Bivša prva dama SAD Hilari Rodam Klinton u ponedeljak je i zvanično imenovana za novu šeficu američke diplomatije.
Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama odlučio je da nekadašnju rivalku iz trke za predsedničku nominaciju demokrata imenuje na čelo Stejt departmenta.
Ova 61-godišnja senatorka države Njujork, bila je prva dama od 1993. do 2001, koliko je njen suprug Bil Klinton proveo u Beloj kući kao 42. predsednik SAD.
Poreklom iz Ilinoisa, tada Hilari Rodam prvi put privlači pažnju javnosti 1969. kada kao prvi student drži govor u Velesli koledžu.
Godinu dana po završetku prava, 1974. seli se u Arkanzas, a potom 1975. udaje se za Bila Klintona.
Hilari Klinton 1979. postaje prva žena partner u advokatskoj firmi Rose Law, a dva puta se našla na listi od sto najuticajnijih advokata u Americi.
Bila je dva puta prva dama Arkanzasa 1979-1981. i 1983-1992. kada je Bil Klinton bio guverner te američke države.
Hilari Klinton je bila aktivna u velikom broju organizacija za brigu o deci, kao i u odboru Vol-Marta (Wall-Mart) i drugih korporacija.
Dok je bila prva dama SAD, njena najveća inicijativa je bio plan za zdravstvenu zaštitu koji, međutim, 1994. godine nije dobio podršku Kongresa.
Narednih godina, 1997. i 1999, Klintonova je učestvovala u pokretanju više programa u oblasti zdravstvene zaštite dece i njihovog usvajanja.
Hilari Klinton je bila jedina prva dama koja je svedočila pred sudom zbog afere "Vajtvoter" o evenutalnoj umešanosti u finansijske malverzacije dok je Bil Klinton bio guverner Arkanzasa.
Protiv nje nikada nije podignuta optužnica ni u toj kao ni tokom drugih istraga o periodu dok je njen muž bio u administraciji.
Bračni život Klintonovih bio je u centru pažnje svetske javnosti 1998. godine nakon što je otkrivena veza Bila Klintona i stažistkinje u Beloj kući Monike Luinski.
Po odlasku u Njujork, Klintonova je 2000. godine izabrana za prvu ženu senatora države Njujork, a to je bilo i prvi put da se neka prva dama SAD na taj način angažuje.
U Senatu je u početku podržavala administraciju Džordža Buša u nekim spoljnopolitičkim pitanjima, uključujući i Rezoluciju o ratu u Iraku.
Kasnije menja mišljenje i počinje da kritikuje način vođenja tog rata, kao i većinu odluka sada već odlazeće administracije.
Klintonova je 2006. ponovo izabrana za senatora, a ove godine osvaja najveći broj glasova koji je ikada neka žena pretendent za predsedničkog kandidata osvojila u američkoj istoriji.
Međutim, nakon duge kampanje, izgubila je trku sa senatorom Barakom Obamom koji je od juna kandidat za predsednika.
Hilari Klinton odlučuje da podrži Obamu i učestvuje u njegovoj kampanji.
Ubrzo nakon pobede Obame na izborima, 4. novembra, počela je da se pominje kao moguća nova šefica američke diplomatije.
Odlazeća američka državna sekretarka Kondoliza Rajs ocenila je u ponedeljak da će Hilari Klinton "doneti ogromnu energiju, inteligenciju i veštinu".
Rajsova je ocenila da će Klintonova predstavljati "izvor inspiracije za veliki broj ljudi, ne samo za žene".
"Znam da će ona doneti ogromnu energiju, inteligenciju i kompetenciju", rekla je Rajsova na konferenciji za novinare sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Milibandom u Londonu pre zvaničnog imenovanja Hilari Klinton za šefa Stejt departmenta.
"Mnogo je volim, teško je radila za ovu zemlju", istakla je američka državna sekretarka.
Dosadašnji američki ministar odbrane Robert Gejts ostaće na svom mestu u administraciji Obame, što je prvi takav slučaj u SAD.
Imenovanje Roberta Gejtsa zato neće morati da ponovo odobri Senat kao što je slučaj sa ostalim zvaničnicima koje je novoizabrani predsednik imenovao.
Nekadašnji direktor CIA, ovaj 65-godišnjak došao je na mesto ministra odbrane 2006. godine posle kontroverznog Donalda Rasmfelda.
On je morao da sprovede strategiju slanja 30.000 dodatnih vojnika u Irak, početkom 2007, što je dovelo do poboljšanja situacije u toj zemlji.
Dve godine nakon dolaska u Pentagon i posle niza godina provedenih u obaveštajnoj službi, ovaj specijalista za Sovjetski Savez od sada će morati da nadgleda menjanje američkih prioriteta i usmeravanje veće pažnje na situaciju u Avganistanu.
