Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu (G20) odredili su 31. mart sledeće godine kao rok svojim ministrima finansija da donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta, javili su francuski mediji sa samita u Vašingtonu u subotu uveče.
Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu (G20) odredili su 31. mart sledeće godine kao rok svojim ministrima finansija da donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta, javili su francuski mediji sa samita u Vašingtonu u subotu uveče.
Šefovi država velikih industrijskih sila i zemalja u razvoju, koji su se okupili u Vašingtonu sa ciljem da postave nove osnove međunarodnog finansijskog sistema, tražiće od ministara finansija da "rade ne predlozima i preporukama koji treba da budu formulisani do 31. marta".
Prema izvorima francuskih medija, ministri finansija treba da donesu i listu finansijskih institucija koje mogu da dovedu u pitanje čitav međunarodni finansijski sistem ukoliko zapadnu u teškoće.
Detalji ovog "akcionog plana" treba da budu saopšteni do kraja dvodnevnog samita u Vašingtonu koji se završava u nedelju, u završnom dokumentu koji će biti priložen uz saopštenje G20.
U saopštenju je istaknuto da se članovi G20 slažu da je potreban širok politički odgovor na međunarodnu finansijsku krizu i da on mora da bude zasnovan na makro-ekonomskoj saradnji u cilju obnavljanja privrednog rasta, prenose francuski mediji.
Prema njihovim izvorima, ne radi se o koordiniranom planu na međunarodnom nivou.
Predstavnici G20 naglašavaju da zemlje moraju da reaguju "u zavisnosti od unutrašnjih prilika" i ističu važnost monetarne politike.
Lideri su se složili da je potrebno preduzeti budžetske i monetarne mere koje bi podržavale rast svetske privrede, javljaju agencije pozivajući se na sopstvene izvore, koji navode da je rad na završnom dokumentu skupa gotovo završen.
Pozivajući se na izvor iz francuske delegacije, Rojters navodi da je jedna od tačaka dokumenta "implicitni apel za smanjenje kamatnih stopa".
Deklaracija bi trebalo da bude usvojena u nedelju, na završetku dvodnevnog samita u Vašingtonu.
Prema istom izvoru, lideri su se u principu dogovorili da se ponovo sastanu u aprilu, a pre tog skupa bi trebalo da okončaju sprovođenje prve serije mera.
Svetski lideri, čije se zemlje bore sa najgorom finansijskom krizom od Velike depresije 30-tih godina prošlog veka, već pre početka skupa, u petak, su obećali da će izaći sa konkretnim planom za borbu protiv recesije i sprečavanje sličnih kriza u budućnosti.
Rojters međutim ocenjuje da su mali izgledi da već na ovom samitu bude pokrenuta zajednička akcija za oživljavanja rasta svetske privrede, a još manje za potpunu reformu globalnog finansijskog sistema, budući da domaćin skupa, odlazeći američki predsednik Džordž Buš nema nameru da čini nikakve "smele poteze" na kraju mandata, a njegov izabrani naslednik Barak Obama i ne prisustvuje skupu.
"Delimo zajedničku odlučnost da rešimo probleme koji su doveli do ove krize", izjavio je Buš na večeri za učesnike samita, u petak.
Predstavnici zemalja u usponu su, međutim, upozorili da ima još malo vremena da se spreči veća ekonomska šteta od krize na kreditnom tržištu koja je počela pre 17 meseci.
"Ukoliko ne preduzmemo brzu akciju, reskiramno da uđemo u depresiju", izjavio je brazilski ministar finansija Gvido Mantega.
Predstavnik Indije Montek Sing Aluvalia je, pak, ukazao na potrebu da zemlje u usponu ubrizgaju velike sume državnoig novca u svoje ekonomije.
"Ako smo suočeni sa najozbiljnijom krizom u svetskoj ekonomiji od vremena Velike depresije, moramo da preduzmemo mnogo neortodoksnih i neuobičajenih koraka", rekao je on.
Rojters podseća da je evro-zona, drugi po snazi ekonomski blok u svetu, u trećem kvartalu zapala u recesiju, a da SAD i Britanija ubrzano idu ka tome, što bi moglo da odvuče svet u najdublju krizu u više decenija, budući da su azijske ekonomije veoma zavisne od izvoza na Zapad.
Predstavnici Kine, Južne Koreje i Japana su na samitu saopštili da razmatraju razne korake, uključujući razmenu valuta, kojima bi ojačali regionalnu odbranu od globalne finansijske krize.
Evropski lideri su, pak, u izjavama pred polazak u Vašington, ocenili da sve dublja finansijska kriza pokazuje zašto su neophodna strožija tržišna pravila da se zauzda liberalni kapitalizam.
Najdalje je otišao britanski premijer Gordon Braun, koji je pozvao na reformu 60 godina starog monetarnog sistema, nazvanog sistemom iz Breton vudsa, po mestu gde je ustavnolvjen, kako bi se izašlo u susret novoj globalnoj ekonomiji, u kojoj se "kapital kreće brzinom munje preko granica".
Među predstavnicima G20 su članice G-8 (Francuska, SAD, Nemačka, Japan, Kanada, Italija, Velika Britanija i Rusija), kao i Južna Afrika, Saudijska Arabija, Argentina, Australija, Brazil, Kina, Južna Koreja, Indija, Indonezija, Meksiko i Turska. Predstavnici Španije i Holandije su takođe prisutni.
