Bivšem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju u Oslu je uručena Nobelova nagrada za mir. Dugogodišnji diplomata i mirovni posrednik Ahtisari (71) nagradu je primio u gradskoj kući Osla, u prisustvu oko 1.000 zvanica među kojima su bili i norveški kralj Harald i kraljica Sonja.
Bivšem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju u Oslu je uručena Nobelova nagrada za mir.
Dugogodišnji diplomata i mirovni posrednik Ahtisari (71) nagradu je primio u gradskoj kući Osla, u prisustvu oko 1.000 zvanica među kojima su bili i norveški kralj Harald i kraljica Sonja.
Nagrada, koja se sastoji od diplome, medalje i novčanog iznosa od 10 miliona švedskih kruna (1,23 miliona dolara), Ahtisariju je dodeljena u oktobru.
Norveški Nobelov komitet tada je u obrazloženju naveo da je odlučio da laureat nagrade bude Ahtisari "zbog velikih napora koje je uložio u rešavanje međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije".
Ahtisari je "igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata", saopštio je tada komitet, navodeći kao primer Ahtisarijevo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha, do Kosova i Iraka.
Marti Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u Finskoj, u gradu Viipuri (Viborg) koji je od 1944. priključen Sovjetskom Savezu.
Bio je ambasador Finske u Tanzaniji (1973-1975), a zatim u Mozambiku, Zambiji i Somaliji (1975-1976). Poverenik UN za Namibiju postao je 1977, a potom je imenovan za specijalnog izaslanika UN za Namibiju (1981-1984).
Od 1987. četiri godine je bio generalni sekretar administracije UN od ali je zadržao i mesto specijalnog predstavnika za Namibiju. On je vodio operaciju UN u Namibiji, pod imenom UNTAG (1989-1990) i ovu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. što mu je donelo titulu "počasnog građanina Namibije".
Od septembra 1992. do aprila 1993. bio je predsednik Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu (BiH) na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju, a 1993. je izabran za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju.
Iako nikada nije aktivno učestvovao u nacionalnog finskoj politici, kao kandidat Socijaldemokratske partije, Ahtisari je u februaru 1994. godine pobedio na predsedničkim izborima. Predsednik Finske bio je od 1994. do 2000. godine.
Ahtisari je bio posrednik EU u kosovskom sukobu 1999. godine. Pored nemačkog kancelara Gerharda Šredera, ruskog specijalnog izaslanika Viktora Černomirdina i zamenika američkog državnog sekretara Stroba Talbota, odigrao je odlučujuću ulogu u rešavanju krize na Balkanu juna 1999. tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Oženjen je i ima jednog sina.
Nobelova nagrada, nazvana po njenom osnivaču, švedskom naučniku i izumitelju dinamita Alfredu Nobelu, međunarodna je nagrada koja se od 1901. godine svake godine dodeljuje istaknutim ličnostima iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i za doprinos miru u svetu.
(www.mtsmondo.com/Beta)
Dugogodišnji diplomata i mirovni posrednik Ahtisari (71) nagradu je primio u gradskoj kući Osla, u prisustvu oko 1.000 zvanica među kojima su bili i norveški kralj Harald i kraljica Sonja.
Nagrada, koja se sastoji od diplome, medalje i novčanog iznosa od 10 miliona švedskih kruna (1,23 miliona dolara), Ahtisariju je dodeljena u oktobru.
Norveški Nobelov komitet tada je u obrazloženju naveo da je odlučio da laureat nagrade bude Ahtisari "zbog velikih napora koje je uložio u rešavanje međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije".
Ahtisari je "igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata", saopštio je tada komitet, navodeći kao primer Ahtisarijevo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha, do Kosova i Iraka.
Marti Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u Finskoj, u gradu Viipuri (Viborg) koji je od 1944. priključen Sovjetskom Savezu.
Bio je ambasador Finske u Tanzaniji (1973-1975), a zatim u Mozambiku, Zambiji i Somaliji (1975-1976). Poverenik UN za Namibiju postao je 1977, a potom je imenovan za specijalnog izaslanika UN za Namibiju (1981-1984).
Od 1987. četiri godine je bio generalni sekretar administracije UN od ali je zadržao i mesto specijalnog predstavnika za Namibiju. On je vodio operaciju UN u Namibiji, pod imenom UNTAG (1989-1990) i ovu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. što mu je donelo titulu "počasnog građanina Namibije".
Od septembra 1992. do aprila 1993. bio je predsednik Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu (BiH) na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju, a 1993. je izabran za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju.
Iako nikada nije aktivno učestvovao u nacionalnog finskoj politici, kao kandidat Socijaldemokratske partije, Ahtisari je u februaru 1994. godine pobedio na predsedničkim izborima. Predsednik Finske bio je od 1994. do 2000. godine.
Ahtisari je bio posrednik EU u kosovskom sukobu 1999. godine. Pored nemačkog kancelara Gerharda Šredera, ruskog specijalnog izaslanika Viktora Černomirdina i zamenika američkog državnog sekretara Stroba Talbota, odigrao je odlučujuću ulogu u rešavanju krize na Balkanu juna 1999. tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Oženjen je i ima jednog sina.
Nobelova nagrada, nazvana po njenom osnivaču, švedskom naučniku i izumitelju dinamita Alfredu Nobelu, međunarodna je nagrada koja se od 1901. godine svake godine dodeljuje istaknutim ličnostima iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i za doprinos miru u svetu.
(www.mtsmondo.com/Beta)