Poznat kao pragmatičan i cenjen u obe američke stranke - demokratskoj i republikanskoj, Gejts se slaže sa novoizabranim predsednikom SAD Barakom Obamom o slanju pojačanja u Avganistan, kao i o zatvaranju zloglasnog zatvora u Gvantanamu gde se neograničeno dugo drže stranci osumnjičeni za terorizam.
Gejts i Obama nemaju, međutim, iste stavove po pitanju brzine povlačenja vojske iz Iraka. Oprezan, sadašnji šef Pentagona često je izražavao protivljenje rigidnom kalendaru za povlačenje vojnika iz Iraka, dok se Obama zalaže da to bude obavljeno u roku od 16 meseci.
Stručnjaci ukazuju da bi Gejts mogao da ostane na čelu Pentagona samo godinu dana kako bi olakšao proces preuzimanja vlasti.
Bivši komandant snaga NATO u Evropi Džejms Džons imenovan je za savetnika za nacionalnu bezbednost, guvernerka Dženet Napolitano za sekretarku za unutrašnju bezbednost, a Erik Holder za ministra pravde.
(Beta)
Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama odlučio je da nekadašnju rivalku iz trke za predsedničku nominaciju demokrata imenuje na čelo Stejt departmenta.
Ova 61-godišnja senatorka države Njujork, bila je prva dama od 1993. do 2001, koliko je njen suprug Bil Klinton proveo u Beloj kući kao 42. predsednik SAD.
Poreklom iz Ilinoisa, tada Hilari Rodam prvi put privlači pažnju javnosti 1969. kada kao prvi student drži govor u Velesli koledžu.
Godinu dana po završetku prava, 1974. seli se u Arkanzas, a potom 1975. udaje se za Bila Klintona.
Hilari Klinton 1979. postaje prva žena partner u advokatskoj firmi Rose Law, a dva puta se našla na listi od sto najuticajnijih advokata u Americi.
Bila je dva puta prva dama Arkanzasa 1979-1981. i 1983-1992. kada je Bil Klinton bio guverner te američke države.
Hilari Klinton je bila aktivna u velikom broju organizacija za brigu o deci, kao i u odboru Vol-Marta (Wall-Mart) i drugih korporacija.
Dok je bila prva dama SAD, njena najveća inicijativa je bio plan za zdravstvenu zaštitu koji, međutim, 1994. godine nije dobio podršku Kongresa.
Narednih godina, 1997. i 1999, Klintonova je učestvovala u pokretanju više programa u oblasti zdravstvene zaštite dece i njihovog usvajanja.
Hilari Klinton je bila jedina prva dama koja je svedočila pred sudom zbog afere "Vajtvoter" o evenutalnoj umešanosti u finansijske malverzacije dok je Bil Klinton bio guverner Arkanzasa.
Protiv nje nikada nije podignuta optužnica ni u toj kao ni tokom drugih istraga o periodu dok je njen muž bio u administraciji.
Bračni život Klintonovih bio je u centru pažnje svetske javnosti 1998. godine nakon što je otkrivena veza Bila Klintona i stažistkinje u Beloj kući Monike Luinski.
Po odlasku u Njujork, Klintonova je 2000. godine izabrana za prvu ženu senatora države Njujork, a to je bilo i prvi put da se neka prva dama SAD na taj način angažuje.
U Senatu je u početku podržavala administraciju Džordža Buša u nekim spoljnopolitičkim pitanjima, uključujući i Rezoluciju o ratu u Iraku.
Kasnije menja mišljenje i počinje da kritikuje način vođenja tog rata, kao i većinu odluka sada već odlazeće administracije.
Klintonova je 2006. ponovo izabrana za senatora, a ove godine osvaja najveći broj glasova koji je ikada neka žena pretendent za predsedničkog kandidata osvojila u američkoj istoriji.
Međutim, nakon duge kampanje, izgubila je trku sa senatorom Barakom Obamom koji je od juna kandidat za predsednika.
Hilari Klinton odlučuje da podrži Obamu i učestvuje u njegovoj kampanji.
Ubrzo nakon pobede Obame na izborima, 4. novembra, počela je da se pominje kao moguća nova šefica američke diplomatije.
Odlazeća američka državna sekretarka Kondoliza Rajs ocenila je u ponedeljak da će Hilari Klinton "doneti ogromnu energiju, inteligenciju i veštinu".
Rajsova je ocenila da će Klintonova predstavljati "izvor inspiracije za veliki broj ljudi, ne samo za žene".
