SAD će uskoro poslati ambasadora u Libiju, prvog posle 36 godina koliko su bili prekinuti diplomatski odnosi dve zemlje.
SAD će uskoro poslati ambasadora u Libiju, prvog posle 36 godina koliko su bili prekinuti diplomatski odnosi dve zemlje.
Imenovanje Džina Kreca (na fotografiji) kasnilo je više od godinu dana zbog toga što Libija nije u potpunosti isplatila kompenzaciju američkim porodicama čiji su članovi stradali u bombaškom napadu na avion kompanije Pan Am 1988. iznad Lokerbija u Škotskoj.
Američki senat u petak je, međutim, potvrdio imenovanje Kreca u Libiju.
"Veoma smo zadovoljni i nestrpljivi da ga tamo (u Libiju) pošaljemo", izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.
Imenovanje Kreca do sada je blokirao senator demokrata Frenk Lautenberg. On je svoje protivljenje povukao tek pošto je Libija u potpunosti isplatila 1,5 milijardi dolara odštete porodicama žrtava poginulih u avionu.
Krec, koji je profesionalni diplomata, biće tako najviši predstavnik SAD u Libiji od 1972. godine, kada je Amerika povukla svog poslednjeg ambasadora iz te zemlje zbog, kako je tada objašnjeno, neprijateljske politike lidera Libije Muamera Gadafija.
Otopljavanje odnosa između dve zemlje počelo je 2003. godine, kada se Gadafi odrekao planova da stvori oružje za mosovno uništenje i veza sa terorističkim organizacijama. Proces je konačno dovršen u avgustu, kada su se Vašington i Tripoli dogovorili oko kompenzacije.
Ubrzo pošle toga, američka državna sekretarka Kondoliz Rajs posetila je Libiju i sastala se sa Gadafijem, kojeg je svojevremeno bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan) nazvao "besnim psom Bliskog istoka".
Tada su ponovo uspostavljene trgovačke veze između Libije i SAD.
Ranije ove sedmice, američki predsednik Džordž Buš (George Bush) pozdravio je novu fazu u odnosima dve zemlje, a Rajsova se u sredu sastala u Stejt departmentu sa Gadafijevim sinom Seifom al Islamom Gadafijem.
(Beta)
Imenovanje Džina Kreca (na fotografiji) kasnilo je više od godinu dana zbog toga što Libija nije u potpunosti isplatila kompenzaciju američkim porodicama čiji su članovi stradali u bombaškom napadu na avion kompanije Pan Am 1988. iznad Lokerbija u Škotskoj.
Američki senat u petak je, međutim, potvrdio imenovanje Kreca u Libiju.
"Veoma smo zadovoljni i nestrpljivi da ga tamo (u Libiju) pošaljemo", izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.
Imenovanje Kreca do sada je blokirao senator demokrata Frenk Lautenberg. On je svoje protivljenje povukao tek pošto je Libija u potpunosti isplatila 1,5 milijardi dolara odštete porodicama žrtava poginulih u avionu.
Krec, koji je profesionalni diplomata, biće tako najviši predstavnik SAD u Libiji od 1972. godine, kada je Amerika povukla svog poslednjeg ambasadora iz te zemlje zbog, kako je tada objašnjeno, neprijateljske politike lidera Libije Muamera Gadafija.
Otopljavanje odnosa između dve zemlje počelo je 2003. godine, kada se Gadafi odrekao planova da stvori oružje za mosovno uništenje i veza sa terorističkim organizacijama. Proces je konačno dovršen u avgustu, kada su se Vašington i Tripoli dogovorili oko kompenzacije.
Ubrzo pošle toga, američka državna sekretarka Kondoliz Rajs posetila je Libiju i sastala se sa Gadafijem, kojeg je svojevremeno bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan) nazvao "besnim psom Bliskog istoka".
Tada su ponovo uspostavljene trgovačke veze između Libije i SAD.
Ranije ove sedmice, američki predsednik Džordž Buš (George Bush) pozdravio je novu fazu u odnosima dve zemlje, a Rajsova se u sredu sastala u Stejt departmentu sa Gadafijevim sinom Seifom al Islamom Gadafijem.
(Beta)
