Institut je od 1994. do 2017. sproveo veliku studiju praćenja sredozemnog morskog otpada.

"Iako je količina morskog otpada u Sredozemlju fluktuirala svake godine ipak se beleži globalno povećanje od 2009. godine", navodi se u saopštenju instituta, čije sedište je u Brestu na severozapadu Francuske.

Insitut navodi da u moru ima plastičnih kesa i flaša, metalnih sudova i pakovanja od hrane, sintentičkih konopaca, ribarskih mreža kao i odeće.

"Tokom 1990-ih, gustina je bila 100 komada otpada po kilometru kvadratnom", rekla je Olivija Gerinji, okeanograf u centru Ifremer u Tulonu, i glavna autorka studije objavljene na portalu "Marine Pollution Bulletin".

 Od 2012. godine ta gustina je povećana na oko 200 otpadnih predmeta po kvadratnom kilometru, sa maksimumom od 300 komada dostignutim 2015. godine.

Prema njenim rečima, plastika predstavlja 60 odsto tog otpada. Ta činjenica se objašnjava većom proizvodnjom plastike u tom periodu, ali i sistematskijim praćenjem.

Taj makro otpad zabeležen je na gotovo 90 odsto površine ispitane u dve studijske zone - Lionski zaliv i istočna obala Korzike.

"Sredozemlje je evropsko more najzagađenije otpadom", rekla je Gerinji i istakla da je u sličnoj studiji sprovedenoj na Severnom moru, gustina otpada na godišnjem nivou ostala manja od 50 komada po kilometru kvadratnom.