"Znam da će ona doneti ogromnu energiju, inteligenciju i kompetenciju", rekla je Rajsova na konferenciji za novinare sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Milibandom u Londonu pre zvaničnog imenovanja Hilari Klinton za šefa Stejt departmenta.
"Mnogo je volim, teško je radila za ovu zemlju", istakla je američka državna sekretarka.
Dosadašnji američki ministar odbrane Robert Gejts ostaće na svom mestu u administraciji Obame, što je prvi takav slučaj u SAD.
Imenovanje Roberta Gejtsa zato neće morati da ponovo odobri Senat kao što je slučaj sa ostalim zvaničnicima koje je novoizabrani predsednik imenovao.
Nekadašnji direktor CIA, ovaj 65-godišnjak došao je na mesto ministra odbrane 2006. godine posle kontroverznog Donalda Rasmfelda.
On je morao da sprovede strategiju slanja 30.000 dodatnih vojnika u Irak, početkom 2007, što je dovelo do poboljšanja situacije u toj zemlji.
Dve godine nakon dolaska u Pentagon i posle niza godina provedenih u obaveštajnoj službi, ovaj specijalista za Sovjetski Savez od sada će morati da nadgleda menjanje američkih prioriteta i usmeravanje veće pažnje na situaciju u Avganistanu.
Poznat kao pragmatičan i cenjen u obe američke stranke - demokratskoj i republikanskoj, Gejts se slaže sa novoizabranim predsednikom SAD Barakom Obamom o slanju pojačanja u Avganistan, kao i o zatvaranju zloglasnog zatvora u Gvantanamu gde se neograničeno dugo drže stranci osumnjičeni za terorizam.
Gejts i Obama nemaju, međutim, iste stavove po pitanju brzine povlačenja vojske iz Iraka. Oprezan, sadašnji šef Pentagona često je izražavao protivljenje rigidnom kalendaru za povlačenje vojnika iz Iraka, dok se Obama zalaže da to bude obavljeno u roku od 16 meseci.
Stručnjaci ukazuju da bi Gejts mogao da ostane na čelu Pentagona samo godinu dana kako bi olakšao proces preuzimanja vlasti.
Bivši komandant snaga NATO u Evropi Džejms Džons imenovan je za savetnika za nacionalnu bezbednost, guvernerka Dženet Napolitano za sekretarku za unutrašnju bezbednost, a Erik Holder za ministra pravde.
(Beta)
Obama najavio prioritete u spoljnoj politici
Barak Obama je najavio da će se u spoljnoj politici usredsrediti na pitanja Irana, Severne Koreje i bliskoistočnog mirovnog procesa.
"Ima mnogo da se uradi od sprečavanja širenja nuklearnog oružja u Iranu i Severnoj Koreji, preko nastojanja da se postigne trajni mir između Izraela i Palestinaca, pa do jačanja međunarodnih institucija", rekao je Obama na konferenciji za novinare u Čikagu.
Novoizabrani predsednik SAD je takođe istakao "apsolutnu odlučnost da pretnja terorizmom bude eliminisana" nakon serije napada u indijskom finansijskom centru Mumbaju (Bombaju).
"Ne možemo tolerisati to što se u svetu dešava da ekstremisti zaslepljeni izopačenom ideologijom ubijaju nevine. Moraćemo da upotrebimo svu našu moć, ne samo vojnu već i diplomatsku, ekonomsku i političku, kako bi se izborili s tim pretnjama. Nećemo samo da očuvamo bezbednost u Americi, već želimo da osiguramo mir i prosperitet u celom svetu", podvukao je Obama.
On je izrazio najdublju zabrinutost za region jugoistočne Azije u celini i uputio saučešće narodu Indije zbog tragedije koja se dogodila u Mumbaju.
"Situacija u Avganistanu se pogoršava. Situacija u Južnoj Aziji u celini i sugurno utočište za teroriste koje je tamo uspostavljeno predstavlja najopasniju pretnju za Amerikance", rekao je Obama.
Novoizabrani američki predsednik dodao je da će nova vlada usmeriti svoju pažnju na borbu protiv terorističke organizacije Al Kaida i njenog vođe Osame bin Ladena, ali i drugih ekstremističkih grupa koje predstavljaju pretnju po bezbednost SAD.
Obama je rekao da će Robertu Gejtsu poveriti zadatak da "na odgovoran način" okonča rat u Iraku.
Novoizabrani američki predsednik je takođe rekao da veruje da američki vojnici treba da napuste Irak u roku od 18 meseci pošto preuzme dužnost, ali da će saslušati savet vojnih komandanata kada je o tome reč.
"Uvereni smo da imamo sredstva i neophodnu strategiju da pobedimo Al-Kaidu i talibane" u Avganistanu, ocenio je on.
