Prošlo je 50 godina od misije "Apolo 11" kada je čovek prvi put stupio na Mesec. I dalje se skeptici pitaju - da li se to zaista dogodilo?
I dalje postoje oni koji osporavaju ovaj naučni podvig, pa konstantno traju rasprave o verodostojnosti prvog spuštanja na Zemljin satelit.
Dana 16. jula 1969. godine iz Kejp Kenedija na Floridi u SAD lansiran je "Apolo 11", a pet dana kasnije Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na površinu Meseca.
Ta misija od tada izaziva divljenje i osporavanje.
Jedna od karakterističnih zamerki jeste činjenica da ne postoji nijedna dobra fotografija Nila Armstronga sa Mjeseca, već je reč o fotografijama na kojima je njegov kolega iz te misije Baz Oldrin.
Astronautima i Nasi je zamereno što se ispod astronautske kacige ne vidi lice nijednog od njih tokom šetnje po Mesecu.
"Nije mi palo na pamet da tražim od Baza da me snimi na Mesecu. Uostalom on je uvek bio mnogo fotogeničniji", objašnjavao je Armstrong.
Treći član posade Majkl Kolins ostao je u modulu da kruži oko Meseca i čeka povratak Armstronga i Oldrina. On je uvek bio u senci njih dvojice, mada bez njega misija ne bi bila moguća.
Manje poznata u javnosti je činjenica da je Armstrong u misiju poneo drveni komad letelice "Fyer", u kojoj su čuvena braća Rajt po prvi put u ljudskoj istoriji uspela da polete avionom - i to 17. decembra 1903. godine.
Pre nekoliko godina SAD su otvoreno priznale da su bile spremne i na neuspeh misije "Apola 11".
Iako je u taj program bilo uključeno gotovo 400.000 stručnjaka iz različitih područja, svi su oni bili spremni na mogući krah celog poduhvata.
Tadašnji američki predsednik Ričard Nikson čak je imao spreman govor u slučaju da se astronauti nikada ne vrate na Zemlju.
Ipak, i danas u svetu postoji popriličan broj skeptika, i laika i nekih stručno verziranijih ličnosti, koji smatraju da Armstrong, Oldrin i njihove kolege iz nekoliko kasnijih misija nikad nisu kročili na Mesec.
Teoretičari zavera tvrde da su Amerikanci gubili svemirsku bitku sa bivšim Sovjetskim Savezom, koji je poslao prvog čoveka i prvi satelit u svemir, te su odlučili da "uzvrate udarac".
Navodno, zamolili su čuvenog režisera Stenlija Kjubrika, koji je završavao svoje remek-delo "2001: Odiseja u svemiru" , da režira i prvo sletanje čoveka na Mesec i da ga predstavi kao stvaran čin.
Sumnje da je sletanje lažirano podstakla je knjiga Bila Kejsinga iz 1976. godine: "Nikad nismo otišli na Mesec: Američka obmana vredna 30 milijardi dolara". On je neko vreme radio u firmi "Roketdan" koja je projektovala motore za raketu "Saturn 5".
Kesling je tvrdio da Amerika nema dovoljno razvijenu tehnologiju za prebacivanje ljudi na Mesec.
Nasa je u više navrata odbacivala takve teorije i redovno na svojim stranicama i odgovarajućim naučnim mrežama objašnjava detalje misije.
Nekadašnji Sovjetski Savez, kao ni Rusija danas, nije dovodio u pitanje autentičnost američke misije.
Direktor Instituta geohemije i analitičke hemije Ruske akademije nauka Jurij Kosticin naveo je da pitanje da li su Amerikanci sletjeli na Mesec nije kontroverzno, te da spekulacije o toj temi dolaze od ljudi koji nemaju nikakve stručne veze sa svemirom.
On je napomenuo da nijedan astronaut nikada nije rekao kako Amerikanci nisu sleteli na Mesec.
U današnje vreme istraživači i poslovni ljudi smatraju da bi baza na Mesecu mogla postati nešto poput benzinske pumpe za duga svemirska putovanja.
Pominje se i "turistički potencijal" Meseca, pa mnogi veruju da je "trajna istraživačka stanica na mesecu - logičan korak".
