Patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej II preminuo je rano jutros, nešto posle ponoći, u svojoj rezidenciji u Peredelkinu, blizu Moskve, u 80. godini. Njegova smrt oglašena je zvonjavom sa zvonika svih 600 moskovskih crkava.
Patrijarh Aleksej II petnaesti je patrijarh na Tronu Ruske pravoslavne crkve, koja je na nivo patrijaršije uzdignuta 1589. godine.
Aleksej Mihailovič Ridiger rođen je 23. februra 1929. godine u Talinu (Estonija) u porodici nemačkog porekla od oca sveštenika. Bio je potomak plemićke porodice baltičkih Nemaca Fon Ridiger, koja je u 18. veku prihvatila pravoslavlje.
Školovao se na Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji gde je diplomirao 1949. godine, a u čin đakona, a potom i sveštenika, rukopoložen je 1950. godine.
Zamonašio se 1961. godine, a iste godine 3. septembra postao je episkop talinsko-estonski. U čin arhiepiskopa uzdignut je 1964. a 1986. godine u zvanje mitropolita lenjingradsko-novgorodskog.
Posle smrti patrijarha Pimena I, Sabor Ruske pravoslavne crkve izabarao ga je za patrijarha 7. juna 1990, a već 10. juna je uveden u tron Moskovske patrijaršije.
Kao uticajna ličnost u državi, s tesnim vezama s Kremljem, Aleksej II je pomogao da se obnovi moralni autoritet Crkve posle decenija represije u doma komunizma.
Aleksej II je bio prijatelj srpskog naroda. Poslednji put je boravio u Beogradu za vreme NATO bombardovanja 20. aprila 1999. godine, kada je, zajedno s patrijarhom Pavlom, u crkvi svetog Save predvodio molitvu za mir, kojoj su prisustvovale hiljade ljudi.
Poglavar RPC zalagao se za to da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, a ruska crkva je osudila jednostrano proglašenju nezavisnost Kosova.
Kada je reč o odnosima s rimokatoličnom crkvom, oni su ostali hladni, a Aleksej je godinama odbijao da se sastane s prethodnim papom Jovanom Pavlom II i njegovim naslednikom Benediktom XVI.
Prema lekarskim izveštajima, patio je od više hroničnih bolesti, nemački mediji su objavili da je tokom nedavne posete ovoj državi bio na kardiološkom tretmanu u jednoj bolnici u Nemčkoj.
Poslednju liturgiju vodio je u četvrtak u crkvi Hristovog vaznesenja u Moskvi i tom prilikom je čestitao svim hrišćanima početak božićnog posta.
Patrijarh Aleksej II petnaesti je patrijarh na Tronu Ruske pravoslavne crkve, koja je na nivo patrijaršije uzdignuta 1589. godine.
Aleksej Mihailovič Ridiger rođen je 23. februra 1929. godine u Talinu (Estonija) u porodici nemačkog porekla od oca sveštenika. Bio je potomak plemićke porodice baltičkih Nemaca Fon Ridiger, koja je u 18. veku prihvatila pravoslavlje.
Školovao se na Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji gde je diplomirao 1949. godine, a u čin đakona, a potom i sveštenika, rukopoložen je 1950. godine.
Zamonašio se 1961. godine, a iste godine 3. septembra postao je episkop talinsko-estonski. U čin arhiepiskopa uzdignut je 1964. a 1986. godine u zvanje mitropolita lenjingradsko-novgorodskog.
Posle smrti patrijarha Pimena I, Sabor Ruske pravoslavne crkve izabarao ga je za patrijarha 7. juna 1990, a već 10. juna je uveden u tron Moskovske patrijaršije.
Kao uticajna ličnost u državi, s tesnim vezama s Kremljem, Aleksej II je pomogao da se obnovi moralni autoritet Crkve posle decenija represije u doma komunizma.
Aleksej II je bio prijatelj srpskog naroda. Poslednji put je boravio u Beogradu za vreme NATO bombardovanja 20. aprila 1999. godine, kada je, zajedno s patrijarhom Pavlom, u crkvi svetog Save predvodio molitvu za mir, kojoj su prisustvovale hiljade ljudi.
