SAD i Rusija, nakon nedelju dana pregovora u Ženevi, nisu uspeli da se dogovore o nacrtu novog sporazuma o nuklearnom oružju, saopštila je američka delegacija.
SAD i Rusija, nakon nedelju dana pregovora u Ženevi, nisu uspeli da se dogovore o nacrtu novog sporazuma o nuklearnom oružju, saopštila je američka delegacija.
Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Start) iz 1991. godine, kojim se ograničava vojni arsenal dve države, ističe 5. decembra 2009. godine.
START je bio prvi sporazum za smanjivanje strateškog ofanzivnog nuklearnog oružja dveju vojnih supersila.
Rusija bi želela novi obavezujući sporazum, dok se Vašington zalaže za neformalni dogovor.
Bivše sovjetske republike Belorusija, Ukrajina i Kazahstan takođe su učestvovale u pregovorima.
"Obe strane ističu da tokom pregovora (u Ženevi) nije postojala bilo kakva obaveza da se donese odluka o produžetku važenja postojećeg sporazuma", navodi se u saopštenju američke delegacije.
Dodaje se da će "SAD, Belorusija, Kazahstan, Rusija i Ukrajina nastaviti da proučavaju to pitanje".
Datum naredne rude pregovora nije saopšten, preneo je Rojters.
Britanska novinska agencija je podsetila da su 2001. godine vlasti Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije saopštile da su shodno sporazumu rasporedile maksimalno po 6.000 nuklearnih bojevih glava.
Sastanak u Ženevi usledio je u trenutku kada su se između Vašingtona i Moskve zaoštrili odnosi zbog planova o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Centralnoj Evropi.
SAD nameravaju da razmeste rakete presretače u Poljskoj koje bi bile povezane sa radarom u Češkoj.
Rusija u tome vidi pretnju za svoju bezbednost i upozorava da bi kao odgovor mogla da razmesti rakete u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije.
(agencije/MONDO - na fotografiji su strateški bombarderi B52, "sahranjeni" na groblju letelica američke vojske AMARC u Dejv Montan vazduhoplovnoj bazi u Arizoni)
Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Start) iz 1991. godine, kojim se ograničava vojni arsenal dve države, ističe 5. decembra 2009. godine.
START je bio prvi sporazum za smanjivanje strateškog ofanzivnog nuklearnog oružja dveju vojnih supersila.
Rusija bi želela novi obavezujući sporazum, dok se Vašington zalaže za neformalni dogovor.
Bivše sovjetske republike Belorusija, Ukrajina i Kazahstan takođe su učestvovale u pregovorima.
"Obe strane ističu da tokom pregovora (u Ženevi) nije postojala bilo kakva obaveza da se donese odluka o produžetku važenja postojećeg sporazuma", navodi se u saopštenju američke delegacije.
Dodaje se da će "SAD, Belorusija, Kazahstan, Rusija i Ukrajina nastaviti da proučavaju to pitanje".
Datum naredne rude pregovora nije saopšten, preneo je Rojters.
Britanska novinska agencija je podsetila da su 2001. godine vlasti Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije saopštile da su shodno sporazumu rasporedile maksimalno po 6.000 nuklearnih bojevih glava.
Sastanak u Ženevi usledio je u trenutku kada su se između Vašingtona i Moskve zaoštrili odnosi zbog planova o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Centralnoj Evropi.
SAD nameravaju da razmeste rakete presretače u Poljskoj koje bi bile povezane sa radarom u Češkoj.
Rusija u tome vidi pretnju za svoju bezbednost i upozorava da bi kao odgovor mogla da razmesti rakete u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije.
(agencije/MONDO - na fotografiji su strateški bombarderi B52, "sahranjeni" na groblju letelica američke vojske AMARC u Dejv Montan vazduhoplovnoj bazi u Arizoni)
