Izgledi za "beli Božić" u umerenom klimatskom pojasu severne hemisfere smanjeni su tokom poslednjeg veka zbog klimatskih promena i verovatno će i dalje opadati, procena je svetskih eksperata za klimu i meteorologa.
Izgledi za (katolički) "beli Božić" u umerenom klimatskom pojasu severne hemisfere smanjeni su tokom poslednjeg veka zbog klimatskih promena i verovatno će i dalje opadati, procena je svetskih eksperata za klimu i meteorologa.
Mada će znatne snežne padavine u mnogim delovima Azije, Evrope i Severne Amerike ove godine garantovati beli Božić, slavljen u pesmama, povećanje prosečne temperature za 0,7 stepeni Celzijusa od 1900. godine dosad i očekivani još veći rast u sledećih 100 godina ukazuju na suprotni trend u narednim decenijama, prenosi Rojters.
U Berlinu su, na primer, izgledi da bude snega 24, 25. i 26. decembra opali sa 20 odsto pre jednog veka, na ovogodišnjih 15 odsto, a do 2100. izgledi da stanovnici ovog grada dožive Božić pod snegom biće svega pet odsto.
U nemačkoj prestonici Božić je poslednji put bio snežan 2001, a meteorolozi predviđaju da će i Božić 2008. biti bez snega. Osim toga, zbog niske nadmorske visine od svega 30 metara, Berlinci prema kraju veka gotovo nikad neće doživeti sneg koji se zadržava na tlu, upozoravaju stručnjaci.
U gradovima sa pretežno primorskom klimom, kakav je London, ili umereno kontinentalnom, kao što je Pariz, sneg na Božić je još veća retkost, a do kraja ovog veka predstavljaće maltene čudo. Ni ove godine se u tim prestonicama ne očekuje snežni Božić.
Za izostanak Božića u belom u najvećoj meri se može okriviti čovek, koji je emisiju gasova s efektom staklene bašte (koji izazivaju globalno zagrevanje) od 1970. godine povećao za 70 odsto. Prema najgorem scenariju, emisija ovih gasova mogla bi do 2050. da se više nego udvostruči.
Paal Prestrud, direktor Centra za međunarodno istraživanje klime i prirodne sredine u Oslu, tvrdi da će narednih decenija "beli Božić" postati retkost i u ovom gradu. Oslo se neće zabeleti ni za Božić 2008.
Prestrud ističe da su klimatske promene na severu Evrope još izrazitije nego u južnijim oblastima i da se tu prosečna zimske temperatura u poslednjih sto godina povećala za gotovo jedan stepen Celzijusa, pri čemu je naročito topao prvi deo zime.
I mogućnost kros kantri skijanja u Norveškoj je u poslednjih stotinak godina znatno smanjena. Dok je 1900. u ovoj zemlji bilo prosečno 150 dana godišnje sa najmanje 25 cm snežnog pokrivača, sada takvih dana u proseku ima 100 godišnje.
S druge strane, Gerhard Meler-Vestermajer, klimatolog Nemačke meteorološke službe, tvrdi da će i narednih decenija biti dosta snega u mnogim regionima umerenog klimatskog pojasa. On ističe da će Minhen, da se i ne govori o alpskim oblastima, i posle 2100. imati znatne izglede da Božić dočekuju pod snegom.
Meler-Vestermajer napominje i da se u nekim oblastima izgledi za snežne padavine nisu poslednjih decenija bitnije menjali. Kao primer on navodi Frankfurt, u kojem je sneg za Božić oduvek bio ređa pojava, a izgledi da ovaj praznik bude beo u tom gradu nisu danas bitno manji nego što su bili pre.
(Tanjug)
Mada će znatne snežne padavine u mnogim delovima Azije, Evrope i Severne Amerike ove godine garantovati beli Božić, slavljen u pesmama, povećanje prosečne temperature za 0,7 stepeni Celzijusa od 1900. godine dosad i očekivani još veći rast u sledećih 100 godina ukazuju na suprotni trend u narednim decenijama, prenosi Rojters.
U Berlinu su, na primer, izgledi da bude snega 24, 25. i 26. decembra opali sa 20 odsto pre jednog veka, na ovogodišnjih 15 odsto, a do 2100. izgledi da stanovnici ovog grada dožive Božić pod snegom biće svega pet odsto.
U nemačkoj prestonici Božić je poslednji put bio snežan 2001, a meteorolozi predviđaju da će i Božić 2008. biti bez snega. Osim toga, zbog niske nadmorske visine od svega 30 metara, Berlinci prema kraju veka gotovo nikad neće doživeti sneg koji se zadržava na tlu, upozoravaju stručnjaci.
U gradovima sa pretežno primorskom klimom, kakav je London, ili umereno kontinentalnom, kao što je Pariz, sneg na Božić je još veća retkost, a do kraja ovog veka predstavljaće maltene čudo. Ni ove godine se u tim prestonicama ne očekuje snežni Božić.
Za izostanak Božića u belom u najvećoj meri se može okriviti čovek, koji je emisiju gasova s efektom staklene bašte (koji izazivaju globalno zagrevanje) od 1970. godine povećao za 70 odsto. Prema najgorem scenariju, emisija ovih gasova mogla bi do 2050. da se više nego udvostruči.
Paal Prestrud, direktor Centra za međunarodno istraživanje klime i prirodne sredine u Oslu, tvrdi da će narednih decenija "beli Božić" postati retkost i u ovom gradu. Oslo se neće zabeleti ni za Božić 2008.
Prestrud ističe da su klimatske promene na severu Evrope još izrazitije nego u južnijim oblastima i da se tu prosečna zimske temperatura u poslednjih sto godina povećala za gotovo jedan stepen Celzijusa, pri čemu je naročito topao prvi deo zime.
I mogućnost kros kantri skijanja u Norveškoj je u poslednjih stotinak godina znatno smanjena. Dok je 1900. u ovoj zemlji bilo prosečno 150 dana godišnje sa najmanje 25 cm snežnog pokrivača, sada takvih dana u proseku ima 100 godišnje.
S druge strane, Gerhard Meler-Vestermajer, klimatolog Nemačke meteorološke službe, tvrdi da će i narednih decenija biti dosta snega u mnogim regionima umerenog klimatskog pojasa. On ističe da će Minhen, da se i ne govori o alpskim oblastima, i posle 2100. imati znatne izglede da Božić dočekuju pod snegom.
Meler-Vestermajer napominje i da se u nekim oblastima izgledi za snežne padavine nisu poslednjih decenija bitnije menjali. Kao primer on navodi Frankfurt, u kojem je sneg za Božić oduvek bio ređa pojava, a izgledi da ovaj praznik bude beo u tom gradu nisu danas bitno manji nego što su bili pre.
(Tanjug)
