Zaposleni u francuskom javnom medijskom servisu stupili su danas u štrajk u znak protesta zbog predloženih promena koje će, prema njihovim rečima, stimulisati privatne televizijske stanice i povećati moć predsednika Nikole Sarkozija nad medijima.
Zaposleni u francuskom javnom medijskom servisu stupili su danas u štrajk u znak protesta zbog predloženih promena koje će, prema njihovim rečima, stimulisati privatne televizijske stanice i povećati moć predsednika Nikole Sarkozija nad medijima.
Planove, koji predviđaju ukidanje reklamiranja na državnim francuskim televizijama, sindikati i opozicioni socijalisti već su oštro kritikovali rečima da će oni finansijski oslabiti javni servis i dovesti do otpuštanja radnika.
Tokom dana prekidan je ili ometan program na radiju i televiziji, a glavne večernje emisije vesti na drugom kanalu francuske televizije zamenjene su skraćenim verzijama, saopštila je državna televizija.
Kao deo reformi finansiranja državne televizije, predloženi novi zakon daje vladi moć da postavlja direktora javnog francuskog servisa, koga je do sada imenovala CSA - nezavizno audio-vizuelno nadležno telo.
Sarkozijeva vlada desnog centra saopštila je da će te mere drugom kanalu francuske televizije i drugim kanalima javnog servisa dati solidniju finansijsku bazu, da će ih zaštiti od "tiranije rejtinga"
i ohrabriti više programskih novina.
"Reforma koju ću ja predstaviti pred Skupštinom je svakako najvažnija reforma javnog servisa u poslednjih 20 godina", rekla je ministarka kulture Kristin Albanel, kratko pre nego što su poslanici danas počeli raspravu o predlogu tog zakona.
Opozicija, međutim, smatra da će taj zakon najviše pomoći najvećem francuskom privatnom televizijskom emiteru TF1, čiji vlasnik je Sarkozijev blizak prijatelj Martin Buig, a, takođe će, po njihovim rečima staviti i samo po imenu nezavisni medijski javni sektor pod direktnu kontrolu države.
Prema predlogu novog zakona, reklamiranje na javnoj televiziji od januara 2009. neće biti dozvoljeno posle 20.00, a od 2011. potpuno će biti zabranjeno.
Taj korak će stvoriti veliki finansijski problem za četiri glavna državna televizijska kanala, koji će najviše sredstava dobijati od poreza privatnih emitera, internet provajdera i vladine podrške.
Albanel je rekla da je vlada u naredne tri godine namenila 450 miliona evra da pokrije gubitke koje će javni servis pretrpeti zbog zabrane emitovanja reklama i da će ta suma biti sigurna, bez obzira na visinu prikupljenog poreza od privatnih emitera.
(Beta)
Planove, koji predviđaju ukidanje reklamiranja na državnim francuskim televizijama, sindikati i opozicioni socijalisti već su oštro kritikovali rečima da će oni finansijski oslabiti javni servis i dovesti do otpuštanja radnika.
Tokom dana prekidan je ili ometan program na radiju i televiziji, a glavne večernje emisije vesti na drugom kanalu francuske televizije zamenjene su skraćenim verzijama, saopštila je državna televizija.
Kao deo reformi finansiranja državne televizije, predloženi novi zakon daje vladi moć da postavlja direktora javnog francuskog servisa, koga je do sada imenovala CSA - nezavizno audio-vizuelno nadležno telo.
Sarkozijeva vlada desnog centra saopštila je da će te mere drugom kanalu francuske televizije i drugim kanalima javnog servisa dati solidniju finansijsku bazu, da će ih zaštiti od "tiranije rejtinga"
i ohrabriti više programskih novina.
"Reforma koju ću ja predstaviti pred Skupštinom je svakako najvažnija reforma javnog servisa u poslednjih 20 godina", rekla je ministarka kulture Kristin Albanel, kratko pre nego što su poslanici danas počeli raspravu o predlogu tog zakona.
Opozicija, međutim, smatra da će taj zakon najviše pomoći najvećem francuskom privatnom televizijskom emiteru TF1, čiji vlasnik je Sarkozijev blizak prijatelj Martin Buig, a, takođe će, po njihovim rečima staviti i samo po imenu nezavisni medijski javni sektor pod direktnu kontrolu države.
Prema predlogu novog zakona, reklamiranje na javnoj televiziji od januara 2009. neće biti dozvoljeno posle 20.00, a od 2011. potpuno će biti zabranjeno.
Taj korak će stvoriti veliki finansijski problem za četiri glavna državna televizijska kanala, koji će najviše sredstava dobijati od poreza privatnih emitera, internet provajdera i vladine podrške.
Albanel je rekla da je vlada u naredne tri godine namenila 450 miliona evra da pokrije gubitke koje će javni servis pretrpeti zbog zabrane emitovanja reklama i da će ta suma biti sigurna, bez obzira na visinu prikupljenog poreza od privatnih emitera.
(Beta)