Poglavar RPC zalagao se za to da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, a ruska crkva je osudila jednostrano proglašenju nezavisnost Kosova.
Kada je reč o odnosima s rimokatoličnom crkvom, oni su ostali hladni, a Aleksej je godinama odbijao da se sastane s prethodnim papom Jovanom Pavlom II i njegovim naslednikom Benediktom XVI.
Prema lekarskim izveštajima, patio je od više hroničnih bolesti, nemački mediji su objavili da je tokom nedavne posete ovoj državi bio na kardiološkom tretmanu u jednoj bolnici u Nemčkoj.
Poslednju liturgiju vodio je u četvrtak u crkvi Hristovog vaznesenja u Moskvi i tom prilikom je čestitao svim hrišćanima početak božićnog posta.
Medvedev i Putin: Veliki gubitak za Rusiju
Predesednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin oglasili su se danas povom smrti ruskog patrijarha Alekseja II, istakavši da je to tužan događaj za Rusiju, jer je se radi o ličnosti koja je imala kolosalan uticaj na duhovni život Rusije i stanje morala ruskog društva.
"Našu zemlju, naše društvo pogodila je velika nesreća - umro je patrijarh moskvski i cele Rusije. One je bio ne samo istaknuti verski radnik, istinski duhovni lider, već i veliki građanin Rusije", izjavio Medvedev u Nju Delhiju, gde završava višednevnu posetu Indiji.
Medvedev, koji je odlučio da se zbog smrti patrijarha iz Indije vrati u Rusiju i odloži posetu Italiji, rekao je da odlazak patrijarha predstavlja "ogromnu nesreću" za Rusiju, istakvši da je reč o čoveku u čijoj su se sudbini "odrazila sva najteža iskušenja za Rusiju prelomnog 20. veka".
Patrijarh je "sav svoj život služio kao primer duhovne nepokolebljivosti i uzvišenih ljudskih dela", istakao je Medvedev, javio je Itar-Tass.
"Bio je uz svoju pastvu i u danim progona i u danima preproda vere. Upravo s njim, s njegovim imenom direktno je povezan uspon Ruske pravoslavne crkve, utvrđivanje principa slobode savesti i veroispovesti".
Navodeći da je ruski patrijarh propovedao humanizam, milosrđe, pozivao na uzajamno poštovanje, trpeljivost i poverenje između ljudi raznih religija i tradicija, Medvedev je ukazao da je Aleksej II bio i inicijator dijaloga među crkvama i narodima.
"I rečima i delima je mudro mirio oprečna mišljenja", naglasio je Medvedev.
Zahvaljući njemu, rekao je Medvedev, pravoslavna crkva se transformisala u jednu iz najautoritetnijih insitucija u društvu, a Moskovska patrijaršija stekla ugled i autoritet ne samo u Rusiji već i u svetu.
Medvedev je podsetio da je Aleksej stremio preovladavanju tragičnog raskola u ruskoj crkvi i njenom preporodu u svoj svojoj veličini.
Ruski premijer Putin ocenio je da smrt patrijarha predstavlja "tragičan i tužan događaj". Prema njegom mišljenju, "Aleksej II bio je pravi patrijarh - patrijarh moskovski i cele Rusije".
"To je bio izuzetan čovek i ovo je veliki gubitak", zaključio je Putin.
Ruska Državna duma prekinula je današnju plenarnu sednicu i minutom ćutanja odala poštu preminulom patrijarhu.
"Našu zemlju, naše društvo pogodila je velika nesreća - umro je patrijarh moskvski i cele Rusije. One je bio ne samo istaknuti verski radnik, istinski duhovni lider, već i veliki građanin Rusije", izjavio Medvedev u Nju Delhiju, gde završava višednevnu posetu Indiji.
Medvedev, koji je odlučio da se zbog smrti patrijarha iz Indije vrati u Rusiju i odloži posetu Italiji, rekao je da odlazak patrijarha predstavlja "ogromnu nesreću" za Rusiju, istakvši da je reč o čoveku u čijoj su se sudbini "odrazila sva najteža iskušenja za Rusiju prelomnog 20. veka".