"Avganistan je mesto gde je počeo rat protiv terorizma i on mora da na tom mestu bude i okončan", istakao je Obama.
Hilari Klinton je rekla kako želi da SAD ponovo budu "pozitivna snaga promena" u svetu.
Pominjući različite krize u svetu, Klintonova je ocenila da "Amerika ne može da ih reši bez ostatka sveta, a da ostatak sveta ne može da ih reši bez Amerike".
Gejts je rekao da je "svestan da su SAD angažovane u dva rata i da su suočene sa ozbiljnim pretnjama kod kuće i širom sveta".
"Moram da ispunim dužnost kao što oni obavljaju svoju dužnost", rekao je Gejts govoreći o muškarcima i ženama koje služe u Iraku, Avganistanu, Kosovu i drugde. "Kako mogu drugačije da radim", upitao je on.
Novi potpredsednik SAD Džo Bajden rekao je da svaki član tima deli ciljeve i principe nove administracije da "odlučnost i razboritost moraju ići ruku pod ruku" i da bezbednost Amerike "nije stranačko pitanje".
Obama je za manje od mesec dana od izborne pobede, 4. novembra, sastavio 15-očlani kabinet uključujući najvažnija mesta - šefa diplomatije, ministra pravde, finansija i odbrane.
(Beta)
"Ima mnogo da se uradi od sprečavanja širenja nuklearnog oružja u Iranu i Severnoj Koreji, preko nastojanja da se postigne trajni mir između Izraela i Palestinaca, pa do jačanja međunarodnih institucija", rekao je Obama na konferenciji za novinare u Čikagu.
Novoizabrani predsednik SAD je takođe istakao "apsolutnu odlučnost da pretnja terorizmom bude eliminisana" nakon serije napada u indijskom finansijskom centru Mumbaju (Bombaju).
"Ne možemo tolerisati to što se u svetu dešava da ekstremisti zaslepljeni izopačenom ideologijom ubijaju nevine. Moraćemo da upotrebimo svu našu moć, ne samo vojnu već i diplomatsku, ekonomsku i političku, kako bi se izborili s tim pretnjama. Nećemo samo da očuvamo bezbednost u Americi, već želimo da osiguramo mir i prosperitet u celom svetu", podvukao je Obama.
On je izrazio najdublju zabrinutost za region jugoistočne Azije u celini i uputio saučešće narodu Indije zbog tragedije koja se dogodila u Mumbaju.
"Situacija u Avganistanu se pogoršava. Situacija u Južnoj Aziji u celini i sugurno utočište za teroriste koje je tamo uspostavljeno predstavlja najopasniju pretnju za Amerikance", rekao je Obama.
Novoizabrani američki predsednik dodao je da će nova vlada usmeriti svoju pažnju na borbu protiv terorističke organizacije Al Kaida i njenog vođe Osame bin Ladena, ali i drugih ekstremističkih grupa koje predstavljaju pretnju po bezbednost SAD.
Obama je rekao da će Robertu Gejtsu poveriti zadatak da "na odgovoran način" okonča rat u Iraku.
Novoizabrani američki predsednik je takođe rekao da veruje da američki vojnici treba da napuste Irak u roku od 18 meseci pošto preuzme dužnost, ali da će saslušati savet vojnih komandanata kada je o tome reč.
"Uvereni smo da imamo sredstva i neophodnu strategiju da pobedimo Al-Kaidu i talibane" u Avganistanu, ocenio je on.
"Avganistan je mesto gde je počeo rat protiv terorizma i on mora da na tom mestu bude i okončan", istakao je Obama.
Hilari Klinton je rekla kako želi da SAD ponovo budu "pozitivna snaga promena" u svetu.
Pominjući različite krize u svetu, Klintonova je ocenila da "Amerika ne može da ih reši bez ostatka sveta, a da ostatak sveta ne može da ih reši bez Amerike".
Gejts je rekao da je "svestan da su SAD angažovane u dva rata i da su suočene sa ozbiljnim pretnjama kod kuće i širom sveta".
"Moram da ispunim dužnost kao što oni obavljaju svoju dužnost", rekao je Gejts govoreći o muškarcima i ženama koje služe u Iraku, Avganistanu, Kosovu i drugde. "Kako mogu drugačije da radim", upitao je on.
Novi potpredsednik SAD Džo Bajden rekao je da svaki član tima deli ciljeve i principe nove administracije da "odlučnost i razboritost moraju ići ruku pod ruku" i da bezbednost Amerike "nije stranačko pitanje".
Obama je za manje od mesec dana od izborne pobede, 4. novembra, sastavio 15-očlani kabinet uključujući najvažnija mesta - šefa diplomatije, ministra pravde, finansija i odbrane.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.