(Tanjug)
Šefovi država velikih industrijskih sila i zemalja u razvoju, koji su se okupili u Vašingtonu sa ciljem da postave nove osnove međunarodnog finansijskog sistema, tražiće od ministara finansija da "rade ne predlozima i preporukama koji treba da budu formulisani do 31. marta".
Prema izvorima francuskih medija, ministri finansija treba da donesu i listu finansijskih institucija koje mogu da dovedu u pitanje čitav međunarodni finansijski sistem ukoliko zapadnu u teškoće.
Detalji ovog "akcionog plana" treba da budu saopšteni do kraja dvodnevnog samita u Vašingtonu koji se završava u nedelju, u završnom dokumentu koji će biti priložen uz saopštenje G20.
U saopštenju je istaknuto da se članovi G20 slažu da je potreban širok politički odgovor na međunarodnu finansijsku krizu i da on mora da bude zasnovan na makro-ekonomskoj saradnji u cilju obnavljanja privrednog rasta, prenose francuski mediji.
Prema njihovim izvorima, ne radi se o koordiniranom planu na međunarodnom nivou.
Predstavnici G20 naglašavaju da zemlje moraju da reaguju "u zavisnosti od unutrašnjih prilika" i ističu važnost monetarne politike.
Lideri su se složili da je potrebno preduzeti budžetske i monetarne mere koje bi podržavale rast svetske privrede, javljaju agencije pozivajući se na sopstvene izvore, koji navode da je rad na završnom dokumentu skupa gotovo završen.
Pozivajući se na izvor iz francuske delegacije, Rojters navodi da je jedna od tačaka dokumenta "implicitni apel za smanjenje kamatnih stopa".
Deklaracija bi trebalo da bude usvojena u nedelju, na završetku dvodnevnog samita u Vašingtonu.
Prema istom izvoru, lideri su se u principu dogovorili da se ponovo sastanu u aprilu, a pre tog skupa bi trebalo da okončaju sprovođenje prve serije mera.
Svetski lideri, čije se zemlje bore sa najgorom finansijskom krizom od Velike depresije 30-tih godina prošlog veka, već pre početka skupa, u petak, su obećali da će izaći sa konkretnim planom za borbu protiv recesije i sprečavanje sličnih kriza u budućnosti.
Rojters međutim ocenjuje da su mali izgledi da već na ovom samitu bude pokrenuta zajednička akcija za oživljavanja rasta svetske privrede, a još manje za potpunu reformu globalnog finansijskog sistema, budući da domaćin skupa, odlazeći američki predsednik Džordž Buš nema nameru da čini nikakve "smele poteze" na kraju mandata, a njegov izabrani naslednik Barak Obama i ne prisustvuje skupu.
"Delimo zajedničku odlučnost da rešimo probleme koji su doveli do ove krize", izjavio je Buš na večeri za učesnike samita, u petak.
Predstavnici zemalja u usponu su, međutim, upozorili da ima još malo vremena da se spreči veća ekonomska šteta od krize na kreditnom tržištu koja je počela pre 17 meseci.
"Ukoliko ne preduzmemo brzu akciju, reskiramno da uđemo u depresiju", izjavio je brazilski ministar finansija Gvido Mantega.
Predstavnik Indije Montek Sing Aluvalia je, pak, ukazao na potrebu da zemlje u usponu ubrizgaju velike sume državnoig novca u svoje ekonomije.
"Ako smo suočeni sa najozbiljnijom krizom u svetskoj ekonomiji od vremena Velike depresije, moramo da preduzmemo mnogo neortodoksnih i neuobičajenih koraka", rekao je on.
Rojters podseća da je evro-zona, drugi po snazi ekonomski blok u svetu, u trećem kvartalu zapala u recesiju, a da SAD i Britanija ubrzano idu ka tome, što bi moglo da odvuče svet u najdublju krizu u više decenija, budući da su azijske ekonomije veoma zavisne od izvoza na Zapad.
Predstavnici Kine, Južne Koreje i Japana su na samitu saopštili da razmatraju razne korake, uključujući razmenu valuta, kojima bi ojačali regionalnu odbranu od globalne finansijske krize.
Evropski lideri su, pak, u izjavama pred polazak u Vašington, ocenili da sve dublja finansijska kriza pokazuje zašto su neophodna strožija tržišna pravila da se zauzda liberalni kapitalizam.
Najdalje je otišao britanski premijer Gordon Braun, koji je pozvao na reformu 60 godina starog monetarnog sistema, nazvanog sistemom iz Breton vudsa, po mestu gde je ustavnolvjen, kako bi se izašlo u susret novoj globalnoj ekonomiji, u kojoj se "kapital kreće brzinom munje preko granica".
Među predstavnicima G20 su članice G-8 (Francuska, SAD, Nemačka, Japan, Kanada, Italija, Velika Britanija i Rusija), kao i Južna Afrika, Saudijska Arabija, Argentina, Australija, Brazil, Kina, Južna Koreja, Indija, Indonezija, Meksiko i Turska. Predstavnici Španije i Holandije su takođe prisutni.
(Tanjug)