Patrijarh je "sav svoj život služio kao primer duhovne nepokolebljivosti i uzvišenih ljudskih dela", istakao je Medvedev, javio je Itar-Tass.
"Bio je uz svoju pastvu i u danim progona i u danima preproda vere. Upravo s njim, s njegovim imenom direktno je povezan uspon Ruske pravoslavne crkve, utvrđivanje principa slobode savesti i veroispovesti".
Navodeći da je ruski patrijarh propovedao humanizam, milosrđe, pozivao na uzajamno poštovanje, trpeljivost i poverenje između ljudi raznih religija i tradicija, Medvedev je ukazao da je Aleksej II bio i inicijator dijaloga među crkvama i narodima.
"I rečima i delima je mudro mirio oprečna mišljenja", naglasio je Medvedev.
Zahvaljući njemu, rekao je Medvedev, pravoslavna crkva se transformisala u jednu iz najautoritetnijih insitucija u društvu, a Moskovska patrijaršija stekla ugled i autoritet ne samo u Rusiji već i u svetu.
Medvedev je podsetio da je Aleksej stremio preovladavanju tragičnog raskola u ruskoj crkvi i njenom preporodu u svoj svojoj veličini.
Ruski premijer Putin ocenio je da smrt patrijarha predstavlja "tragičan i tužan događaj". Prema njegom mišljenju, "Aleksej II bio je pravi patrijarh - patrijarh moskovski i cele Rusije".
"To je bio izuzetan čovek i ovo je veliki gubitak", zaključio je Putin.
Ruska Državna duma prekinula je današnju plenarnu sednicu i minutom ćutanja odala poštu preminulom patrijarhu.
Iznenađenje i bol u Vatikanu
Povodom smrti Alekseja Drugog oglasio se i Vatikan koji je izrazio svoje "iznenađenje" i "tugu" i pozdravio "lični angažman" pokojnog patrijarha u približavanju katolika i pravoslavaca.
Kardinal Valter Kasper, predsedavajući tela u Vatikanu koje je zaduženo za odnose sa pravoslavicima, rekao je da je "sa dubokom tugom" čuo o smrti Alekseja Drugog.
"Njegov lični angažman u razvoju odnosa sa katoličkom crkvom uprkos teškoćama i tenzijama koje su povremeno izbijale, nikad nije bio doveden u pitanje", rekao je Kasper koji se više puta sastao sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije.
Press služba Vatikana je u prvoj reakciji na vest o smrti ruskog pravoslavnog poglavara izrazila "iznenađenje i bol".
U saopštenju se naglašava da je Aleksej Drugi vodio crkvu "u vreme velike transformacije" i da je taj zadatak sprovodio sa "velikom odgovornošću i ljubavlju za rusku tradiciju".
Vatikan je saopštio da će Sveta stolica uputiti zvanično saučešće Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Posle dugog zahlađenja odnosa sa katolicima i odbijanja Alekseja Drugog da primi papu Jovana Pavla Drugog, odnosi Ruske pravoslavne crkve sa Vatikanom su se poboljšali posle izbora pape Benedikta XVI 2005. godine.
U znak ovog otopljavanja Aleksej Drugi posetio je katedralu Notr Dam u Parizu oktobra 2007. godine, prilikom prve zvanične posete jednoj zapadnoj zemlji.
Kako navodi agencija AFP pod uticajem Alekseja Drugog i pape Benedikta XVI ubrzali su se kontakti Katoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve u cilju pripreme susreta dva crkvena poglavara.
U maju 2008. je nemački kardinal Valter Kasper posetio Moskvu da prenese ličnu poruku Benedikta XVI Alekseju Drugom. Decembra 2007. papa Benedikt je primio u Vatikanu mitropolita Kirila, odgovornog za odelenje za spoljne odnose Moskovske patrijaršije.
Kardinal Valter Kasper, predsedavajući tela u Vatikanu koje je zaduženo za odnose sa pravoslavicima, rekao je da je "sa dubokom tugom" čuo o smrti Alekseja Drugog.
