuske, Itar-tass javlja kako je Sarkozi rekao da je Moskva ispunila veći deo svojih obaveza u vezi Gruzije.
Ruska agencija dodaje da je francuski predsednik priznao da se problem otcepljenih gruzijskih republika Abhazije i Južne Osetije pojavio znatno pre 8. avgusta kada je izbio oružani sukob između gruzijskih i ruskih snaga, ali da je istakao i svoju privrženost teritorijalnom integritetu Gruzije.
Pritom je najvažnije, ukazao je Sarkozi, da se nađe najmiroljubiviji način da ova kriza bude rešena, budući da politika pretnji, koju Evropa odbacuje, "neće nigde dovesti ni Rusiju, ni Gruziju ni EU".
Ruski predsednik je na ove primedbe odgovorio da je Moskva spremna da pregovara o rešenju krize na Kavkazu, s tim što smatra da je "plan Medvedev-Sarkozi (o primirju u Gruziji) potpuno i odgovarajuće ispunjen", naveo je Itar-tass.
Medvedev je takođe rekao da Rusija priznaje teritorijalni integritet Gruzije "uzimajući u obzir činjenicu da je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije" što je konačan čin koji ne podleže reviziji.
Ruski predsednik je dodao da će Moskva sa ovim državama uspostaviti pune međudržavne odnose.
Ruska delegacija je na samitu dalje iznela da je za rešavanje svetske finasijske krize potreban energičan odgovor i program akcije i da bi posle samita državnika iz 19 najvećih privreda u svetu i EU u Vašingtonu za vikend, trebalo organizovati još takvih sastanaka.
Učesnici samita u Nici su konstatovali na bliskost ili čak identičnost, u nekim oblastima, evropskih i ruskih stavova o načinima rešavanja globalne finansijske krize, prenele su agencije.
U Nici je predsednik Medvedev takođe kazao da su ekonomski odnosi njegove zemlje i EU u stalnom usponu ukazavši da je izvoz u zemlje Unije dostigao ove godine rekordnu vrednost i da je činio 50 odsto ukupnog ruskog izvoza, preneo je Itar-tass.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je takođe učestvovao na samitu u Nici, izjavio je da Brisel i Moskva treba da konsoliduju svoje odnose i da Evropa podržava predloge ruskog predsednika da jača bilateralni dijalog, naročito u oblasti energetike.
(agencije/MONDO)