"Njegov lični angažman u razvoju odnosa sa katoličkom crkvom uprkos teškoćama i tenzijama koje su povremeno izbijale, nikad nije bio doveden u pitanje", rekao je Kasper koji se više puta sastao sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije.
Press služba Vatikana je u prvoj reakciji na vest o smrti ruskog pravoslavnog poglavara izrazila "iznenađenje i bol".
U saopštenju se naglašava da je Aleksej Drugi vodio crkvu "u vreme velike transformacije" i da je taj zadatak sprovodio sa "velikom odgovornošću i ljubavlju za rusku tradiciju".
Vatikan je saopštio da će Sveta stolica uputiti zvanično saučešće Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Posle dugog zahlađenja odnosa sa katolicima i odbijanja Alekseja Drugog da primi papu Jovana Pavla Drugog, odnosi Ruske pravoslavne crkve sa Vatikanom su se poboljšali posle izbora pape Benedikta XVI 2005. godine.
U znak ovog otopljavanja Aleksej Drugi posetio je katedralu Notr Dam u Parizu oktobra 2007. godine, prilikom prve zvanične posete jednoj zapadnoj zemlji.
Kako navodi agencija AFP pod uticajem Alekseja Drugog i pape Benedikta XVI ubrzali su se kontakti Katoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve u cilju pripreme susreta dva crkvena poglavara.
U maju 2008. je nemački kardinal Valter Kasper posetio Moskvu da prenese ličnu poruku Benedikta XVI Alekseju Drugom. Decembra 2007. papa Benedikt je primio u Vatikanu mitropolita Kirila, odgovornog za odelenje za spoljne odnose Moskovske patrijaršije.
Tuga u Srbiji
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je predsedniku Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu telegram saučešća povodom smrti patrijarha moskovskog i čitave Rusije Alekseja Drugog.
"Duboko nas je ožalostila vest o smrti patrijarha Alekseja Drugog, koji je bio poštovan u Srbiji. Pamtimo i cenimo iskrenu podršku, koju je uvek pružao našem narodu i opravdanim interesima i težnjama Srbije", navodi se u telegramu saučešća koji je uputio predsednik Tadić.
Sa blagoslovom i u ime njegove svetosti patrijarha Pavla, Sinod Srpske pravoslavne crkve uputio je telegram saučešća povodom smrti patrijarha Ruske pravoslavne crkve Alekseja II.
"Povodom iznenadnog i preranog upokojenja u Gospodu njegove svetosti Alekseja II, patrijarha moskovskog i sve Rusije, molimo Vas da, zajedno sa svima arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i vernima, primite naše iskreno saučešće", kaže se u telegramu koji je, u ime Sinoda, potpisao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
"Molimo se Bogu za pokoj njegove plemenite duše, a svima vama da podari utehu u bolu za velikim jerarhom Crkve Hristove", ističe se u telegramu saučešća.
(Agencije/MONDO/ Na slici: Patrijarh Aleksej i Vladimir Putin, Uskrs 2007.)
"Duboko nas je ožalostila vest o smrti patrijarha Alekseja Drugog, koji je bio poštovan u Srbiji. Pamtimo i cenimo iskrenu podršku, koju je uvek pružao našem narodu i opravdanim interesima i težnjama Srbije", navodi se u telegramu saučešća koji je uputio predsednik Tadić.
Sa blagoslovom i u ime njegove svetosti patrijarha Pavla, Sinod Srpske pravoslavne crkve uputio je telegram saučešća povodom smrti patrijarha Ruske pravoslavne crkve Alekseja II.
"Povodom iznenadnog i preranog upokojenja u Gospodu njegove svetosti Alekseja II, patrijarha moskovskog i sve Rusije, molimo Vas da, zajedno sa svima arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i vernima, primite naše iskreno saučešće", kaže se u telegramu koji je, u ime Sinoda, potpisao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
"Molimo se Bogu za pokoj njegove plemenite duše, a svima vama da podari utehu u bolu za velikim jerarhom Crkve Hristove", ističe se u telegramu saučešća.
(Agencije/MONDO/ Na slici: Patrijarh Aleksej i Vladimir Putin, Uskrs 2007.)
Pridruži se MONDO zajednici.